“Kao što čovek ne može nikad razumeti ono što je novo i mlado ako dobro ne poznaje tradicije, tako i njegova ljubav prema starom mora ostati lažna i sterilna ako se odupire novom koje je s istorijskom nuždom proizašlo iz starog” – (Tomas Man, Dr. Faust)

Juna 2017. godine izašlo je prvo izdanje niškog sastava Mora, EP pod nazivom “Neuma” koji je doneo tri autorske kompozicije i jednu obradu sastava Anastasia – Samoilovite slepci. Godinu dana kasnije, juna 2018. godine, u etar je pušten spotovani singl pod nazivom “Previd”. Februara 2019. godine pojavljuje se i drugi singl sa najavljenog prvog dugosvirajućeg albuma “Otih zove”, pod nazivom Dana tremor. Nakon dva singla iščekivanje debitantskog albuma pretvorilo se u istinsko nestrpljenje. Ni OST za kratki film Stefana M. Mladenovića pod nazivom Lui Lack, tú no tienes la culpa (“Lui Lack, nije tvoja krivica”) na kome je ovaj sastav bio angažovan, nije mogao da utoli glad za onim što Mora može da pruži svetu.


Album “Otih zove” napokon izlazi 21. juna i mirne duše mogu da konstatujem da se ukusniji spoj popularne muzike i tradicionalne balkanske etno melodike na ovim prostorima nije desio još od pojave makedonskog sastava Padot na Vizantija početkom osamdesetih godina prošlog veka, odnosno nešto kasnije sastava Mizar. Pomenuti sastavi stvorili su unikatan “blend” žanrova kao što su post-punk, new wave, darkwave, ethereal i drugih, sa balkanskom tradicionalnom etno muzikom i istočnjačkom, pravoslavnom duhovnom muzikom, koji se dalje granao i ka elektronskoj muzici kroz sastave Anastasia, Kismet i druge, pozicionirajući ovu scenu na bitno mesto na world music mapi.

Niški sastav Mora otišao je korak dalje u pogledu modernosti i ubacio u igru žanrove i savremena strujanja u elektronskoj muzici kao što su dubstep, post-dubstep, industrial, power electronics i druge, u kombinaciji sa etno i neoklasičnom muzikom, pa se tako na albumu mogu čuti i flauta, klavir, viola, čelo, gitare, kontrabas, perkusije...

Dinamika i struktura pesama na albumu “Otih zove” je takva da slušaocu ne dozvoljava predah od elektronskih ritmova i semplova koji kreiraju vrlo dramatičan ambijent, uz ništa manje dramatične melodije i harmonije “živih” instrumenata, a povrh svega toga su izvanredno zloslutne, jezovite i melanholične vokalne melodije Zorane Ignjatović koje proganjaju dugo posle preslušavanja albuma, poručujući nam da ovde ne očekujemo bilo šta “toplo”.

Duh antropološkog pesimizma preovladava u lirici, beznađe, bezizlaz, težnja miru i spokoju. Većina tekstova su na srpskom jeziku, uz izuzetak kombinacije srpskog i engleskog u kompozicije Previd koja otvara album, zatim Mother Tongue koja je u celosti na engleskom i Sozdania na ruskom. Tekst za kompoziciju Darovi zasnovan je na poemi “Darovi Svetog Jovana Vladimira” vladike Nikolaja Velimirovića. Osim toga, na albumu se nalazi i obrada velikana norveške scene, Ulver, koji su prešli put od klasičnog black metal do dark ambient izvođača, instrumental pod nazivom Eitttlane sa EP izdanja “A Quick Fix of Melancholy”, što govori da ovim južnjacima ni severnjačka tama nije nepoznata u pogledu uticaja na celokupnu estetiku benda i zvučni izraz.

Ono što sledi je regionalna turneja na kojoj će sastav promovisati debitantski album, pa nam ostaje da nestrpljivo čekamo mesta i datume koncerata. U albumu “Otih zove” niška, odnosno domaća scena, pa onda i šire, dobili su istinsko osveženje i ozbiljnog pretendenta na album godine, a u sastavu Mora čedo koje bi trebalo brižljivo negovati.

Aleksandar Petrović