Underground disco Beočin: Kada nešto ne postoji, napravi sam [INTERVJU]

Uvek kada pomislim na ekipu iz naslova setim se ovog citata. "Underground disco Beočin" možda ne menjaju svet globalno ali svakako menjaju sredinu u kojoj žive. Ovaj kolektiv je za neke dve ipo godine uspeo da svoj mali grad stavi na mapu andergraund scene. Njihov rad trenutno obuhvata izdavačku etiketu, distribuciju, organizaciju koncerata, društveni aktivizam a od nedavno i AKC Disco.

Živeti u malom mestu nikada nije bilo lako. Palanački mentalitet dominira i za razliku od ljudi koji žive u većim i razvijenijim sredinama, uvek vas u startu čeka bar jedna prepreka više. Zbog toga se mladi ljudi često prepuštaju apatiji. Ali ne i UDB. O svemu ovome ćemo pričati u razgovoru koji sledi ali pre toga voleo bih da, kao dodatak uvodu, sa vama podelim jedan od njihovih statusa sa fejsbuk stranice:

"Nismo tražili novac. Stvarali smo ga sami: volontiranjem najviše, a to je tako retko u ovoj sredini i u materijalistčkom svetu koji nas okružuje da je mnogima bilo ‘’sumnjivo’’ sve što radimo... Jer, priznaćete - neće danas niko džabe da radi ništa, pa kad se to desi onda se materijalistički nastrojeni pojedinci trude da ‘’prišiju’’ volonterskim aktivnostima što je moguće više epiteta, onih ružnih, naravno.
Odazvali smo se svim pozivima institucija i pojedinaca kada su nas zvali da pomognemo: osvanuli su murali na zgradi Predškolske ustanove "Ljuba Stanković" Beočin, uključili smo se u humanitarne akcije Kancelarije za mlade, i svojim sredstvima organizovali više muzičkih događaja nego što je Beočin čuo i video u poslednjih 30 godina... Malo je, verovatno..."


HC: Underground Disco Beočin je danas kolektiv koji obuhvata izdavačku etiketu, distribuciju, organizaciju koncerata, društveni aktivizam ali od nedavno i AKC Disco. Pričaćemo o svemu tome u ovom razgovoru, ali hajde na početku nam recite kako i kada je nastao vaš kolektiv i kako se razvijao?

UDB: Kolektiv je nastao 01.07.2017. kada je i održana prva svirka u atomskom skloništu beočinskog doma kulture. Kada nešto ne postoji, napravi sam, u Novom Sadu u tim momentima nije bilo adekvatnih prostora u kojima bi mi otpadali, niti adekvatnih muzičkih događaja, ideja je bila da se odradi jedna svirka, a kada smo primetili da tu ima prostora za još ponešto, nastavili smo spontano sa organizacijom narednih događaja, ubrzo se priča raširila i tako smo stigli tu gde smo.

HC: Kada se danas kaže “nezavisna etiketa” većini mladih ljudi nenaviknutih na kupovinu fizičkih izdanja se nameće pitanje “zašto i čemu to”? Pa hajde da im približimo malo čitavu priču. Koji su dakle motivi za pokretanje jedne nezavisne diy etikete u današnje vreme interneta, opšte dostupnosti i nezainteresovanosti za fizička izdanja?

Anja: Odrasla sam na fizičkim izdanjima i uvek sam volela da imam nešto opipljivo od bendova koje volim, odatle i sama želja da radim tako nešto. Mislim da uključivanje mladih u samu priču, pa čak i izradu, budi neku svest i polako ih izvlači iz okova danasnjice.

HC: Šta podrazumeva rad u jednoj etiketi? Kontakti sa medijima, bendovima, distribucija,...? Koliko vam vremena uopšte oduzima?

Anja: Posao obuhvata rad na pripremi za štampu, snimanje, skraćivanje trake, lepljenje nalepnica (u nekim slučajevima i farbanje šelova), savijanje bookleta, pakovanje i wrapp-ovanje.
Veoma je bitna komunikacija sa bendovima, prilagođavanje njihovoj zamisli i željama. Trudimo se da izdanja budu slična, ako ne i ista, onome što su oni zamislili (vizuelno).

Petar: Kontakti sa medijima su poprilično bitni za samu promociju. Ovde bih skrenuo pažnju na kompletnu nezainteresovanost medija kako za recenzije, tako i za sve ostale aktivnosti na muzičkoj sceni. Sve se svelo na jednostavan copy/paste najave za svirku, a nigde izveštaja, intervjua, itd.
Ovde bih izdvojio Out of the Darkness fanzin, kao kvalitetno štivo koje poprilično dobro pokriva dešavanja kako na našoj, tako i na inostranoj muzičkoj sceni.

HC: Kakva je lista izdanja do sada?

Anja: Lista je sada poprilično dugačka, pa možete videti sva izdanja na distru 17. avgusta. Uskoro i na bandcamp-u.

HC: Kako birate koji ćete bend izdati? Koji je bitan kriterijum? Pravac i/ili nešto drugo?

Petar: Pre svega je bitno da članovi nisu šupci, jer ko želi da radi sa šupcima? Mi nismo klasična etiketa koja se opredelila za muzički pravac i to furamo, ima tu različitih žanrova, od panka preko HC-a pa sve do nekog syntha, sve je drugarski manje više.

HC: Koliki su tiraži i od čega zavise? Da li su fiksni ili zavise od izdanja do izdanja?

Anja: Tiraži zavise od izdanja do izdanja, a zavise od želje benda i koliko mi možemo i želimo da uložimo u dodatna izdanja. U principu između 50 i 200.

HC: Da li bolje prolaze izdanja domaćih ili stranih bendova?

Petar: Kod nas najbolje prolaze izdanja stranih bendova, nadam se da je to zato što od domaćih bendova ljudi kupuju direktno, a ne od nas.

HC: Šta mislite o net izdavaštvu? Koliko net kao vitruelni medij ubija materijalna izdanja?

Petar: Hm, ne znam šta da mislim, sa jedne strane je kul što možeš da pazariš direktno od benda muziku, pogotovo ako je bend koji ti se svideo sa Novog Zelanda, nema izdavača u Evropi i treba ti pravo malo bogatstvo da bi nabavio fizičko izdanje. Kul je i pazariti od DIY etikete koja ima i fizička izdanja, pa znaš nekako da podržavaš tu etiketu da izda nešto novo.
Ne razumem male internet izdavačke kuće koje kače na svoj Bandcamp digitalna izdanja po fiksnoj ceni. To mi baš ne ulazi u glavu.

HC: Sa druge strane, da li je možda upravo internet taj koji je doneo neku novu vrednost fizičkom izdanju. Obzirom da su fizička izdanja sve ređa (i u sve manjim tiražima), da li time ona dobijajnu na značaju i na vrednosti kao sve veća retkost?

Ivan: Smatramo da se zakon ponude i potražnje ne primenjuje linearno na umetničko stvaralaštvo, a samim tim ni na plasiranje umetničkog sadržaja na tržište. Ni jedan od bendova se neće obogatiti od pedeset kaseta. (nisam mislio na materijalnu vrednost – prim. N.)


HC: Kao najaktivnije i najvidljivije DIY izdavače u Srbiji trenutno mogu izdvojiti vas i Librarion. Siguran sam da ste vi u kontaktu sa drugim izdavačima iz regiona pa,… možete li nam malo približiti regionalnu izdavačku scenu? Koje etikete biste preporučili i kako biste ocenili stanje izdavaštva u ex-yu regionu?

Petar: Stanje malog izdavaštva u jugoslovenskom regionu - nikakvo. Ja bih više izdvojio neke kolektive, fanzine, distribucije sa kojima imamo zajedničke projekte i odličnu saradnju: Alternativna omladina Sombora (okupljenu oko D.I.Y. Discont prostora), ekipu iz Županje (sa pokrenutim novim distrom Zapana Blacio), Out of the Darkness fanzin, Rebuild Collective iz Novog Sada, Ljudi iz podzemlja podcast, Breaking the Silence podcast...

HC: Pošto smo dobro pretresli segment izdavaštva, voleo bih da se osvrnemo i na organizaciju koncerata kojom se takođe bavite. Pošto i sam dolazim iz malog mesta zanima me, koliko je teško organizovati dešavanja koja radite, u smislu, koliko je teško u maloj sredini okupiti ljude, pokrenuti ih, naviknuti ih da redovno dolaze na koncerte, stvoriti tu kulturu kod njih? Da li ste imali taj problem na početku?

Anja: Meni je bilo lakše dovući ljude iz Novog Sada nego ljude iz Beočina. Ulaskom u novi prostor čini mi se da se priča menja, više je zainteresovanih za samu priču i dešavanja. Nadam se da će tako nastaviti i da će nas okolina prihvatiti i ukloniti barijeru kakvu je imala u prostoru u ustanovi.

Olja: Budući da u Beočinu godinama nije postojala slična inicijativa, alternativna grupa ljudi kojoj je falio ovakav sadžaj, usmerili su se na novosadska dešavanja i stvorili izvesnu averziju prema dešavanjima u Beočinu. Čini se da se ta situacija polako menja, a time i bezlična slika našeg mesta. Smatramo da kvalitetan, žanrovski raznovrsniji sadžaj koji ćemo ponuditi u novom prostoru definitivno može dodatno da privuče i aktivira ljude.

HC: Koliko je ljudi u proseku na vašim koncertima?

Petar: Od sjaja do očaja! Obzirom da radimo gigove nekad i radnim danima, nedeljom, ne možemo baš da izvučemo prosek. Nekad se desi da subotom bude 20 ljudi, a utorkom 50.

HC: Približite nam malo AKC Disco, koliki je to prostor i čemu će sve biti namenjen? Šta možete ponuditi bendovima i ostalima koji bi mogli svoj rad predstaviti u vašim prostorijama?

Anja: Glavni prostor je dovoljno velik da negde oko 100 ljudi može lagodno da se smesti unutra. Pritom imamo i dvorište, gde takođe može da se smesti velik broj ljudi. U dvorištu se nalazi i prostorija koja će služiti kao backstage i spavaona za bendove, u njoj se takođe nalazi naša mala biblioteka i studio za izradu kaseta.

Petar: AKC Disco je za razliku od prošlog prostora zamišljen u isto vreme kao kafić i kulturni centar. Kao što smo naveli već pre nekoliko dana, AKC Disco je prostor u kom možeš da volontiraš, organizuješ događaj, predstaviš svoj rad, pustiš svoj film, odigraš svoju predstavu… Ili jednostavno svratiš na piće. Sav prihod koji se ostvari koristi se za organizaciju budućih događaja, održavanje prostora ili humanitarne akcije.

Peđa: Za početak nam je bitno da se prostor održi. Ideje imamo, i u nekom narednom periodu cemo tačno znati kako koja treba da se realizuje.


HC: Na početku razgovora pomenuo sam i vaš društveni aktivizam. Recite nam nešto više o tome…

Petar: Ne smatramo mi da smo nešto previše uradili u pogledu društvenog aktivizma. Bilo je tu par eko akcija, humanitarnih akcija, oslikavanje vrtića, itd. Možda je to nekome puno, nama je to nešto prirodno i ništa što smo uradili nam nije oduzelo previše energije i vremena.

HC: Još jedno, čini mi se važno pitanje. Obzirom da se bavite alternativnom i andergraund kulturom, da živite u malom mestu u kojima generalno prema tome što radite postoje predrasude – kakav je odnos lokalne zajednice prema vama? Da li vas obični građani podržavaju, da li su vas prihvatili ili jednostavno funkcionišete u nekim paralelnim svetovima jedni pored drugih? Da li je možda upravo gorepomenuti društveni angažman način da se približite i razbijete eventualne predrasude?

Ivan: U našoj maloj učmaloj sredini jos više dolaze do izražaja polarne suprotnosti ovakvog jednog kolektiva i botovske većine. Nemoguće je naći paralelu ili bilo kakav vid zajedničkog jezika sa takvim ljudima. Aritmetička sredina naših mišljenja bi bio topao prdež pod jorgan.

Peđa: Kako se naš rad neće ograničavati isključivo na koncertna dešavanja, nego i raznovrsne durštveno – kulturne aktivnosti koje bi uključivale i grupe ljudi iz različitih starosnih i interesnih sfera, svakako se nadamo podršci većeg broja „običnih građana“, ograničenih od gorepomenutog botovskog delovanja.

HC: Da li u nekim trenucima sve ovo što radite doživljavate kao posao a ne kao zabavu/hobi/izvor zadovoljstva? Koliko često vam dođe „nek se tera sve u tri lepe, ne mogu više“ trenutak?

Anja: Dok smo bili u starom prostoru sve je izgledalo lako, velik prostor, sređen koliko je mogao biti, zvučno izolovani u podzemlju, više zainteresovanih ljudi za volonterski rad... u medjuvremenu određeni broj ljudi je otišao, ali nekolicina se priključila ekipi, dok je samo par nas je konstatno aktivno.

Dok smo još u početnoj fazi u novom prostoru istovremeno radimo i na etiketi, naporno je i često, meni lično, fizički neizdrživo... Tako da je prirodno da sa vremena na vreme dođe momenat "ne mogu više", tad jednostavno znam da je vreme za pauzu od nekoliko sati i početni entuzijazam se vrati.

HC: Pred kraj ovog razgovora pitao bih vas za dalje planove…

Anja: Trenutno u planu imamo par svirki, detaljnije izveštaje o budućim dešavanjima možete pratiti na našoj fb stranici.

Petar: Uz događaje koje planiramo, fokus je na kreiranju samoodrživog prostora.

HC: I na kraju, što će možda biti najbolja poruka za kraj ovog razgovora, šta je motiv da u ova teška vremena tvrdoglavo gurate i dalje priču?

Anja: Lično, razlog zašto guram i dalje priču i neću odustati je isti kao i razlog zašto sam ušla u UDB ekipu. Sve što predstavlja i radi Disco je ono što volim i ono što sam ja.

Olja: Rekla bih da je upravo borba protiv „teških vremena“, odnosno težnja da se zaustavi sunovrat kulturnih vrednosti (počev od lokalnog nivoa), jedan od naših osnovnih motiva.

Petar: Određena doza mazohizma je bitna za ovakav vid aktivizma.

Intervju pripremio Nenad