Beogradski klub Elektropionir je preksinoć, 29. novembra, bio domaćin jedne
interesantne svirke sa humanim povodom. Domaći sastavi Opoziv,
Replicunts i Between Two Sides su pred solidnim brojem okupljenih
zasvirali za njihovog kolegu i prijatelja Bratislava Vasilića. Celokupan
prihod od karata je uplaćen na njegov račun za potrebe smanjenja
troškova operacije kojoj je podvrgnut dan ranije.
 |
| foto: Miša Jovanović |
Prvi su se na binu popeli omladinci iz sastava
Between Two Sides.
Već sam imao priliku da se uživo upoznam sa stvaralaštvom ove
beogradske melodične pank petorke. Od tada do danas progres je evidentan
i sveprisutan. Energija je takođe tu i vidi se da im je bitna. Jedan od
dvojice gitarista je u konstantnom pokretu, gibak i vidno euforičan,
čime zajedno sa ostatkom entuzijastičnih kolega iz ansambla, kreira
jednu lepu, žovijalnu sliku. Pored toga, vokalno-instrumentalni izraz im
je na visokom nivou. Nekada je Beograd bio pun melodičnih pank rok
bendova, dok su danas ovi momci, uz (još) par seniora, usamljeni na tom
polju. Set su bazirali na principu – red naših, red njinih, pa su se
tako potkrale legendarne
Bonzo Goes To Bitburg - meni najdraža od Ramones-a, i
Roots Radical od Rancid-a. Od njihovih smo između ostalih čuli najnoviju
Rose, Juliet i
Johnny Millz
koju su posvetili prerano preminulom kolegi sa fakulteta... Pevač
Aleksandar Lukić je iskoristio priliku i da nas obavesti da je operacija
Bratislava Vasilića prošla dobro što smo mi u publici pozdravili
velikim aplauzom. Za kraj su ostavili numeru
Shooting Star.
 |
| foto: Miša Jovanović |
Pred narod Elektropionira sledeće se ovaplotiše devojke iz grupe
Replicunts.
Na prste jedne ruke se u Srbiji mogu izbrojati bendovi čiju celu
postavu čine žene, a ova tročlana rok-pank-grandž ekipa je jedna od
takvih. Činjenica je da muzičkoj sceni fali više ovakvih sastava,
posebno ako uzmemo u obzir količinu testosterona kojima odišu gitarske
svirke, kao i derivate mačizma u kružoocima koji ih prate. Inače, ovaj
nastup im je došao skoro kao povratnički jer ih neko vreme nije bilo, a
sve je to ispraćeno na velelepan način. Veliki broj ljudi se u
Cetinjskoj te večeri pojavio upravo zbog njih. Svoj kutak za veseli
trenutak je našla i starija ekipa iz Bloka 45 koja se, sudeći po stalnom
fotografisanju i uživanju u tompusima, vrhunski provela, ali i podržala
drugarice na stejdžu.
U akciju se krenulo numerom
Broken, dok su na najbolju reakciju auditorijuma naišle
My Country i
You Lie, You Die
koju su ostavile za sam kraj. Negde po sredini svirke vokali bejahu
oplemenjeni eho efektima ala ,,Srećko Šušić pod šatrom“, što ruku na
srce nije ni bilo tako loše. Pored raznih pozdrava sa bine, pala je i po
neka čestitka poput one basistkinji Barbari Ismailović na prinovi, a od
strane saborkinje joj na gitari – Katarine Vlašić, takođe pank mame. Ne
znam da li je zbog preduge pauze, te nepronalaženja vremena usled
životnih obaveza za podrobnije uvežbavanje pred ovaj koncert, ali nešto
mi nisu zvučale kao ,,onomad“. Vokali su malo zakazali, kao i
sinhronizacija. Fanovima doduše ništa od toga nije smetalo pa se čak na
kraju i jedna jedina, skoro pa uspešna, šutka dogodila. E da, moram da
pohvalim i bubnjarku Sanju Rakić. Devojka je doslovno pojela bubanj.
 |
| foto: Miša Jovanović |
Zatvaranje je pripalo domaćinu večeri, beogradskoj supergrupi -
Opoziv.
Nju čine Miloš Ćurčija na mikrofonu, Dejan Cvetojević na prvoj gitari i
drugom glavnom glasu, Aref Zaabi na drugoj gitari i pratećem vokalu,
Mladen Tomašević na bas gitari i bekovima i Vojin Kličković za
bubnjevima. Da ne nabrajam baš sve sastave u kojima su svirali ili
sviraju, navešću par komada, kao na primer Doghouse, Tibia, Tea Break i
36 Daggers. Iako su u bendu sve poznate face sa hardkor/pank scene,
muzika koju stvaraju ima samo obrise ovog muzičkog žanra. Rokenrol i
heavy metal, prema prikazanom, odnose prevagu. Dosta su uvežbano zvučali
i po onome što sam, eto prvi put uživo čuo, interesantno. Premalo je to
za iznošenje neke suvisle kritike, ali s obzirom na to da im je ovo tek
drugi koncert i da imaju snimljen tek jedan singl, vremena za zaključak
ima. Jedino što mi se čini da bi ovaj zvuk na bolji prijem naišao kod
neke druge slušalačke strukture. Na repertoaru su se našle sedam, osam
stvari. Ona koja me je ispratila iz kluba bila je, jedina objavljena -
Korak dva, gde se vokalista Miloš spustio među prisutne i na plesnom podijumu proveo čitavu numeru.
Interesatno
i žanrovski heterogeno, ali pre svega veče sa plemenitim ciljem. Nadamo
se da će oporavak Bratislava Vasilića proći u najboljem redu, a za one
koji nisu uspeli sinoć da posete svirku, broj tekućeg računa za pomoć
kod troškova operacije i za nastavak lečenja je 160-3600100074638-31.
Vidimo se ponovo sa lepšim povodom.
Nemanja Mitrović Timočanin
