Bob Geldof i Vlatko Stefanovski obeležili završnicu Nišville-a 2019.
Helly Cherry
Poslednje festivalsko veče otpočeli su AJS Quartet iz Albanije, nakon kojih je nastupio, Acoustic Version iz Bugarske te internacionalni sastav Ratko Zjača Nocturnal Four koji je okupio umetnike iz Rumunije, Italije, Slovenije, Hrvatske). Nastupi svih ovih izvođača ličili su jedan drugom tako da su ljubitelji klasičnog jazz-a u neprekidnom trajanju od nekih dva sata mogli da uživaju bez prestanka, naročito uz određene improvizacije umetnika koje su bile virtuozno izvedene.
Sledeći je nastupio Kenny Werner Quartet u pratnji Chris-a Potter-a, Peter-a Erskine-a i Johannes-a Weidenmuller-a. Iako je isprva bilo najavljeno da će sa njima nastupiti saksofonista Dave Liebman, usled zdravstvenih razloga nije se pojavio na bini. Umesto njega, pomoć i posebnu draž dao je Chris Potter, kojeg smo imali prilike da slušamo u subotu. Između ostalog, posetioci su mogli da čuju kompozicije sa albuma Church on Mars.
Usledilo je ono što su svi očekivali ove i svih prethodnih večeri - veliki humanista i umetnik Bob Geldof nastupio je na Nišville-u u pratnji svoje grupe Boomtown Rats. Geldofov nastup bio je pravo osveženje u odnosu na prethodne izvođače koji su u toku nastupa držali ujednačen ritam i dinamiku sa publikom.
Na konferenciji za novinare održanoj par sati ranije Geldof je izjavio da mu je bluz ipak nešto bliži od džeza ali da će ovom prilikom izvesti deo svog repertoara koji je baziran na irskoj tradicionalnoj muzici.
Njegov nastup počeo je 10/15 minuta ranije od planiranog (štaviše, svi nastupi te večeri su počeli ranije). Još od prvih taktova, zvuci irske muzike isprepletane sa rokenrolom su se proširile niškom tvrđavom i zavladale prostorom, privlačeći i one koji nisu upoznati sa opusom Geldofa. Zato je vrlo brzo, glavna bina Nišville-a bila popunjena do poslednjeg mesta - sedeća mesta na parteru, tribinama i VIP loži, kao i sva stajaća mesta. Najvernija publika bila je uz binu i pevala pesme svog omiljenog izvođača. Nakon kraja zvaničnog nastupa publika je tražila i dobila bis do nekih deset-petnaest minuta.
Ono što me je posebno oduševilo je što sam u backstage-u u jednom trenutku primetio (pretpostavljam) srednjoškolku koja je obema rukama čvrsto držala originalnu Geldofovu ploču uz sebe kao neprocenjivo bogatstvo, strpljivo čekajući da Bob odmori i potpiše joj ploču. Svevremenost njegove muzike je nesumnjiva a oduševljava činjenica da i mlađa publika prepoznaje značaj ploča, i vraća im se.
Iako se moglo očekivati da će se publika nakon Geldofovog nastupa razići, to se ipak nije desilo. Niška publika se još jednom, kao i prethodnih četiri puta na ovom festivalu, pokazala da je ogromni poštovalac lika i dela Vlatka Stefanovskog. Ako se ne varam, ovo je četvrti nastup Stefanovskog za ovih četvrt veka koliko postoji Nišville, čime je Stefanovski definitivno utkao svoje umeće, umetnost i note u biće ovog festivala. U nekih sat vremena, okupljeni su mogli da čuju neke od njegovih najpoznatnijih pesama urađenih u etno-rock maniru, među kojima je i Čukni vo drvo, Jovano, Jovanke i slične.
Ove godine je umetnički program festivala omogućio likovnim umetnicima da naprave murale na zidinama delimičnog izgorelog umetničkog paviljona Tvrđave. Nadam se da će ti murali ostati barem do sledeće godine (znajući našu "posvećenost" da čuvamo ono što imamo).
Festival je po prvi put bio deo produkcije pozorišne predstave u režiji Nikite Milivojevića „Kako vam drago“ koja je rađena po tekstu Vilijama Šekspira, u koprodukciji na niškim Narodnim pozorištem i pozorištem iz Kruševca. Premijera je bila zakazana za 2. avgust na Letnjoj pozornici niške tvrđave. Međutim, zbog lošeg vremena predstava je bila prebačena na scenu Narodnog pozorišta u Nišu. Na žalost, pušteno je znatno manje karata u distribuciju nego što je bilo interesovanje. Verovatno jer je deo karata podeljen sponzorima, što razumljivo. U nameri da svi zainteresovani pogledaju predstavu zakazan je i novi termin predstave 20. avgusta.
Festival su obeležile i česte ("u hodu") promene lokacija pojedinih dešavanja (primera radi, premeštanje filmskog programa sa najavljene lokacije (npr. Drive-in Stage) na lokaciju gde će kasnije biti Hip-hop/Midnight stage, ili promene lokacije književnog programa (umesto meteorološke stanice gde se prethodnih godina održavao program, ove godine je bio ispod Planinarskog doma).
Kapiram da postoje promene koje su uslovljene okolnostima na koje festival ne može da utiče. Ali bi te promene svakako trebalo na vreme najaviti na društvenim mrežama. Čak su i pojedine objave naloga na fejsbuku i instagramu sadržale netačne informacije.
Iskreno se nadam da se će organizatori uzeti u razmatranje ove propuste. Realno, greške i propusti su neminovnost. Ali verujemo da se na njih može uticati na dobar način. Zato bih voleo da se ovo shvati kao konstruktivna kritika.
Predrag Popović
Sledeći je nastupio Kenny Werner Quartet u pratnji Chris-a Potter-a, Peter-a Erskine-a i Johannes-a Weidenmuller-a. Iako je isprva bilo najavljeno da će sa njima nastupiti saksofonista Dave Liebman, usled zdravstvenih razloga nije se pojavio na bini. Umesto njega, pomoć i posebnu draž dao je Chris Potter, kojeg smo imali prilike da slušamo u subotu. Između ostalog, posetioci su mogli da čuju kompozicije sa albuma Church on Mars.
Usledilo je ono što su svi očekivali ove i svih prethodnih večeri - veliki humanista i umetnik Bob Geldof nastupio je na Nišville-u u pratnji svoje grupe Boomtown Rats. Geldofov nastup bio je pravo osveženje u odnosu na prethodne izvođače koji su u toku nastupa držali ujednačen ritam i dinamiku sa publikom.
Na konferenciji za novinare održanoj par sati ranije Geldof je izjavio da mu je bluz ipak nešto bliži od džeza ali da će ovom prilikom izvesti deo svog repertoara koji je baziran na irskoj tradicionalnoj muzici.
Njegov nastup počeo je 10/15 minuta ranije od planiranog (štaviše, svi nastupi te večeri su počeli ranije). Još od prvih taktova, zvuci irske muzike isprepletane sa rokenrolom su se proširile niškom tvrđavom i zavladale prostorom, privlačeći i one koji nisu upoznati sa opusom Geldofa. Zato je vrlo brzo, glavna bina Nišville-a bila popunjena do poslednjeg mesta - sedeća mesta na parteru, tribinama i VIP loži, kao i sva stajaća mesta. Najvernija publika bila je uz binu i pevala pesme svog omiljenog izvođača. Nakon kraja zvaničnog nastupa publika je tražila i dobila bis do nekih deset-petnaest minuta.
Ono što me je posebno oduševilo je što sam u backstage-u u jednom trenutku primetio (pretpostavljam) srednjoškolku koja je obema rukama čvrsto držala originalnu Geldofovu ploču uz sebe kao neprocenjivo bogatstvo, strpljivo čekajući da Bob odmori i potpiše joj ploču. Svevremenost njegove muzike je nesumnjiva a oduševljava činjenica da i mlađa publika prepoznaje značaj ploča, i vraća im se.
Iako se moglo očekivati da će se publika nakon Geldofovog nastupa razići, to se ipak nije desilo. Niška publika se još jednom, kao i prethodnih četiri puta na ovom festivalu, pokazala da je ogromni poštovalac lika i dela Vlatka Stefanovskog. Ako se ne varam, ovo je četvrti nastup Stefanovskog za ovih četvrt veka koliko postoji Nišville, čime je Stefanovski definitivno utkao svoje umeće, umetnost i note u biće ovog festivala. U nekih sat vremena, okupljeni su mogli da čuju neke od njegovih najpoznatnijih pesama urađenih u etno-rock maniru, među kojima je i Čukni vo drvo, Jovano, Jovanke i slične.
I da sumiramo utiske...
Što se tiče ukupnih utisaka, oni su uglavnom pozitivni. Videli smo određene novine kao što je hip-hop bina na kojoj su nastupali Nišlije Stereo banana, Marčela i njegov prateći bend, Timbe i Ajs Nigrutin kao i ostali. Ovo je dobar iskorak napred ka približavanju publike i činjenja da festival dopre do nove publike. Tim pre što je ovaj stage bio deo besplatnog programa.Ove godine je umetnički program festivala omogućio likovnim umetnicima da naprave murale na zidinama delimičnog izgorelog umetničkog paviljona Tvrđave. Nadam se da će ti murali ostati barem do sledeće godine (znajući našu "posvećenost" da čuvamo ono što imamo).
Festival je po prvi put bio deo produkcije pozorišne predstave u režiji Nikite Milivojevića „Kako vam drago“ koja je rađena po tekstu Vilijama Šekspira, u koprodukciji na niškim Narodnim pozorištem i pozorištem iz Kruševca. Premijera je bila zakazana za 2. avgust na Letnjoj pozornici niške tvrđave. Međutim, zbog lošeg vremena predstava je bila prebačena na scenu Narodnog pozorišta u Nišu. Na žalost, pušteno je znatno manje karata u distribuciju nego što je bilo interesovanje. Verovatno jer je deo karata podeljen sponzorima, što razumljivo. U nameri da svi zainteresovani pogledaju predstavu zakazan je i novi termin predstave 20. avgusta.
Festival su obeležile i česte ("u hodu") promene lokacija pojedinih dešavanja (primera radi, premeštanje filmskog programa sa najavljene lokacije (npr. Drive-in Stage) na lokaciju gde će kasnije biti Hip-hop/Midnight stage, ili promene lokacije književnog programa (umesto meteorološke stanice gde se prethodnih godina održavao program, ove godine je bio ispod Planinarskog doma).
Kapiram da postoje promene koje su uslovljene okolnostima na koje festival ne može da utiče. Ali bi te promene svakako trebalo na vreme najaviti na društvenim mrežama. Čak su i pojedine objave naloga na fejsbuku i instagramu sadržale netačne informacije.
Iskreno se nadam da se će organizatori uzeti u razmatranje ove propuste. Realno, greške i propusti su neminovnost. Ali verujemo da se na njih može uticati na dobar način. Zato bih voleo da se ovo shvati kao konstruktivna kritika.
Predrag Popović