Kao dobro vino koje odleži taman koliko treba, bez velike pompe, i u bliskom okruženju vinogradarske regije (kad već pričamo o vinu), novosadsko post-metal/alternative čudo Lednik je pokrenulo sporu, ali tešku lavinu sa izbacivanjem singla "Posthuman", koji je samo vrh ledenog glečera zvanog "Celestial Monuments", album koji se već dugo čeka. Neka vas ne buni što ovo zvuči nespojivo, Lednik je bend koji zvuči svetski, bez lažne skromnosti, ali u sebi pripaja čistu gitarsku emociju, pitku kao vojvođanska ravnica, i ukršta sa hladnim severcem, preciznom i oštrom ritam sekcijom. Možda preterujem, a možda i ne, meni su svakako kao ekipa i kao ljudi veoma dragi i zato se ne suzdržavam od subjektivnosti.

Instrumentalni bendovi, i albumi su često zapostavljeni, jer su ljudi navikli na glas (i stas), na nešto što ima ljudski "dodir". Činjenica je da takvim bendovima zapravo ne manjka emocija, niti su uskraćeni da ispričaju dobru muzičku priču o bilo kojoj temi, jer se skladnim i smelim umetničkim rešenjima, dobrim riffovima i ritam-sekcijom može podstaći mnogo jači, transcedentniji osećaj pripadanja onom duhovnom u čoveku. Sa prvim singlom "Posthuman", i pored naziva koji ima strašan, gotovo apokaliptički ton, momci su uspeli da to praktično i dokažu, bez komplikovanja i post-produkcijskih kerefeka - započeli su predanje o onome što nas eventualno čeka u ne tako dalekoj budućnosti. Zapravo, navode na razmišljanje da li možemo biti više "ljudi" od ovoga što smo sada. Razmislite o tome (ali ne u smislu "More human than human" od Rob Zombie-a), dok NESTRPLJIVO čekamo album. Pretpostavljam da će ceo album (možda) dati odgovor na postavljenu temu za razmišljanje u prethodnom pasusu, ili stvoriti poligon za raznolika tumačenja, što je i samo po sebi cilj.


Desya Lovorov