Svečano otvoren 25. po redu Nišville Jazz Festival
Helly Cherry
Juče je po 25. put za redom u Nišu otvoren Nišville Jazz festival. Veče su obeležile dobre vibracije, muzika sa različitih meridijana kao i nekoliko nagrada koje su dodeljene izvođačima.
Kao i prethodnih 24 godina, i ove je festival otvorio sastav iz Niša. Ovog puta, to je bila grupa Jayus Jazz. Ovaj nastup bila je dobra prilika da se niška publika upozna sa pesmama sa prvog albuma ove grupe Trial & Error koji je objavljen 2017. godine. Nastup ove grupe završen je izvođenjem prve autorske numere koju su napisali.
Nastup pet big bendova na Nišvilu |
I ove godine, Nišville je napravio hrabar iskorak i okupio čak pet big benda koji su održali koncert na dvema glavnim binama. Ovaj nastup, koji je krenuo oko 20:40 okupio je čak stotinu ljudi iz pet država - Srbije, Albanije, Bugarske, Hrvatske i Argentine. Nastup je protekao odlično iako su se svi izvođači susreli prvi put na Nišvilu. Verujem da je prilično izazov napraviti takav sklad ljudi koji dolaze iz različitih sredina i govore različitim jezicima. Zato i ne čudi konstatacija Larija Vučkovića, specijalnog gosta festivala da, iako svi oni govore različitim jezicima, ljubav prema jazz-u ih ujedinjuje.
Uručenje nagrade za životno delo Lariju Vučkoviću. |
Čitavom utisku doprineo je i virtuoznost Stjepka Gute na trubi kao i izvođenje kompozicije Nišvil Jubilation Duška Gojkovića.
Budući da je ovaj nastup u produkcionom, organizacionom i tehničkom smislu bio prilično zahtevan, usledila je malo duža pauza od nekih pola sata, kako bi mogao da se pripremi nastup sledećeg izvođača.
Yossi Fine & Ben Aylon |
Oko 23:20 počeo je nastup italijanskog sastava Lydian Sound Orchestra u pratnji David-a Murray-a.
Oko pola sata iza ponoći krenuo je nastup saksofoniste Maceo Parker-a u pratnji svoje grupe. U toku nastupa ovog 76-ogodišnjeg saksofoniste, čest motiv koji se mogao čuti je It's all about love, i često je bio praćen njegovim simpatičnim pokretima. Njegove godine nisu bile izgovor da bude statičan. Naprotiv! Možda je njegovom dobrom raspoloženju doprinela dala i činjenica da je Maceo ove godine dobio nagradu grand-prix Šaban Bajramović za izuzetan doprinos jazz muzici. Poseban značaj ima i činjenica da je i sam Bajramović imao veliko poštovanje prema Parkeru.
Njegov nastup bio je delimice podsećanje na Marvin-a Gaye-a, Rey-a Charles-a kao i Bena E. Kinga čija je numera Stand by me bila izvedena.
Na kraju prvog muzičkog festivalskog dana nastupio je britanski sastav Dat Brass.
Ono što je bilo upečatljivo jeste preveliko kašnjenje programa od skoro sat i po vremena. Donekle se to može opravdati činjenicom da je jednom trenutku na glavnim binama nastupilo stotinu muzičara i bilo je potrebno skloniti instrumente i pripremiti naredni nastup. To, ipak, ne opravdava kašnjenje od skoro sat vremena. To povlači za sobom i organizacioni problem jer svaki naredni izvođač mora da skrati svoj nastup te čitava satnica gubi svoj redosled.
Na trenutke mi se učinilo i da sa tehničke strane stvari nisu bile baš na onom nivou na koji smo navikli kada je Nišville u pitanju. Konkretno, u toku prvog nastupa na glavnoj bini još uvek su se postavljali noseći elementi za kameru pa se mogli čuti udarci čekića, što je pokvarilo utisak posetiocima koji nisu mogli u potpunosti da uživaju u muzici.
Pored ovoga, u par navrata je bilo problematično i to što je muzika sa hip hop stejdža bila glasnija nego što bi trebalo, toliko da se čula na glavnim binama u pauzama između pesama. Ipak, pretpostavljam da su ovi problemi mogu rešiti već koliko večeras i da se ove stvari mogu pripisati činjenici da prvi festivalski dan koristi da se uoče potencijalni problemi i reše kako bi ostatak festivala protekao u još boljem redu.
Predrag Popović