Sjajne uloge u poslednjih 10 godina koje nisu nominovane za Oskara
Helly Cherry
Imate utisak da vaš glumački favorit konstantno biva izbegavan kada su u pitanju velike nagrade i da postiji neka kosmička nepravda koja mu uskraćuje pravo da prošeta na veliku binu i zahvali menadžeru, Bogu i majci na Oskaru? Proverite da li se među 16 izabranih, a zapravo neizabranih uloga nalazi i ona na koju vi sumnjate.
1. Danijel Brul apsolutno dominira filmom „Rush“ kao vozač formule Niki Lauda, koji ni posle gotovo smrtne nesreće ne želi da se odrekne trka i koga rivalstvo s Džejmsom Hantom gura preko granice normalne posvećenosti vozačkom sportu. Iako je bio nominovan za Globusa, Brulu je izmakla nominacija za Oskara.
2. Iako će mnogi reći da je Henks dobio dovoljno nagrada u životu i da je „Kapetan Filips“ samo još jedan propagandni film o američkoj nepokolebljivosti i hrabrosti, treba se setiti da je Henks poslednji put nominovan za Oskara pre ravno 18 godina i da je u međuvremenu ostvario dosta finih uloga koje bi u slabijoj konkuranciji bile prepoznate. Jedna od njih je i ova u kojoj u poslednjih nekoliko minuta pokazuje, pored do tada samouverenog performansa, kako uspešno može da iznese ponorni emotivni slom.
3. U filmu „Prisoners“ Denisa Vilenuva Hju Džekmen izgara kao otac koji prelazi granicu dozvoljenog da bi našao svoje kidnapovano dete razgoropađeno sejući teror kod potencijalnog osumnjičenog. Ako je Šon Pen mogao da dobije Oskara za „Mističnu reku“, zaslužio je i Džekmen makar nominaciju za ovu vrlo intenzivnu i psihološki bremenitu ulogu.
4. Majkl Stulbarg je već godinama pouzdan karakterni epizodista koji je zasijao 2009. godine u filmu „A Serious Man“ braće Koen. Stulbarg glumi čoveka kome se život urušava iz korena, a on to radi pritajenim, a osećajnim senzibilitetom koji kroz ceo performans provejeva dozu crnog humora, zbunjenosti i urušenosti svih životnih ideala.
5. Razna su dečurlija bivala nagrađena nominacijama tokom godina, ali je mali Sani Pavar u filmu „Lion“ pojeo za doručak većinu tih uloga glumeći onako kako samo dete može, iskreno, nepatvoreno, nevino, oličavajući svu čednost, zbunjenost i strah koju mali Saru preživljava odvojen od porodice u mamutskom gradu, bez svesti o tome odakle je.
6. Veteranka Lili Tomlin pružila je 2015. jednu od najboljih svojih uloga u karijeri, glumeći hipi baku sa tonom prošlosti koja nevoljno pomaže svojoj unuci da izvrši abortus. Tomlinova je u ulogu unela autentičnu toplinu, sigurnost, brižnost i osećaj da je njen lik zaista proživeo jedan bogat i ispunjen život.
7. Majkl Fazbinder se u poslednje vreme pojavljuje u filmovima nedoraslim njegovom talentu, a vrhunac glumačkog pregnuća dosegao je ulogom u filmu „Shame“. Iako apsolutno vredan nominacije, ovaj film je svojom eksplicitnošću ostao izopšten iz mejnstrim nagrada, a Fazbinder je apsolutno dominirao kao ovisnik od seksa koga adikcija pretvara u emotivnog montruma progutavši svaki milimetar ljudskosti i dostojanstva koje je nekada imao.
8. Džesika Čestejn ostala je žrtva potrebe da te godine Meril Strip dobije hiljaditu nominaciju za Oskara. Njena uloga Moli Blum, bivše skijašica koja postaje organizator andergraund pokeraških turnira u filmu „Molly’s game“, zrači sigurnošću, elegancijom i dobrim balansom između zavodljivog, manipulativnog, ali i moralno samouverenog.
9. i 10. Mogu mu nikad ne dati nijednu nagradu, ali takve fusnote nisu potrebne Finiksu da bi univerzalno bio smatran jednim od najboljih glumaca svoje generacije. Ovaj luckasti fanatik pun nekih svojih bubica i leptira u glavi treba da bude zastupljen ček dvema ulogama – prva je u egzistencijalnoj SF drami „HER“, gde Hoakin neobičnom toplinom, ranjivošću i osetljivošću glumi pisca čestitki koji ulazi u duboku emotivnu vezu sa svojim novim operativim sistemom. Druga je u filmu „You Were Never Really Here“ gde zaposeda telo i rasutu psihu vojnog veterana/plaćenika u potrazi ćerkom klijenta, koji rastrzan između suicidnih misli i trauma pokušava da sakupi krhotine svoje ličnosti ne bi li anlišovao osvetu na sve nepodobnike sveta.
11. Majkla Šenona Akademija komotno može da nominuje bilo za šta, već ima dve nominacije za sporedne uloge, ali prava je šteta što mu je 2011. izmakla ona za glavnu ulogu za „Take shelter“ – izvanrednu dramu Džefa Nikolsa. Šenon sa puno suvereniteta tumači ulogu oca ophrvanog paranojom da će se nešto strašno desiti njegovoj porodici, te u osvit znamenja koji najavljuju apokalipsu tone u sve veću psihozu.
12. Mads Mikelsen, čovek koga je Holivud prigrlio, ali mu i dalje ne priznaje izvanrednost. Njegova uloga u danskoj drami „The Hunt“ o nastavniku lažno optuženom za uznemiravanje deteta pokazuje koliko percepcija jedne zajednice prma individui može lako da dezavuiše ka teroru zahvaljujući glasini, a Mikelsenova uloga slomljenog i uniženog čoveka apsolutno je za anale.
13. Šarliz Teron je već dobila svoju statuetu za transformaciju koju je priredila za film „Monster“, ali za ulogu jednog drugog, pritajenijeg i slojevitijeg monstruma ipak je ostala nepravedno zanemarena. U filmu „Young adult“ Šarliz proždire ekran ulogom narcisoidne alkoholičarke koja se vraća u rodni grad sa krizom srednjih godina i identiteta ne bi li ponovo zavela srednjoškolsku ljubav. Iluzorno je reći da je njen lik u ovom filmu savršeno simbolizuje sve vrste promašenih i izgubljenih ljudskih sudbina koje su na životnom putu napravile ne jedno već više digresija.
14. Za prečesto nominovanu Ajmi Adams doimalo se da je dovoljno da se pojavi u reklami za pelene, pa da njeno ime osvane na pijedestalu. Međutim, za jedan od retkih filmova gde je bilo razloga da je nominuju, to izostaje. „Arrival“, kao jedan od iznenađujućih hit filmova pre tri godine, drži se na okupu samo zahvaljujući njenom emotivnom i suverenom performansu lingvistkinje koja pokušava da na nađa način da komunicira sa vanzemaljcima.
15. Stara Akademijina mušterija je i često zaobilaženi Džejk Džilenhol u ulozi u filmu „Nightcrawler“ iz 2014. Vreme je pokazalo da je Džilenholova uloga sociopatskog kamermana-lešinara koji stokinguje nesreće po noćnom Los Anđelesu i snima ih za pare bila na tragu nečeg briljantnog – mršav, ispijen, istovremeno prazna i usredsređena pogleda, Džilenhol bez premca otelovljuje golu i beskrupuloznu, a zapravo mehaničku i proračunatu ambiciju samoizgrađenog oportuniste i bezdušnog profitera.
16. Leonardo Dikaprio u ulozi živopisnog robovlasnika i poklonika razgolićenih borbi na život i smrt. Opet, vreme je pokazalo da je Oskara u Đangu dobio pogrešan čovek, Dikaprio apsolutno blista u svojoj kratkoj roli kao bezdušni velmoža u kome svaki nerv treperi suludim predrasudama i koji drži prafašističke govore o anatomiji. Utisak je da je Dikaprijeva uloga ovog monstruma bila, zapravo, toliko dobra da se Akademija uplašila da ga nominuje.
Slobodan Novokmet
1. Danijel Brul apsolutno dominira filmom „Rush“ kao vozač formule Niki Lauda, koji ni posle gotovo smrtne nesreće ne želi da se odrekne trka i koga rivalstvo s Džejmsom Hantom gura preko granice normalne posvećenosti vozačkom sportu. Iako je bio nominovan za Globusa, Brulu je izmakla nominacija za Oskara.
2. Iako će mnogi reći da je Henks dobio dovoljno nagrada u životu i da je „Kapetan Filips“ samo još jedan propagandni film o američkoj nepokolebljivosti i hrabrosti, treba se setiti da je Henks poslednji put nominovan za Oskara pre ravno 18 godina i da je u međuvremenu ostvario dosta finih uloga koje bi u slabijoj konkuranciji bile prepoznate. Jedna od njih je i ova u kojoj u poslednjih nekoliko minuta pokazuje, pored do tada samouverenog performansa, kako uspešno može da iznese ponorni emotivni slom.
3. U filmu „Prisoners“ Denisa Vilenuva Hju Džekmen izgara kao otac koji prelazi granicu dozvoljenog da bi našao svoje kidnapovano dete razgoropađeno sejući teror kod potencijalnog osumnjičenog. Ako je Šon Pen mogao da dobije Oskara za „Mističnu reku“, zaslužio je i Džekmen makar nominaciju za ovu vrlo intenzivnu i psihološki bremenitu ulogu.
4. Majkl Stulbarg je već godinama pouzdan karakterni epizodista koji je zasijao 2009. godine u filmu „A Serious Man“ braće Koen. Stulbarg glumi čoveka kome se život urušava iz korena, a on to radi pritajenim, a osećajnim senzibilitetom koji kroz ceo performans provejeva dozu crnog humora, zbunjenosti i urušenosti svih životnih ideala.
5. Razna su dečurlija bivala nagrađena nominacijama tokom godina, ali je mali Sani Pavar u filmu „Lion“ pojeo za doručak većinu tih uloga glumeći onako kako samo dete može, iskreno, nepatvoreno, nevino, oličavajući svu čednost, zbunjenost i strah koju mali Saru preživljava odvojen od porodice u mamutskom gradu, bez svesti o tome odakle je.
6. Veteranka Lili Tomlin pružila je 2015. jednu od najboljih svojih uloga u karijeri, glumeći hipi baku sa tonom prošlosti koja nevoljno pomaže svojoj unuci da izvrši abortus. Tomlinova je u ulogu unela autentičnu toplinu, sigurnost, brižnost i osećaj da je njen lik zaista proživeo jedan bogat i ispunjen život.
7. Majkl Fazbinder se u poslednje vreme pojavljuje u filmovima nedoraslim njegovom talentu, a vrhunac glumačkog pregnuća dosegao je ulogom u filmu „Shame“. Iako apsolutno vredan nominacije, ovaj film je svojom eksplicitnošću ostao izopšten iz mejnstrim nagrada, a Fazbinder je apsolutno dominirao kao ovisnik od seksa koga adikcija pretvara u emotivnog montruma progutavši svaki milimetar ljudskosti i dostojanstva koje je nekada imao.
8. Džesika Čestejn ostala je žrtva potrebe da te godine Meril Strip dobije hiljaditu nominaciju za Oskara. Njena uloga Moli Blum, bivše skijašica koja postaje organizator andergraund pokeraških turnira u filmu „Molly’s game“, zrači sigurnošću, elegancijom i dobrim balansom između zavodljivog, manipulativnog, ali i moralno samouverenog.
9. i 10. Mogu mu nikad ne dati nijednu nagradu, ali takve fusnote nisu potrebne Finiksu da bi univerzalno bio smatran jednim od najboljih glumaca svoje generacije. Ovaj luckasti fanatik pun nekih svojih bubica i leptira u glavi treba da bude zastupljen ček dvema ulogama – prva je u egzistencijalnoj SF drami „HER“, gde Hoakin neobičnom toplinom, ranjivošću i osetljivošću glumi pisca čestitki koji ulazi u duboku emotivnu vezu sa svojim novim operativim sistemom. Druga je u filmu „You Were Never Really Here“ gde zaposeda telo i rasutu psihu vojnog veterana/plaćenika u potrazi ćerkom klijenta, koji rastrzan između suicidnih misli i trauma pokušava da sakupi krhotine svoje ličnosti ne bi li anlišovao osvetu na sve nepodobnike sveta.
11. Majkla Šenona Akademija komotno može da nominuje bilo za šta, već ima dve nominacije za sporedne uloge, ali prava je šteta što mu je 2011. izmakla ona za glavnu ulogu za „Take shelter“ – izvanrednu dramu Džefa Nikolsa. Šenon sa puno suvereniteta tumači ulogu oca ophrvanog paranojom da će se nešto strašno desiti njegovoj porodici, te u osvit znamenja koji najavljuju apokalipsu tone u sve veću psihozu.
12. Mads Mikelsen, čovek koga je Holivud prigrlio, ali mu i dalje ne priznaje izvanrednost. Njegova uloga u danskoj drami „The Hunt“ o nastavniku lažno optuženom za uznemiravanje deteta pokazuje koliko percepcija jedne zajednice prma individui može lako da dezavuiše ka teroru zahvaljujući glasini, a Mikelsenova uloga slomljenog i uniženog čoveka apsolutno je za anale.
13. Šarliz Teron je već dobila svoju statuetu za transformaciju koju je priredila za film „Monster“, ali za ulogu jednog drugog, pritajenijeg i slojevitijeg monstruma ipak je ostala nepravedno zanemarena. U filmu „Young adult“ Šarliz proždire ekran ulogom narcisoidne alkoholičarke koja se vraća u rodni grad sa krizom srednjih godina i identiteta ne bi li ponovo zavela srednjoškolsku ljubav. Iluzorno je reći da je njen lik u ovom filmu savršeno simbolizuje sve vrste promašenih i izgubljenih ljudskih sudbina koje su na životnom putu napravile ne jedno već više digresija.
14. Za prečesto nominovanu Ajmi Adams doimalo se da je dovoljno da se pojavi u reklami za pelene, pa da njeno ime osvane na pijedestalu. Međutim, za jedan od retkih filmova gde je bilo razloga da je nominuju, to izostaje. „Arrival“, kao jedan od iznenađujućih hit filmova pre tri godine, drži se na okupu samo zahvaljujući njenom emotivnom i suverenom performansu lingvistkinje koja pokušava da na nađa način da komunicira sa vanzemaljcima.
15. Stara Akademijina mušterija je i često zaobilaženi Džejk Džilenhol u ulozi u filmu „Nightcrawler“ iz 2014. Vreme je pokazalo da je Džilenholova uloga sociopatskog kamermana-lešinara koji stokinguje nesreće po noćnom Los Anđelesu i snima ih za pare bila na tragu nečeg briljantnog – mršav, ispijen, istovremeno prazna i usredsređena pogleda, Džilenhol bez premca otelovljuje golu i beskrupuloznu, a zapravo mehaničku i proračunatu ambiciju samoizgrađenog oportuniste i bezdušnog profitera.
16. Leonardo Dikaprio u ulozi živopisnog robovlasnika i poklonika razgolićenih borbi na život i smrt. Opet, vreme je pokazalo da je Oskara u Đangu dobio pogrešan čovek, Dikaprio apsolutno blista u svojoj kratkoj roli kao bezdušni velmoža u kome svaki nerv treperi suludim predrasudama i koji drži prafašističke govore o anatomiji. Utisak je da je Dikaprijeva uloga ovog monstruma bila, zapravo, toliko dobra da se Akademija uplašila da ga nominuje.
Slobodan Novokmet