Sukanje brka na subotički način - koncert svebalkanske atrakcije Brkovi
Helly Cherry
Svi znaju da sam verni obožavatelj Brkova, i dok ljudi shvate i 10% onoga što zapravo misle poručiti svojim pesmama - dotle ćemo biti tu gde i jesmo, sa svim podelama i sjebanim mišljenjem, a političari nas sve zajedno prče bez vazelina. Jebi ga rođaci.
Popularnost Brkova u Subotici me je ostavila zatečenim kada sam shvatio da će dve večeri zaredom imati koncerte, i to jedan rasprodat za bezmalo nedelju dana, upravo ovaj za koji i pišem izveštaj (22.11. u klubu Mladost) - iskreno sam mislio da nas je tu nekolicina koji ih uopšte i pominju, uključujući moju gospođu i mene. U svakom slučaju, bilo bi veoma ružno gledati poluprazan klub naspram benda ovakvog kalibra, i srećom, to se nije desilo - Subotica je bila živa ova dva dana, a sastav ljudi govori da Brkovi tu imaju raznoliku publiku.
Oni jesu mega-popularni, neki govore da su šund kao i sve drugo "popularno", ali su našli shodno da nas počaste svojim prisustvom. Za one koji ne znaju (kojim slučajem), oni sviraju nekrst punka, heavy metala i nešto što bi mogli okarakterisati kao rana faza turbo-folka, gde su još odvaljivali prašteće gitare i funky bass deonice, ali ima tu i onog starog, dobrog, kafanskog šmeka. U njihovom slučaju, to nije dobitna kombinacija, nego cela lutrija i sistem za "varanje" naroda, jer kad varaju, oni varaju najbolje (da ih gleda Šaulić sa nebesa, a Sinan blagosilja), nije nego.
Što se svirke tiče, zaista ne bih da se (mnogo) razmećem epitetima i da ih hvalim previše, a kuditi nemam za šta. Ono što je meni najdraže kod Brkova, pored vokalatura Šamse Šesetdevetke jeste Praščeva gitara, koja kolje dugo i polako - njegovi riffovi su zaista virtuozni, i da "pravi" metalci i rokeri izvade glavu iz dupeta i poslušaju samo gitare u njihovim pesmama (možete vi to), bile bi im stvari jasnije i olakšali bi sebi mnogo, ukoliko su im Brkovi samo mrski "guilty pleasure". Naravno, da nisu svirački potkovani komplet kao komplet-lepinja, to ne bi bilo to, jer je ritam-sekcija ona koja pumpa energiju i drmusa jetru punu piva i rakije. Što se repertoara tiče, sve je to lepo, ali nije bilo pesme "Grad" sa novog albuma (što je ok, pesma je skriveno blago, barem meni), ali nije bilo ni "Boli me", koja je meni lično omiljena. Oprostiću im ovaj put - na ispoved kod župnika svi i dvajs' Očenaša kad završite turneju, momci. Otpevali su i pesmu "Ružica iz Užica", koju bih više okarakterisao kao Šamsinu poeziju, spremljenu umuziciranu za ovu priliku, ali, ko će ih znati.
Njihova energija je i te kako zarazna, u prvim redovima je i na baladama bilo šutke i skakanja (čudno, ali hajde, nek se ljudi zabavljaju), pored činjenice da su stvarno bili na centimetar od publike. Ko ne ume da i na maloj bini napravi haos i prenese pozitivan ritam, ne bi trebalo da se pojavi ni na velikoj - kao pravi primer su upravo oni, jer su već nastupali i na velikim, festivalskim svirkama, napunili sportske hale širom Balkana, ali se ne štede ni na klupskim daskama, ne žale ni znoja, ni stasa. Sve rade samostalno, bez velikih izdavačkih kuća, bez pompe, bez lažnog moralisanja i povlađivanja bilo kome. To je samo delić razloga zašto Brkovi zaslužuju vašu pažnju. Za muziku sam već rekao, tu polemike nema, pametnom dosta, budali nije nikad. Brkovi imaju priličan broj (organskih, rekao bih) pregleda na YouTube-u, rade dosta koncerata, i sami kao obični, pošteni, radni ljudi, vrlo dobro znaju šta boli običnog čoveka, pa o tome i najradije pevaju. Kome drugom i da pevaju, ako neće svom narodu, svojim komšijama, svojim drugovima i sapatnicima, sa istim sudbinama, istim govnima na vlasti. Bukvalno. Ne u jugonostalgičarskom tonu, nego prosto čovečanskom. U tome je njihova veličina, ali s druge strane, iskrenost, kao vrlina, prvenstveno prema sebi i svojoj publici.
Nemojte slušati idiote kojima je jedan jedincati žanr, bend ili čovek vrh svakog muzičkog dostignuća - slušajte Brkove, a među ranijim pesmama ćete u paketu čuti i heavy metal (Ljepša si od mjeseca ima i riff koji liči na jednu frazu od SlipKnota, ne znam kako), i hard rock, i punk rock i kafanske narodnjake, radove Južnog Vetra, na novom albumu ima malo i Rokera S Moravu, i turbofolk, i dub, i reggae, ili bilo šta što ih u tom trenutku inspiracije pokreće. Teško je ne identifikovati se s njihovim pesmama, čak i meni koji sam srećno oženjen i ništa me posebno u životu ne nervira, sem ljudske dokonosti i gluposti, koje su same za sebe široke kategorije, ali ih oni vrlo uspešno pretaču u efektne, a jednostavne i razumljive pesme.
Na kraju želim od srca da se zahvalim celom bendu, posebno Šamsi koji me je dočekao kao starog znanca, i učinio da se osećam kao VIP, u svojstvu obožavaoca, ali i r'n'r novinara. Ono što stalno kao papagaj ponavljam, međusobno poštovanje između publike i bendova, između samih bendova i alternativnih medija i bendova su vrlo važne stavke, i dok god to štrči, situacija neće biti bolja. Naročito kad se radi o poznatim bendovima kao što su Brkovi, koji su pravi primer kako se treba ophoditi prema publici. Hvala im i što su uspešno okončali moje devetogodišnje čekanje da ih čujem ponovo, i to u svom rodnom gradu.
(takođe, zahvaljujem mom drugu Mikiju Matkoviću i subotičkom bendu Ljudi Iz Gradova na fotkama, supruga i ja smo bili previše zauzeti dešavanjima na bini)
Desya Lovorov
Popularnost Brkova u Subotici me je ostavila zatečenim kada sam shvatio da će dve večeri zaredom imati koncerte, i to jedan rasprodat za bezmalo nedelju dana, upravo ovaj za koji i pišem izveštaj (22.11. u klubu Mladost) - iskreno sam mislio da nas je tu nekolicina koji ih uopšte i pominju, uključujući moju gospođu i mene. U svakom slučaju, bilo bi veoma ružno gledati poluprazan klub naspram benda ovakvog kalibra, i srećom, to se nije desilo - Subotica je bila živa ova dva dana, a sastav ljudi govori da Brkovi tu imaju raznoliku publiku.
 |
| foto: Miki Matković |
Što se svirke tiče, zaista ne bih da se (mnogo) razmećem epitetima i da ih hvalim previše, a kuditi nemam za šta. Ono što je meni najdraže kod Brkova, pored vokalatura Šamse Šesetdevetke jeste Praščeva gitara, koja kolje dugo i polako - njegovi riffovi su zaista virtuozni, i da "pravi" metalci i rokeri izvade glavu iz dupeta i poslušaju samo gitare u njihovim pesmama (možete vi to), bile bi im stvari jasnije i olakšali bi sebi mnogo, ukoliko su im Brkovi samo mrski "guilty pleasure". Naravno, da nisu svirački potkovani komplet kao komplet-lepinja, to ne bi bilo to, jer je ritam-sekcija ona koja pumpa energiju i drmusa jetru punu piva i rakije. Što se repertoara tiče, sve je to lepo, ali nije bilo pesme "Grad" sa novog albuma (što je ok, pesma je skriveno blago, barem meni), ali nije bilo ni "Boli me", koja je meni lično omiljena. Oprostiću im ovaj put - na ispoved kod župnika svi i dvajs' Očenaša kad završite turneju, momci. Otpevali su i pesmu "Ružica iz Užica", koju bih više okarakterisao kao Šamsinu poeziju, spremljenu umuziciranu za ovu priliku, ali, ko će ih znati.
 |
| Desyina gitara okićena nalepnicom Brkova |
Nemojte slušati idiote kojima je jedan jedincati žanr, bend ili čovek vrh svakog muzičkog dostignuća - slušajte Brkove, a među ranijim pesmama ćete u paketu čuti i heavy metal (Ljepša si od mjeseca ima i riff koji liči na jednu frazu od SlipKnota, ne znam kako), i hard rock, i punk rock i kafanske narodnjake, radove Južnog Vetra, na novom albumu ima malo i Rokera S Moravu, i turbofolk, i dub, i reggae, ili bilo šta što ih u tom trenutku inspiracije pokreće. Teško je ne identifikovati se s njihovim pesmama, čak i meni koji sam srećno oženjen i ništa me posebno u životu ne nervira, sem ljudske dokonosti i gluposti, koje su same za sebe široke kategorije, ali ih oni vrlo uspešno pretaču u efektne, a jednostavne i razumljive pesme.
 |
| foto: Ljudi iz gradova |
(takođe, zahvaljujem mom drugu Mikiju Matkoviću i subotičkom bendu Ljudi Iz Gradova na fotkama, supruga i ja smo bili previše zauzeti dešavanjima na bini)
Desya Lovorov