Sinoć sam u novosadskom klubu CK13 prisustvovao drugom delu proslave desetog rođendana benda JAL (ili ako više volite Josip A Lisac) . Na prvom delu, u utorak, 17. Septembra u Studiju M nisam bio iz objektivnih razloga (čitaj, radovi na adaptaciji kućnog prostora), ali i sinoćnja dva sata svirke su me uverila da je preda mnom stajao jedan od najkvalitetnijih, najusviranijih i najoptimističnijih bendova sa ovih prostora. Sedam ljudi na bini (sa sve duvačkom sekcijom) nije malo i kada se oni usviraju, dobro razumeju i pre svega vesele sviranju jedni sa drugima sa stejdža dobijete ono što je dolazilo sinoć – čist kvalitet, sreću i veselje.

JAL nije ska bend, nije rege bend, nije rok bend. JAL je odličan bend. Bend koji svira sve pobrojane žanrove plus na momente ubaci malo svinga, fanka, džeza pa i bluza. Papazjanija čista, što bi se reklo, ali s merom i sa pravim, originalnim receptom tako da je krajnji proizvod više nego ukusan.


Sinoć su Vedran i ekipa odlučili da sviraju samo brže i energičnije pesme (sa izuzetkom dve-tri srednjeg tempa) pa je publika imala prilike da od početka do kraja pleše, cupka, skače i mrda u ritmu pesama veselica, plesalica, poskočica…

“Kerovi laju”, “Prestani da se motaš oko mene”, “Kako smo mi mi”, “Izmišljena sećanja”, “Don Quijote”, “Big Town”i još dvadesetak drugih izabrao je JAL za sinoćnju žurku čiji je “pik” sigurno bio tokom izvođenja pesme “Revolucija” kada je apsolutno kompletna publika pevala u glas sa bendom i bukvalno je produžavala svojim entuzijazmom.

Ono što sam mogao da primetim i što je za veliku pohvalu je baš velik broj ženskog sveta što i nije čest slučaj na koncertima, ne samo u CK13 nego i ostalim NS klubovima ovog tipa.

Dva sata odlične svirke je veoma brzo prošlo i otišao sam sa njega vrlo zadovoljan, još više uveren da su JAL u samom vrhu naše scene ne mareći na muzički stil. Ako budu svirali u vašem gradu, ne propustite taj događaj. Nećete zažaliti…

Zoran Popnovakov