Rokenrol pečat i trip - intervju sa Veliborom Nikolićem (Brigand)
Helly Cherry
Ko prati pančevačku i beogradsku scenu, morao je da čuje za, na žalost ugašen projekat Jewy Sabatay i vrlo aktuelni Brigand, na čelu sa Veliborom Nikolićem, koji pored rada u Brigandu ima i solo projekat pod svojim imenom. On je svestran čovek, iako se stiče utisak da sve što radi, radi sa izvesnom dozom cinizma, što je u današnjem svetu vrlo retko, gde ništa ne može da prođe bez (mikro-)kompromisa sa okolinom i samim sobom. Velibor ipak ne popušta pod tim, ali i pored toga, njegove pesme su obavezna lektira alt rocka naše generacije, i neće nas niko ubediti u suprotno, jer se pod njegovom „tvrdom korom“ krije umetnička duša. U nastavku je intervju.
Helly Cherry: Smatram da ne postoji čovek koji nije čuo za tebe, ili makar za tvoje bendove Jewy Sabatay i Brigand, stoga nam reci čime si zaokupljen trenutno i reci nam nešto više o radu na novom materijalu?
Velibor: Pa sad, za mene je čuo onaj koga interesuje alternativni rok u Srbiji, što je otprilike između 2000 i 3000 ljudi. No dobro, da sam hteo da me više ljudi zna svirao bih unca-unca. Brigand je snimio album, trenutno smo u fazi miksanja. Ako budemo živi i zdravi, izlazi negde 2020. godine. Biće zabavna ploča, deluje drugačije od svega ranije snimljenog. Mislim da smo tokom rada na "Vavilonu" bili previše opušteni, i da BIGZ jednostavno nije dobro uticao na nas jer tamo je previše zajebancije a premalo rada. Za neke bendove to dobro funkcioniše, za nas ne. Izlaskom odatle smo napravili dobar potez i pesme koje su nastajale u ovom zadnjem periodu refleksija su toga, izlaska iz beogradske scene čiji deo nikada zapravo nismo bili i ne treba ni da budemo, bar ne u onom užem smislu.
Helly Cherry: Nedavno ste nastupili na festivalu u Sloveniji, pa ću iskoristiti priliku - prenesi nam svoje iskustvo. Šta uopšteno misliš o festivalima, posebno ovim u regionu, mejnstrim - andergraund?
Velibor: Razlika izmedu mejnstrim i andergraund pristupa bi u zdravim uslovima trebalo samo da znači razliku u profesionalizmu, međutim ovde ima toliko nepotizma da nisam siguran gde je tu granica. U Sloveniji je bilo super u smislu iskustva, to je neki drugi svet i prija da se čovek nekad izmesti. Što se tiče festivala, oni su uglavnom "usko grlo" scene. Postoji dvadeset bendova koji se vrte po celoj bivšoj Jugoslaviji, a ostali se uvrštavaju po tokenizmu. Više se ne lomim oko toga i ne molim nikog da nastupamo negde. Dosta je bilo. A i nema smisla da nekom advokatskom detetu od šezdeset godina uzimamo hleb, stvarno nema smisla. Dokle god se rokenrolom u Srbiji bave olinjale gradske protuve, a mladi naraštaji grokću u mikrofon - budućnosti nema.
Helly Cherry: U kojoj meri je bend Jewy Sabatay uticao na projekte kojima se trenutno baviš, bend Brigand i tvoj solo projekat? Da li to gledaš više kao životno ili sviračko iskustvo?
Velibor: I jedno i drugo, jer tada se učilo kako se svira (ja sam samouk). Ta priča [Jewy Sabatay, prim. Aut.] se završila jako ružno i tragično i to je za mene neverovatna šteta. Doći će vreme kada ću da ispričam sve, jer postoje dva, a ne jedan razlog zašto JS više ne postoji.
Helly Cherry: Možda sam promašio, i da ti je neko već postavio to pitanje, ali zašto naziv Jewy Sabatay i zašto Brigand? Da li je to samo igra rečima ili postoji neki dublji sloj značenja?
Velibor: U suštini to je bila interna zajebancija od koje su mnogi napravili sektašku priču, a nama je samim tim bilo još zabavnije. Oko nazivanja bendova ne bi trebalo da ima neke velike poente, nek zvuči dobro i udri. Pesme su te koje izvlače bend.
Helly Cherry: Pomenuo si u razgovoru da si živeo u Alibunaru dugi niz godina - koliko je ta sredina uticala na tvoj umetnički ukus i da li bi izdvojio neku situaciju ili nešto interesantno što ti je ostalo u sećanju, a da je intrigantno, čudno?
Velibor: Pa ja sam u Alibunaru dvaput dobio batine što se bavim tom muzikom kojoj se bavim. U Pančevu sam dobijao samo pretnje, tako da je to evolutivni napredak. Sa druge strane, ne može se očekivati od sela u kome rade samo opština i škola da se iko ozbiljnije interesuje za alternativnu rok muziku, tako da bih bilo gde drugde prolazio slično. Što se tiče samog odrastanja, bilo je i lepih trenutaka, profiltriraš to malo u glavi tokom godina pa se sećaš fudbala, prirode i sl. Ali umetnički ukus i Alibunar ne idu u istu rečenicu. Imao sam izuzetno lošu startnu poziciju, dao bih je svakom uspešnom rođenom beogradskom muzičaru na dva meseca, posle toga škripao bi pred vratima tog istog BIGZ-a i molio za oprost.
Helly Cherry: Koje "devedesete" su te više oblikovale, društveno-politicke prilike u Srbiji ili neke druge, možda sa umetničke/muzičke strane? Šta zapravo misliš o politici?
Velibor: U doba kada smo najdublja moguća kolonija. Kada je najveći domet biti germanski rob, sramno je uopšte spominjati devedesete kao traumu. Tad smo bili loši, ali smo se borili i bunili, a sada smo još gori i ne borimo se. Jer ako ti ovo doba nije trauma, rekao si sve o sebi. A da postoji politički kontinuitet izmedu devedesetih, nultih i desetih, to je jasno kao dan. Politika je neophodna ljudska delatnost, i nemam tu inicijelnu odbojnost prema njoj poput mnogih rok muzičara. Mnogi političari doneli su dobro svojim zemljama (videti pod Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i sl.). Problem je što mi političare zapravo nemamo, imamo obavljače funkcija. Pratim stvari, i to sve može da bude i interesantno ako se izmestiš i ne pripadaš tim malograđanskim bazičnim mustrama koje se svode na rusofiliju/germanofiliju, a teško se diše od ta dva ekstrema koja su dva lica istog poraza. Pristojni ljudi su proterani davno iz politike.
Helly Cherry: Kaži nam nešto o tvom stvaralačkom procesu, da li imaš i poseduješ neke navike slavnih umetnika (kao Flober koji je mirisao prezrele jabuke u fioci) i u kojoj meri neguješ spontanost u izrazu?
Velibor: Ja imam svoje paranoje i tripove, ali nemam OCD. To mirisanje jabuka, meni je to nekako previše romantično. Ne postoji nikakav sitan ritual koji upražnjavam kad komponujem. Jednostavno pukne me, uzmem gitaru u ruke. Nisam godinu dana napravio ni rif ni stih, pre godinu dana sam napravio gitarske deonice za pesmu "Ispod Tvojih Kolena" koja će se naći na albumu i koja je jedina prava durska pesma koju sam napisao. I baš pre neki dan sanjao sam novi rif i snimio sam probno nešto. Šta će biti sa tim videćemo, jer ja sam 2017. dobio neku vrstu nervnog sloma i nemam nameru da se više investiram u muziku kao pre. Što se same spontanosti tiče, tu sam vrlo neodređen. Nekad sve ide jako spontano, nekada sam kontrol frik. Jedan deo stvaralačkog procesa mora da se prepusti slučaju, ali neka "pravila" od ranije moraju da postoje.
Helly Cherry: Pisao si i pišeš tekstove, i verovatno te niko nije detaljno pitao koji su ti pesnički uzori i šta misliš uopšte o poeziji kao umetničkoj formi?
Velibor: Pitaju me često za to, jer ima ljudi koji vole moje tekstove. Nijednu umetnost poluintelektualci nisu toliko devastirali kao poeziju. Mislim da mi je jedan od retko pametnih poteza bio što sam uporno odbijao da objavim zbirku pesama ili da gostujem na tim večerima, koji su najgora mentalna masturbacija i to bez orgazma. Kad vidim današnje "pesnike" (uz časne izuzetke), rok muzičari mi izgledaju lepo. Njih je najlakše prozreti, to bauljanje, tačno ih pitaš šta ti znači taj i taj stih i oni vidiš da ne znaju. Ne znaju ništa. Pesničkih uzora nemam, ne čitam poeziju. Čitam romane.
Helly Cherry: Ono što sam primetio na albumu "Daleko je Vavilon" jesu vrlo hermetični tekstovi, po sadržini vrlo nadrealistički - da li je za tebe nadrealizam samo jedan umetnički pravac (i šta misliš o njemu), ili se to da primeniti i na nešto drugo?
Velibor: To se radi spontano. Ja ne znam ni šta ti znače te žanrovske odrednice. Vavilon jeste skroz ličan, na ovom sledećem albumu biće i nekih društvenih tema, jer sam ispaštao od tog društva više nego pre. A kako se to zove, zapravo me ni ne zanima. To preterano "fiokanje u žanrove" zamara tok stvari pri bavljenju muzikom, neki ljudi prečesto rade to.
Helly Cherry: Sećam se situacije da se pojavio turski reper pod imenom Brigand, i da je čak iskopirao i logo tvog Briganda. Kako se to završilo na kraju i da li te je to nagnalo na razmišljanje u kolikoj meri je potrebno da muzika, koncept, sama umetnost bude originalna, jedinstvena?
Velibor: Taj lik je stvarno bio bezobrazan, kada sam ga lepo zamolio da skine logo odmah mi je opsovao majku srpsku. Imali smo sreće da je jedan naš prijatelj, stari hardkorovac intervenisao kod jednog poznatog turskog muzičara i to se tako završilo. Nije to prvi put da neko krade od nas. Jedan muzičar je celu moju deonicu stavio na svoj album, nije me potpisao. Jedan slikar iz Nemačke je ceo moj tekst stavio na svoju izložbu, nije me pitao. Ali Bože moj on je sa "Zapada" pa sam morao da padnem u nesvest od oduševljenja. A dao bih im svima, to jeste laskavo, ali red je prvo da se pita.
Helly Cherry: Koji format muzičkog albuma preferiraš, i da li sebe smatraš kolekcionarem (bilo čega)? Koliko od toga procentualno pripada Sonic Youth-u i odakle fascinacija njima?
Velibor: Volim ploče, ali nisam nikakav kolekcionar, kupujem samo one albume koji me strikno interesuju. Od Sonic Youth imam sve, uključujući i originalnog Sistera sa Miki Mausom i nekoliko butlega. Imam neke svoje kanale kako dolazim do toga, čak i ovaj mali nivo poznatosti omogućuje ti otvaranje nekih malih vrata u inostranstvu. Ja o tom bendu mogu knjigu da napišem. Oni su nešto predivno i preveliko za ovo vreme, interesantno je kako im popularnost raste iako već godinama ne rade.
Helly Cherry: Da li si ikada pomislio da bi mogao ceo album da uradiš potpuno sam, odsviraš sve instrumente kao što su to radili Prince ili David Bowie, Mike Oldfield?
Velibor: Pa ja to i jesam uradio. Videti pod: Velibor Nikolić - Lov Na Vukove. Mada iskreno više volim da radim sa bendom jer onda svako doprinese, da neki svoj pečat.
Helly Cherry: Da li možeš da izdvojiš neki domaći bend ili projekat, stariji ili noviji, koji ceniš i da li postoji neki domaći bend za koji ti je žao što se raspao?
Velibor: Ne slušam skoro uopšte više domaću muziku. Recimo volim da čujem grupu Ti, daleko je od svega čime se bavim i prija mi. Ono što mene striktno zanima u ovom periodu na našoj sceni skoro da ne postoji. A i iskreno, ako neko jede govna o meni, ja prestajem da slušam njegovu muziku jer jebiga postoji i emocionalna komponenta. A što se same scene tiče, ona nam je jača nego pre deset godina, ali to više nikog ne zanima jer unca-unca-grok-grok.
Helly Cherry: Za kraj bih te molio za savet mladim generacijama i šta bi poručio najpre umetnicima.
Velibor: Gricnite sendvič i prepustite se lancima, jer niste spremni da ginete.
Intervju vodio: Desya Lovorov
Helly Cherry: Smatram da ne postoji čovek koji nije čuo za tebe, ili makar za tvoje bendove Jewy Sabatay i Brigand, stoga nam reci čime si zaokupljen trenutno i reci nam nešto više o radu na novom materijalu?
Velibor: Pa sad, za mene je čuo onaj koga interesuje alternativni rok u Srbiji, što je otprilike između 2000 i 3000 ljudi. No dobro, da sam hteo da me više ljudi zna svirao bih unca-unca. Brigand je snimio album, trenutno smo u fazi miksanja. Ako budemo živi i zdravi, izlazi negde 2020. godine. Biće zabavna ploča, deluje drugačije od svega ranije snimljenog. Mislim da smo tokom rada na "Vavilonu" bili previše opušteni, i da BIGZ jednostavno nije dobro uticao na nas jer tamo je previše zajebancije a premalo rada. Za neke bendove to dobro funkcioniše, za nas ne. Izlaskom odatle smo napravili dobar potez i pesme koje su nastajale u ovom zadnjem periodu refleksija su toga, izlaska iz beogradske scene čiji deo nikada zapravo nismo bili i ne treba ni da budemo, bar ne u onom užem smislu.
Helly Cherry: Nedavno ste nastupili na festivalu u Sloveniji, pa ću iskoristiti priliku - prenesi nam svoje iskustvo. Šta uopšteno misliš o festivalima, posebno ovim u regionu, mejnstrim - andergraund?
Velibor: Razlika izmedu mejnstrim i andergraund pristupa bi u zdravim uslovima trebalo samo da znači razliku u profesionalizmu, međutim ovde ima toliko nepotizma da nisam siguran gde je tu granica. U Sloveniji je bilo super u smislu iskustva, to je neki drugi svet i prija da se čovek nekad izmesti. Što se tiče festivala, oni su uglavnom "usko grlo" scene. Postoji dvadeset bendova koji se vrte po celoj bivšoj Jugoslaviji, a ostali se uvrštavaju po tokenizmu. Više se ne lomim oko toga i ne molim nikog da nastupamo negde. Dosta je bilo. A i nema smisla da nekom advokatskom detetu od šezdeset godina uzimamo hleb, stvarno nema smisla. Dokle god se rokenrolom u Srbiji bave olinjale gradske protuve, a mladi naraštaji grokću u mikrofon - budućnosti nema.
Helly Cherry: U kojoj meri je bend Jewy Sabatay uticao na projekte kojima se trenutno baviš, bend Brigand i tvoj solo projekat? Da li to gledaš više kao životno ili sviračko iskustvo?
Velibor: I jedno i drugo, jer tada se učilo kako se svira (ja sam samouk). Ta priča [Jewy Sabatay, prim. Aut.] se završila jako ružno i tragično i to je za mene neverovatna šteta. Doći će vreme kada ću da ispričam sve, jer postoje dva, a ne jedan razlog zašto JS više ne postoji.
 |
| Brigand, omot albuma "Zaplešimo grešnici" |
Velibor: U suštini to je bila interna zajebancija od koje su mnogi napravili sektašku priču, a nama je samim tim bilo još zabavnije. Oko nazivanja bendova ne bi trebalo da ima neke velike poente, nek zvuči dobro i udri. Pesme su te koje izvlače bend.
Helly Cherry: Pomenuo si u razgovoru da si živeo u Alibunaru dugi niz godina - koliko je ta sredina uticala na tvoj umetnički ukus i da li bi izdvojio neku situaciju ili nešto interesantno što ti je ostalo u sećanju, a da je intrigantno, čudno?
Velibor: Pa ja sam u Alibunaru dvaput dobio batine što se bavim tom muzikom kojoj se bavim. U Pančevu sam dobijao samo pretnje, tako da je to evolutivni napredak. Sa druge strane, ne može se očekivati od sela u kome rade samo opština i škola da se iko ozbiljnije interesuje za alternativnu rok muziku, tako da bih bilo gde drugde prolazio slično. Što se tiče samog odrastanja, bilo je i lepih trenutaka, profiltriraš to malo u glavi tokom godina pa se sećaš fudbala, prirode i sl. Ali umetnički ukus i Alibunar ne idu u istu rečenicu. Imao sam izuzetno lošu startnu poziciju, dao bih je svakom uspešnom rođenom beogradskom muzičaru na dva meseca, posle toga škripao bi pred vratima tog istog BIGZ-a i molio za oprost.
 |
| foto: Mirjana Mitrović |
Velibor: U doba kada smo najdublja moguća kolonija. Kada je najveći domet biti germanski rob, sramno je uopšte spominjati devedesete kao traumu. Tad smo bili loši, ali smo se borili i bunili, a sada smo još gori i ne borimo se. Jer ako ti ovo doba nije trauma, rekao si sve o sebi. A da postoji politički kontinuitet izmedu devedesetih, nultih i desetih, to je jasno kao dan. Politika je neophodna ljudska delatnost, i nemam tu inicijelnu odbojnost prema njoj poput mnogih rok muzičara. Mnogi političari doneli su dobro svojim zemljama (videti pod Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i sl.). Problem je što mi političare zapravo nemamo, imamo obavljače funkcija. Pratim stvari, i to sve može da bude i interesantno ako se izmestiš i ne pripadaš tim malograđanskim bazičnim mustrama koje se svode na rusofiliju/germanofiliju, a teško se diše od ta dva ekstrema koja su dva lica istog poraza. Pristojni ljudi su proterani davno iz politike.
Helly Cherry: Kaži nam nešto o tvom stvaralačkom procesu, da li imaš i poseduješ neke navike slavnih umetnika (kao Flober koji je mirisao prezrele jabuke u fioci) i u kojoj meri neguješ spontanost u izrazu?
Velibor: Ja imam svoje paranoje i tripove, ali nemam OCD. To mirisanje jabuka, meni je to nekako previše romantično. Ne postoji nikakav sitan ritual koji upražnjavam kad komponujem. Jednostavno pukne me, uzmem gitaru u ruke. Nisam godinu dana napravio ni rif ni stih, pre godinu dana sam napravio gitarske deonice za pesmu "Ispod Tvojih Kolena" koja će se naći na albumu i koja je jedina prava durska pesma koju sam napisao. I baš pre neki dan sanjao sam novi rif i snimio sam probno nešto. Šta će biti sa tim videćemo, jer ja sam 2017. dobio neku vrstu nervnog sloma i nemam nameru da se više investiram u muziku kao pre. Što se same spontanosti tiče, tu sam vrlo neodređen. Nekad sve ide jako spontano, nekada sam kontrol frik. Jedan deo stvaralačkog procesa mora da se prepusti slučaju, ali neka "pravila" od ranije moraju da postoje.
Helly Cherry: Pisao si i pišeš tekstove, i verovatno te niko nije detaljno pitao koji su ti pesnički uzori i šta misliš uopšte o poeziji kao umetničkoj formi?
Velibor: Pitaju me često za to, jer ima ljudi koji vole moje tekstove. Nijednu umetnost poluintelektualci nisu toliko devastirali kao poeziju. Mislim da mi je jedan od retko pametnih poteza bio što sam uporno odbijao da objavim zbirku pesama ili da gostujem na tim večerima, koji su najgora mentalna masturbacija i to bez orgazma. Kad vidim današnje "pesnike" (uz časne izuzetke), rok muzičari mi izgledaju lepo. Njih je najlakše prozreti, to bauljanje, tačno ih pitaš šta ti znači taj i taj stih i oni vidiš da ne znaju. Ne znaju ništa. Pesničkih uzora nemam, ne čitam poeziju. Čitam romane.
 |
| Omot albuma "Daleko je Vavilon" |
Velibor: To se radi spontano. Ja ne znam ni šta ti znače te žanrovske odrednice. Vavilon jeste skroz ličan, na ovom sledećem albumu biće i nekih društvenih tema, jer sam ispaštao od tog društva više nego pre. A kako se to zove, zapravo me ni ne zanima. To preterano "fiokanje u žanrove" zamara tok stvari pri bavljenju muzikom, neki ljudi prečesto rade to.
Helly Cherry: Sećam se situacije da se pojavio turski reper pod imenom Brigand, i da je čak iskopirao i logo tvog Briganda. Kako se to završilo na kraju i da li te je to nagnalo na razmišljanje u kolikoj meri je potrebno da muzika, koncept, sama umetnost bude originalna, jedinstvena?
Velibor: Taj lik je stvarno bio bezobrazan, kada sam ga lepo zamolio da skine logo odmah mi je opsovao majku srpsku. Imali smo sreće da je jedan naš prijatelj, stari hardkorovac intervenisao kod jednog poznatog turskog muzičara i to se tako završilo. Nije to prvi put da neko krade od nas. Jedan muzičar je celu moju deonicu stavio na svoj album, nije me potpisao. Jedan slikar iz Nemačke je ceo moj tekst stavio na svoju izložbu, nije me pitao. Ali Bože moj on je sa "Zapada" pa sam morao da padnem u nesvest od oduševljenja. A dao bih im svima, to jeste laskavo, ali red je prvo da se pita.
 |
| foto: Milica Duždević |
Velibor: Volim ploče, ali nisam nikakav kolekcionar, kupujem samo one albume koji me strikno interesuju. Od Sonic Youth imam sve, uključujući i originalnog Sistera sa Miki Mausom i nekoliko butlega. Imam neke svoje kanale kako dolazim do toga, čak i ovaj mali nivo poznatosti omogućuje ti otvaranje nekih malih vrata u inostranstvu. Ja o tom bendu mogu knjigu da napišem. Oni su nešto predivno i preveliko za ovo vreme, interesantno je kako im popularnost raste iako već godinama ne rade.
Helly Cherry: Da li si ikada pomislio da bi mogao ceo album da uradiš potpuno sam, odsviraš sve instrumente kao što su to radili Prince ili David Bowie, Mike Oldfield?
Velibor: Pa ja to i jesam uradio. Videti pod: Velibor Nikolić - Lov Na Vukove. Mada iskreno više volim da radim sa bendom jer onda svako doprinese, da neki svoj pečat.
Helly Cherry: Da li možeš da izdvojiš neki domaći bend ili projekat, stariji ili noviji, koji ceniš i da li postoji neki domaći bend za koji ti je žao što se raspao?
Velibor: Ne slušam skoro uopšte više domaću muziku. Recimo volim da čujem grupu Ti, daleko je od svega čime se bavim i prija mi. Ono što mene striktno zanima u ovom periodu na našoj sceni skoro da ne postoji. A i iskreno, ako neko jede govna o meni, ja prestajem da slušam njegovu muziku jer jebiga postoji i emocionalna komponenta. A što se same scene tiče, ona nam je jača nego pre deset godina, ali to više nikog ne zanima jer unca-unca-grok-grok.
Helly Cherry: Za kraj bih te molio za savet mladim generacijama i šta bi poručio najpre umetnicima.
Velibor: Gricnite sendvič i prepustite se lancima, jer niste spremni da ginete.
Intervju vodio: Desya Lovorov