Somborski Feelgood Festival uspešno održan po 14. put
Helly Cherry
Četrnaesti po redu Feelgood Festival za moju kompanjonku i mene bio je prvi. Takoreći, čekalo nas je dvodnevno “vatreno krštenje” u Somboru i to u dvojakom smislu, jer, osim toga što prvi put posećujemo festival, prvi put posećujemo i Sombor. Shvatili smo da moramo da idemo preko Novog Sada da bismo iz Zrenjanina stigli do Sombora, međutim, teškoće prevoza u mnogome nam je olakšao Goran Stepančev (Liman Crew), pa mu se ovom prilikom posebno zahvaljujemo. Dočekala nas je topla dobrodošlica od strane organizacije festivala i vrhunska predusretljivost i srdačnost, dok je Sombor na nas ostavio utisak prelepog gradića u kome se na divan način prepliću srednjoevropska i istočnjačka kultura i duh, sa prostranim trgovima i monumentalnim zdanjima. No, da pređemo na suštinu...
Prvi dan festivala, petak 16. avgust, otvorio je sastav Džedalji čiji članovi su i deo ekipe Feelgood festa. Džedalji postoje od 2005. godine, ali još nemaju zvanično izdanje iza sebe, međutim, kako saznajemo, rade na tome. Ono što ih čini karakterističnima jeste to da su kod njih tekstovi pesama više stvar improvizacije tokom samih svirki nego što su zaista i napisani. Svirka im se oslanja na thrash i death metal tradicije kojima se sastav nadahnjuje, provlačeći ih kroz svoje induvidualne filtere. Korektnim izvođenjem uzburkali su publiku koja je počela polako da se umnožava pred binom.
Jedan od najnotornijih mlađih predstavnika novosadske HC/thrash metal scene trenutno, sastav War Engine, nastupili su sledeći i standardno dobro otprašili u svom prepoznatljivom stilu i smenjivanju thrash metal i hardcore deonica. Postoje od 2009. godine, koncertno su veoma aktivni, usvirani, a iza sebe imaju dva albuma od kojih je odlični “The Verdict” još uvek aktuelan. Sa War Engine-om su otpočela i prva zahuktavanja u publici, doduše vrlo stidljivo.
Posle sjajnog debitantskog konceptualnog albuma “The Odyssey to Room 101”, a naročito nakon sjajnog singla “Atlas” (ova pesma ima refren koji leči kancer) kojim sastav najavljuje novi album “A Pill Hard to Swallow”, bio sam nestrpljiv da sve to čujem uživo. Reč je o beogradskom sastavu Quasarborn, nastalom na nasleđu benda Space Eater. Radi se o moderno upakovanom progresivnom thrash metal zvuku, prilično konkurentnom i van granica regiona. Definitivno su ispunili očekivanja i u uživo izvođenju. Tu su energija, strast, stav i vrhunska usviranost. Sve to, uz vrlo profesionalan odnos prema onome što rade u svim segmentima, stavlja ih na listu bendova sa najvećim potencijalom na domaćoj sceni trenutno. Ničim opravdana pasivnost publike jedini je detalj koji je oštetio njihov nastup.
Veterani ovdašnjeg industrial zvuka, novosadski sastav dreDDup od 1997. godinu isporučuje svoju viziju industrial-a, ovoga puta promovišući svoj osmi studijski album pod nazivom “Soyuz” koji je izašao krajem prošle godine. I posle ovog nastupa ostaje utisak o nedovoljnoj shvaćenosti i prihvaćenosti, odnosno potcenjenosti ovog sastava, kojem su granice Srbije oduvek bile preuske. Na bas gitari je ovog puta Dražen Đorđević (Lednik, Dichotomy Engine), pa sam posle nastupa iskoristio priliku da se raspitam i šta se dešava u taboru instrumentalnog post-metal sastava Lednik i o prvom zvaničnom izdanju tog benda kojeg s nestrpljenjem očekujem.
Tuzlanski rapcore sastav Urban Instinkt imao sam prilike da gledam uživo u zrenjaninskom klubu Mitraljez gde su, kao i ovoga puta zvučali korektno, iako to što rade nije baš sasvim moja šoljica čaja. No, objektivno, socijalne teme upakovane u repovanje i tvrde gitarske rifove bile su servirane Feelgood fest publici na iskren i ubedljiv način. Sastav inače postoji od 2010. godine, a aprila 2019. godine izbacili su prvi album pod nazivom “Spreman sve da dam”.
Somborska brutal slam death metal atrakcija pod nazivom Lower Parts of Human Sludge zatvorila je prvi dan festivala konzistentnom svirkom u niskim registrima, pig squeal i growl vokalima. Uskoro bi trebalo očekivati i njihovo prvo zvanično izdanje.
Osiječki grindcore trio pod nazivom Prkos otvara drugi dan festivala, u subotu 17. avgusta, žestokim zvukom, praveći lepu uvertiru za, u svakom pogledu, sjajno veče. Beskompromisna svirka, antikomformizam bez kalkulacije, srednji prst svemu. Sastav postoji formalno od 2002. godine kada je održao prvu svirku, ali se upasivio nakon iste. Članovi su međutim bili sve to vreme aktivni kroz druge sastave. Međutim, očigledno je da Prkos još uvek ima po koju reč da poruči hipokriziji modernog sveta.
Masa se sve više zgušnjavala ispred bine na koju su se popeli momci iz sastava Thunder Steel iz Novog Sada, donoseći publici pregršt kompozicija u klasičnijem heavy metal izvođenju. Prvi album su izbacili 2015. godine pod nazivom “The Exorcism”, da bi singlom “Armageddon Age” najavili izlazak drugog. Duh novog talasa britanskog heavy metala (N.W.O.B.H.M.) materijalizovao se na Feelgood-u i doneo osveženje i predah za furiozni nastavak programa.
Usledila je najzad eksplozija kakva se, u nekom trenutku, i očekivala na festivalu ovakve vrste. Publika je sve do tog momenta, dakle dan i po, bila pomalo letargična, mora se priznati. Vatru su podmetnuli niko drugi do naši Zrenjaninci All Except One koji su, za razliku od svog prethodnog nastupa u novosadskom Domu B-512, kada su nastupili kao predgrupa američkom sastavu Sworn Enemy, ovoga puna došli u punom sastavu, sa dve gitare, i napali iz sve snage. Publika se najzad opustila i “podivljala” u prostoru dvorišta koji je već bio dupke pun, opet za razliku od prethodnog dana festa. Autentično banatsko krljanje probudilo je Sombor, donoseći hardcore vajb devedesetih godina. Potpisnik ovih redova ostao je bez majice koja je završila iscepana posle šutke. Srećom, našla se rezervna. Goran Stepančev (Liman Crew) mi prilazi sa konstatacijom – najbolji nastup do sada – na koju mi je preostalo samo da ponosno klimnem glavom. Nadajmo se prvom zvaničnom izdanju ovog sastava u skorije vreme. Predugo već postoje da ga ne bi imali.
Legendarni Scaffold iz Beograda je sastav koji je u svom zvuku uspešno inkorporirao sve ono najbolje što dve vodeće svetske škole death metal-a, floridska i švedska, imaju u ponudi. Proradile su mi emocije, pre svih one nostalgične vrste, tokom njihovog nastupa. Prošetali su nas kroz dugu istoriju svog postojanja, najavili novu stranicu u istoj i održali lekciju iz death metala stare škole omladincima u publici kojih je bilo mnogo, isti onaj oldshool death metal koji u Srbiji još uvek živi kroz njih i recimo sastav Dead Joker koji se takođe nedavno vratio na scenu.
Mađarski sastav Mors Silens donosi melodiju kroz death metal geteborške škole, uz black metal primese, ali to čini na, rekao bih, tek pristojan način. Nisu ostavili naročitu impresiju na mene, a možda je i stvar u tome što su nastupili posle Scaffold-a čijem iskustvu nisu mogli da pariraju ni blizu. Hvatao se zalet za kulminaciju festivala koja je usledila nakon njih.
Italijanski sastav Neid izlaze sledeći. Harizmatični Italijani su se očigledno mnogo dobro osećali i zabavljali na bini i to raspoloženje su uspešno preneli i na publiku sa kojom su imali sjajnu komunikaciju, servirajući joj pritom prvoklasan grindcore zvuk. Rekao bih da se u ovoj tački desio “highlight” festa koji nije bledeo sve do samog kraja večeri. Publika je zaboravila na sve obzire u najpozitivnijem smislu i dala sebi oduška, tako da je svima bilo lepo. Sastav Neid iza sebe ima dva dugosvirajuća albuma, a postoji od 2007. godine. Definitivno ih vredi preslušati i ponovo ih negde uhvatiti uživo ako se ukaže prilika.
Na talasu dobrog raspoloženja izlazi hrvatski grindcore sastav Gemišt i uspešno ga održava na visokom nivou. Postoje od 2015. godine i smatraju se sledbenicima sastava Marudergrind. Publika ih je sjajno prihvatila pa su nastavljene šutke istim intenzitetom, a mosh pit je još od Neid-a zaista postao opasno mesto. Međutim, čak ni pripadnice lepšeg pola nisu marile za to.
Drugo veče zatvara sastav Toxic Trace iz Bogojeva, koji se ovim nastupom vratio na scenu posle sedmogodišnje pauze, u novoj postavi. Zanimljivo je da je i poslednju svirku pred višegodišnju pauzu održao upravo na Feelgood-u. Besprekornom speed / thrash metal kanonadom u velikom stilu je zatvorio drugo veče. Podsećamo da ovaj sastav postoji od 2007. godine i da je izbacio jedan album pod nazivom “Torment” iz 2011. godine. Biće zanimljivo pratiti kako će se njihova priča dalje odvijati.
Somborski Feelgood festival, koji po svom karakteru underground DIY fest, uspešno je održan po četrnaesti put, 16. i 17 avgusta 2019. godine. Sve čestitke i pohvale idu ovoj ekipi na požrtvovanosti i istrajnosti, kao i na besprekornoj organizaciji, prijateljskom dočeku, pomoći oko prenoćišta i svemu ostalom. Bili smo, videli smo i svakako ćemo doći da podržimo i sledeće godine jer se radi o događaju vrednom pažnje i podrške. Istovremeno, pozivamo i sve ostale da se neće pokajati ako potegnu do Sombora kao što smo mi.
Aleksandar Petrović
DAN PRVI
Prvi dan festivala, petak 16. avgust, otvorio je sastav Džedalji čiji članovi su i deo ekipe Feelgood festa. Džedalji postoje od 2005. godine, ali još nemaju zvanično izdanje iza sebe, međutim, kako saznajemo, rade na tome. Ono što ih čini karakterističnima jeste to da su kod njih tekstovi pesama više stvar improvizacije tokom samih svirki nego što su zaista i napisani. Svirka im se oslanja na thrash i death metal tradicije kojima se sastav nadahnjuje, provlačeći ih kroz svoje induvidualne filtere. Korektnim izvođenjem uzburkali su publiku koja je počela polako da se umnožava pred binom.
Jedan od najnotornijih mlađih predstavnika novosadske HC/thrash metal scene trenutno, sastav War Engine, nastupili su sledeći i standardno dobro otprašili u svom prepoznatljivom stilu i smenjivanju thrash metal i hardcore deonica. Postoje od 2009. godine, koncertno su veoma aktivni, usvirani, a iza sebe imaju dva albuma od kojih je odlični “The Verdict” još uvek aktuelan. Sa War Engine-om su otpočela i prva zahuktavanja u publici, doduše vrlo stidljivo.
Posle sjajnog debitantskog konceptualnog albuma “The Odyssey to Room 101”, a naročito nakon sjajnog singla “Atlas” (ova pesma ima refren koji leči kancer) kojim sastav najavljuje novi album “A Pill Hard to Swallow”, bio sam nestrpljiv da sve to čujem uživo. Reč je o beogradskom sastavu Quasarborn, nastalom na nasleđu benda Space Eater. Radi se o moderno upakovanom progresivnom thrash metal zvuku, prilično konkurentnom i van granica regiona. Definitivno su ispunili očekivanja i u uživo izvođenju. Tu su energija, strast, stav i vrhunska usviranost. Sve to, uz vrlo profesionalan odnos prema onome što rade u svim segmentima, stavlja ih na listu bendova sa najvećim potencijalom na domaćoj sceni trenutno. Ničim opravdana pasivnost publike jedini je detalj koji je oštetio njihov nastup.
Veterani ovdašnjeg industrial zvuka, novosadski sastav dreDDup od 1997. godinu isporučuje svoju viziju industrial-a, ovoga puta promovišući svoj osmi studijski album pod nazivom “Soyuz” koji je izašao krajem prošle godine. I posle ovog nastupa ostaje utisak o nedovoljnoj shvaćenosti i prihvaćenosti, odnosno potcenjenosti ovog sastava, kojem su granice Srbije oduvek bile preuske. Na bas gitari je ovog puta Dražen Đorđević (Lednik, Dichotomy Engine), pa sam posle nastupa iskoristio priliku da se raspitam i šta se dešava u taboru instrumentalnog post-metal sastava Lednik i o prvom zvaničnom izdanju tog benda kojeg s nestrpljenjem očekujem.
Tuzlanski rapcore sastav Urban Instinkt imao sam prilike da gledam uživo u zrenjaninskom klubu Mitraljez gde su, kao i ovoga puta zvučali korektno, iako to što rade nije baš sasvim moja šoljica čaja. No, objektivno, socijalne teme upakovane u repovanje i tvrde gitarske rifove bile su servirane Feelgood fest publici na iskren i ubedljiv način. Sastav inače postoji od 2010. godine, a aprila 2019. godine izbacili su prvi album pod nazivom “Spreman sve da dam”.
Somborska brutal slam death metal atrakcija pod nazivom Lower Parts of Human Sludge zatvorila je prvi dan festivala konzistentnom svirkom u niskim registrima, pig squeal i growl vokalima. Uskoro bi trebalo očekivati i njihovo prvo zvanično izdanje.
DAN DRUGI
Osiječki grindcore trio pod nazivom Prkos otvara drugi dan festivala, u subotu 17. avgusta, žestokim zvukom, praveći lepu uvertiru za, u svakom pogledu, sjajno veče. Beskompromisna svirka, antikomformizam bez kalkulacije, srednji prst svemu. Sastav postoji formalno od 2002. godine kada je održao prvu svirku, ali se upasivio nakon iste. Članovi su međutim bili sve to vreme aktivni kroz druge sastave. Međutim, očigledno je da Prkos još uvek ima po koju reč da poruči hipokriziji modernog sveta.
Masa se sve više zgušnjavala ispred bine na koju su se popeli momci iz sastava Thunder Steel iz Novog Sada, donoseći publici pregršt kompozicija u klasičnijem heavy metal izvođenju. Prvi album su izbacili 2015. godine pod nazivom “The Exorcism”, da bi singlom “Armageddon Age” najavili izlazak drugog. Duh novog talasa britanskog heavy metala (N.W.O.B.H.M.) materijalizovao se na Feelgood-u i doneo osveženje i predah za furiozni nastavak programa.
Usledila je najzad eksplozija kakva se, u nekom trenutku, i očekivala na festivalu ovakve vrste. Publika je sve do tog momenta, dakle dan i po, bila pomalo letargična, mora se priznati. Vatru su podmetnuli niko drugi do naši Zrenjaninci All Except One koji su, za razliku od svog prethodnog nastupa u novosadskom Domu B-512, kada su nastupili kao predgrupa američkom sastavu Sworn Enemy, ovoga puna došli u punom sastavu, sa dve gitare, i napali iz sve snage. Publika se najzad opustila i “podivljala” u prostoru dvorišta koji je već bio dupke pun, opet za razliku od prethodnog dana festa. Autentično banatsko krljanje probudilo je Sombor, donoseći hardcore vajb devedesetih godina. Potpisnik ovih redova ostao je bez majice koja je završila iscepana posle šutke. Srećom, našla se rezervna. Goran Stepančev (Liman Crew) mi prilazi sa konstatacijom – najbolji nastup do sada – na koju mi je preostalo samo da ponosno klimnem glavom. Nadajmo se prvom zvaničnom izdanju ovog sastava u skorije vreme. Predugo već postoje da ga ne bi imali.
Legendarni Scaffold iz Beograda je sastav koji je u svom zvuku uspešno inkorporirao sve ono najbolje što dve vodeće svetske škole death metal-a, floridska i švedska, imaju u ponudi. Proradile su mi emocije, pre svih one nostalgične vrste, tokom njihovog nastupa. Prošetali su nas kroz dugu istoriju svog postojanja, najavili novu stranicu u istoj i održali lekciju iz death metala stare škole omladincima u publici kojih je bilo mnogo, isti onaj oldshool death metal koji u Srbiji još uvek živi kroz njih i recimo sastav Dead Joker koji se takođe nedavno vratio na scenu.
Mađarski sastav Mors Silens donosi melodiju kroz death metal geteborške škole, uz black metal primese, ali to čini na, rekao bih, tek pristojan način. Nisu ostavili naročitu impresiju na mene, a možda je i stvar u tome što su nastupili posle Scaffold-a čijem iskustvu nisu mogli da pariraju ni blizu. Hvatao se zalet za kulminaciju festivala koja je usledila nakon njih.
Italijanski sastav Neid izlaze sledeći. Harizmatični Italijani su se očigledno mnogo dobro osećali i zabavljali na bini i to raspoloženje su uspešno preneli i na publiku sa kojom su imali sjajnu komunikaciju, servirajući joj pritom prvoklasan grindcore zvuk. Rekao bih da se u ovoj tački desio “highlight” festa koji nije bledeo sve do samog kraja večeri. Publika je zaboravila na sve obzire u najpozitivnijem smislu i dala sebi oduška, tako da je svima bilo lepo. Sastav Neid iza sebe ima dva dugosvirajuća albuma, a postoji od 2007. godine. Definitivno ih vredi preslušati i ponovo ih negde uhvatiti uživo ako se ukaže prilika.
Na talasu dobrog raspoloženja izlazi hrvatski grindcore sastav Gemišt i uspešno ga održava na visokom nivou. Postoje od 2015. godine i smatraju se sledbenicima sastava Marudergrind. Publika ih je sjajno prihvatila pa su nastavljene šutke istim intenzitetom, a mosh pit je još od Neid-a zaista postao opasno mesto. Međutim, čak ni pripadnice lepšeg pola nisu marile za to.
Drugo veče zatvara sastav Toxic Trace iz Bogojeva, koji se ovim nastupom vratio na scenu posle sedmogodišnje pauze, u novoj postavi. Zanimljivo je da je i poslednju svirku pred višegodišnju pauzu održao upravo na Feelgood-u. Besprekornom speed / thrash metal kanonadom u velikom stilu je zatvorio drugo veče. Podsećamo da ovaj sastav postoji od 2007. godine i da je izbacio jedan album pod nazivom “Torment” iz 2011. godine. Biće zanimljivo pratiti kako će se njihova priča dalje odvijati.
EPILOG
Somborski Feelgood festival, koji po svom karakteru underground DIY fest, uspešno je održan po četrnaesti put, 16. i 17 avgusta 2019. godine. Sve čestitke i pohvale idu ovoj ekipi na požrtvovanosti i istrajnosti, kao i na besprekornoj organizaciji, prijateljskom dočeku, pomoći oko prenoćišta i svemu ostalom. Bili smo, videli smo i svakako ćemo doći da podržimo i sledeće godine jer se radi o događaju vrednom pažnje i podrške. Istovremeno, pozivamo i sve ostale da se neće pokajati ako potegnu do Sombora kao što smo mi.
 |
| foto: Katarina Mirčov |