Stoned Jesus u simbiozi sa beogradskom publikom
Helly Cherry
Grčki stoner sastav Stoned Jesus treći put za redom posetio je Beograd i priredio publici odličan koncert u Božidarcu. Međutim, ovaj sastav kao da prati maler kada su granični prelazi u pitanju, pa je tako zbog pretresa na rumunskoj granici koncert počeo oko pola sata kasnije, što je zaista bilo neosetno.
Zbog kašnjenja bendova iz Ukrajine, koncert je u pola 9 umesto sastava Vovk otvorio kragujevački trio Larska, koji kombinuje različite muzičke uticaje. Činjenica da ceo bend čini ritam sekcija, to jest da imaju dve bas gitare i bubanj, doprinosi specifičnom zvuku ovog benda. Kada se duboki tonovi ukombinuju sa vokalom koji pod efektima zvuči prigušeno i kao da dolazi izdaleka, dobija se zvuk karakterističan za bendove Sijetla koji su svoj vrhunac dostigli tokom devedesetih godina prošlog veka. Larska odaje utisak benda veoma posvećenog sopstvenoj muzici i publika to ume da prepozna, te je njihov nastup bio odlična uvertira u ostatak večeri.
Zahvaljujući rotaciji u lajnapu, ukrajinski sastav Vovk, koji je Beograd posetio prvi put, imao je priliku da zasvira pred nešto brojnijom publikom. Ovaj sastav donosi specifičan zvuk, u kom se najviše ističu iznenadni prelazi između stonera i post harcore-a. Zahvaljujući ovoj kombinaciji, njihova muzika kao da sadrži efekat iznenađenja – ukoliko niste dobro upućeni u njihovu muziku, ne možete ni da naslutite kada će vas iz melanholije stonera probuditi energičan rif i glasni vokali.
Nastup ovog sastava bio je kratak, ali je definitivno doprineo sveopštem utisku ove večeri i sigurno dobio nove slušaoce. Nakon što su odsvirali poslednju pesmu, dugu devet minuta, bend se zahvalio publici na podršci. Tokom izođenja pesme „My Own Private Thoughts” bendu se pridružio Igor Sydorenko, gitarista i vokal benda Stoned Jesus, koji je u studijskoj verziji gost u ovoj pesmi. Publika je Vovk odlično prihvatila i ispratila ih ovacijama.
Kao i svaki put do sada, beogradska publika je sa iščekivanjem i oduševljenjem dočekala Stoned Jesus, a oni su koncert otvorili sa „Red Wine”. Kako je u pitanju bila proslava desetogodišnjice benda, to se odrazilo na setlistu, a evidentno je bilo i da je publika vidno oduševljena izborom pesama sa svih albuma.
Pri svom prvom dužem obraćanju publici Sydorenko je izjavio kako su komentari na njihove nastupe u Beogradu: „Svirate u Srbiji svake godine. Dajte im državljanstvo!” i dodao da bend slavi desetogodišnjicu postojanja, što znači „da smo matori i beskorisni”.
Iako je publika odlično ispratila ceo koncert, prva značajna rekacija ljudi ispred bine, kao i horsko pevanje, dogodilo se tokom izvođenja pesme „Electric Mistress”, dok je atmosfera kulminirala tokom pesme „Black Woods”.
Kada sam pisala o njima prošli put, istakla sam da se samouvereno koriste stoner rock i doom žanrovskim osnovama, dozvoljavaju da u njihovu muziku uplivaju elementi bluesa, psychdelic i progressive rocka, pa čak i grunge-a, te da na ovaj način samo ističu svoju strast prema samoj muzici, bez obzira na žanrove i pokazuju da jednostavno vole da sviraju glasne rock pesme. I dalje stojim iza toga.
Ono što se od prethodnog puta znatno poboljšalo je komunikacija ovog sastava sa publikom, koja je trajala tokom celog koncerta, bilo u verbalnom ili neverbalnom smislu. Priče je svakako bilo više nego ranije, što je dovelo do izražaja duhovitost frontmena ovog sastava. Primetno je, da se nakon prethodna dva nastupa bend oseća prijatno pred beogradskom publikom. Štaviše, oni kao da postaju jedno.
Nakon glavnog dela koncerta, pozvan od strane publike, bend se vratio na bis i odsvirao „Apathy” i „Here Come the Robots”, koje je publika energično ispratila. Posle onog bacanja patike u publiku na kraju prvog koncerta, zna se da će Sydorenko da osmisli nešto kako bi zatvorio koncert, te je ovog puta ponovo skinuo majicu, njom obrisao pazuh i prepone, pa je, smejući se, bacio u publiku. Ne treba posebno napominjati da niko nije bio dovoljno entuzijastičan da je uhvati.
Koliko god dobro zvučali studijski, muzika sa albuma Stoned Jesus-a ne može da se uporedi sa njihovim zvukom uživo, koji sadrži više distorzije, karakterističnog stoner zvuka, jače vokale i beskompromisnost. Zbog toga jeste sjajna stvar što Resetor ovaj bend dovodi u Beograd kad god je u prilici jer je njihova energija zarazna.
Jelena Ostojić
Zbog kašnjenja bendova iz Ukrajine, koncert je u pola 9 umesto sastava Vovk otvorio kragujevački trio Larska, koji kombinuje različite muzičke uticaje. Činjenica da ceo bend čini ritam sekcija, to jest da imaju dve bas gitare i bubanj, doprinosi specifičnom zvuku ovog benda. Kada se duboki tonovi ukombinuju sa vokalom koji pod efektima zvuči prigušeno i kao da dolazi izdaleka, dobija se zvuk karakterističan za bendove Sijetla koji su svoj vrhunac dostigli tokom devedesetih godina prošlog veka. Larska odaje utisak benda veoma posvećenog sopstvenoj muzici i publika to ume da prepozna, te je njihov nastup bio odlična uvertira u ostatak večeri.
Zahvaljujući rotaciji u lajnapu, ukrajinski sastav Vovk, koji je Beograd posetio prvi put, imao je priliku da zasvira pred nešto brojnijom publikom. Ovaj sastav donosi specifičan zvuk, u kom se najviše ističu iznenadni prelazi između stonera i post harcore-a. Zahvaljujući ovoj kombinaciji, njihova muzika kao da sadrži efekat iznenađenja – ukoliko niste dobro upućeni u njihovu muziku, ne možete ni da naslutite kada će vas iz melanholije stonera probuditi energičan rif i glasni vokali.
Nastup ovog sastava bio je kratak, ali je definitivno doprineo sveopštem utisku ove večeri i sigurno dobio nove slušaoce. Nakon što su odsvirali poslednju pesmu, dugu devet minuta, bend se zahvalio publici na podršci. Tokom izođenja pesme „My Own Private Thoughts” bendu se pridružio Igor Sydorenko, gitarista i vokal benda Stoned Jesus, koji je u studijskoj verziji gost u ovoj pesmi. Publika je Vovk odlično prihvatila i ispratila ih ovacijama.
 |
| foto: HC arhiv |
Pri svom prvom dužem obraćanju publici Sydorenko je izjavio kako su komentari na njihove nastupe u Beogradu: „Svirate u Srbiji svake godine. Dajte im državljanstvo!” i dodao da bend slavi desetogodišnjicu postojanja, što znači „da smo matori i beskorisni”.
Iako je publika odlično ispratila ceo koncert, prva značajna rekacija ljudi ispred bine, kao i horsko pevanje, dogodilo se tokom izvođenja pesme „Electric Mistress”, dok je atmosfera kulminirala tokom pesme „Black Woods”.
Kada sam pisala o njima prošli put, istakla sam da se samouvereno koriste stoner rock i doom žanrovskim osnovama, dozvoljavaju da u njihovu muziku uplivaju elementi bluesa, psychdelic i progressive rocka, pa čak i grunge-a, te da na ovaj način samo ističu svoju strast prema samoj muzici, bez obzira na žanrove i pokazuju da jednostavno vole da sviraju glasne rock pesme. I dalje stojim iza toga.
Ono što se od prethodnog puta znatno poboljšalo je komunikacija ovog sastava sa publikom, koja je trajala tokom celog koncerta, bilo u verbalnom ili neverbalnom smislu. Priče je svakako bilo više nego ranije, što je dovelo do izražaja duhovitost frontmena ovog sastava. Primetno je, da se nakon prethodna dva nastupa bend oseća prijatno pred beogradskom publikom. Štaviše, oni kao da postaju jedno.
Nakon glavnog dela koncerta, pozvan od strane publike, bend se vratio na bis i odsvirao „Apathy” i „Here Come the Robots”, koje je publika energično ispratila. Posle onog bacanja patike u publiku na kraju prvog koncerta, zna se da će Sydorenko da osmisli nešto kako bi zatvorio koncert, te je ovog puta ponovo skinuo majicu, njom obrisao pazuh i prepone, pa je, smejući se, bacio u publiku. Ne treba posebno napominjati da niko nije bio dovoljno entuzijastičan da je uhvati.
Koliko god dobro zvučali studijski, muzika sa albuma Stoned Jesus-a ne može da se uporedi sa njihovim zvukom uživo, koji sadrži više distorzije, karakterističnog stoner zvuka, jače vokale i beskompromisnost. Zbog toga jeste sjajna stvar što Resetor ovaj bend dovodi u Beograd kad god je u prilici jer je njihova energija zarazna.
Jelena Ostojić