Francuski duo “Daft Punk” (čina ga Tomas Bengalter i Gaj Manuel de Omem Kristo) je poznat po tome što na glavi uvek nose maske robota i već dve decenije snima modernu plesnu muziku. Njihov debi album “Homework” (1997) danas važi za klasik iz pomenutog žanra, a nešto manju popularnost je doživela i njihova druga ploča “Discovery” (2001). Od 2001. snimili su još zvaničan studijski album (“Human After All” iz 2005),  on nije prošao baš najbolje ni kod kritike ni kod publike.

Taman kada se mislilo da su dvojica Francuza presušili sa idejama i da su male šanse da ikada snime ploču koja će nadmašiti njihova prva dva izdanja, došla je 2013. godina kada je svetlost dana ugledao njihov 4. studijski album pod nazivom “Random Acces Memories”. Prvi singl sa albuma “Get Lucky” danas ima preko 204 miliona pregleda na jutjubu i svakako se ubraja u jedan od najuspešnijih singlova u popularnoj muzici 2013. godine. Kako Vladimir Skočajić u svom tekstu piše, to je dovelo “Daft Punk” na vrhove raznoraznih top lista koje pored njih čine razni muzčari sumnjvog kvaliteta. Po čemu se Francuzi razlikuju od njih i zbog čega je album “Random Acces Memories” velika i važna ploča, pokušaćemo da odgonetnemo u tekstu koji sledi.


Elektronika na akustičnim instrumentima

Kada posvetite nekoliko godina snimanju jednog albuma, male su šanse da to bude loša ploča. Primer za to je “višedecenijsko” snimanje novog albuma benda “My Bloody Valentine” koje je rezultiralo u jedno od najupečatljivijih izdanja u muzičkoj produkciji 2013.godine. Gde je vreme, tu su detalji, a gde su detalji tu je kvalitet.

Poslednja rečenica odlično opisuje novi “Daft Punk” album. Ploča “Random Access Memories” snimana je  5 godina i bez obzira da li volite žanrove sa kojima “Daft Punk” operišu, nemoguće je ne primetiti njihovu gotovu opsesivnu ljubav prema muzici koja je ovde uočljiva u svim detaljima – od produkcije, preko izbora gostiju pa sve do načina na koji je album sniman. Nakon više od jedne decenije muzičkog lutanja, “Daft Punk” su objavili ploču koja je na više nego dostojna njihova prva dva albuma, a u nekim segmentima ih čak i “šije”.

Pored vremena, “Daft Punk” su na ovaj album potrošili mnogo novca. Tokom snimanja (koje se desilo u Los Anđelesu i Parizu), skoro svaka pesma je orkestrirana duvačima, gudačima i horom, a kada je album završen te orkestracije su iskorišćene tek u nekoliko pesama, dok su one preostale – odbačene. Kako kaže Tomas Bangalter, kreativna polovina benda: jedna od osnovnih čari pravljena muzike je eksperimentisanje. Mikrofoni na kojima je sniman album koristio je Frenk Sinatra i po rečima jednog od gostujućih muzičara Toda Edvardsa, samo jedan od tih mikrofona vredi više nego njegov auto. Po gruboj računici “Random Access Memories” je koštao oko milion dolara koje su “Daft Punk” dali iz svog džepa, tako da praktično nisu zavisili ni od koga.

Glavna novina u “Daft Punk” zvuku jesu “živi” instrumenti koji su zamenili semplove. Umesto ritam mašine tu je pravi bubanj, a pored pomenutog orkestra i svih onih klasičnih instrumenata (bas, gitara, sintisajzeri), u nekoliko pesama čujemo i kantri pedal stil gitaru za koju je zadužen Greg Liz (svirao sa Džoni Mičel, Dejvom Alvinom, Lusindom Vilijams, Bekom i bendovima “Wilco”, “Bon Iver”).

Gostujuće zvezde

Kada smo kod gostiju, lista je impresivna. Pre svih, tu je gitarista benda Chic Najl Rodžers, na klaviru Gonzales, Ferel Vilijams peva na dve pesme, Pol Vilijams, Džulijan Kasablankas, Panda Bear i Đorđo Moroder po jednu, dok je mastering albuma uradio Bob Ludvig, hodajuća legenda.
Sedamdesetdvogodišnji Pol Vilijams je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina u saradnji sa Rodžerom Nikolsom napisao na desetine pop hitova, a verovatno su najpoznatiji oni koje je izvodila grupa “The Carpenters”. Iako njegova biografija i karijera dua “Daft Punk” nemaju mnogo dodirnih tačaka, to nije sprečilo Francuze da ga mu predlože saradnju.

Zašto? Prosto i jednostavno – obojica su ljubitelji svih onih opskurnih vintage stvari sa kojima Vilijams ima veze. Pesma u kojoj on peva “Touch” osvaja već posle prvog slušanja i trenutno je lični favorit sa cele ploče. Počinje dvominutnom ambijentalnom psihodelijom, nakon koje sledi najzaraznija, orkestrirana džezi/soul/pop/fanki disko gospel melodija koju ćete čuti ovog leta.
Leto te 2013.godine je obeležio prvi singl “Get Lucky” koji miriše na more, seks i poroke svih vrsta i koji je samo za prvih mesec dana na jutjubu imao nešto manje od 60 miliona pregleda. Ferela Vilijamsa čujemo još u “Lose Yourself to Dance” koja ima potencijal novog singla.

Poštovanje velikana

Nema sumnje da su “Daft Punk” ovim albumom rešili da odaju počast mnogim svojim muzičkim idolima, pa je i to jedan od razloga zašto “Random Access Memories” u svom najvećem delu odiše atmosferom sedamdesetih godina.

Od tih gostiju tu je već pomenuti Najl Rodžers čiji bend “Chic” je sinonim disko ere, a posebno je zanimljivo prisustvo producenta, saradnika Done Samer i Dejvida Bouvija, odnosno pokretača kultne etikete “Casablanca”, Italijana Đorđa Morodera. Pesma “Giorgo” počinje njegovim monologom o tome kako je nekad izgledala disko Evropa, da bi se onda pretvorila u najprogresivniji elektro pop instrumental na albumu, koji na momente podseća na “Kraftwerk”. “Sun Ra” bi za atmosferu ove pesme rekao “space is the place”.

Pored toga što odaju počast muzičkoj istoriji, “Daft Punk” su vrlo svesni ko je hip od savremenih muzičara. Pre svih, tu je “Panda Bear” iz benda “Animal Collective” čiji glas se u “Doin’ It Right” prepliće sa prepoznatljivim “Daft Punk” vokoderima, dok je falseto lidera grupe “The Strokes” Džulijana Kasablankasa (od kada je “provalio” falseto, gotovo da više ne peva ni na jedan drugi način) prisutan u disko-pop obojenoj “Instant Crush”.

AM pop iz sedamdesetih čujemo u fenomenalnoj “Fragments of Time” koju peva Tod Edvards, američki producent sa house scene. “Game of Love” i “Beyond” (čiji tekst je napisao Pol Vilijams) spadaju u manje-više klasične “Daft Punk” vokoderske disko balade, dok je “Motherboard” verovatno najnetipičnija stvar na celom albumu koja bi dobro stajala njihovom zemljaku Sebastijanu Telijeru.

Album za svakoga

“Daft Punk” su na “Random Access Memories” svoj muzički izraz doveli do savršenstva. Ovo je ploča koja spaja naizgled nespojivo – pedal slajd gitaru sa elektronikom, muzičare od 72 i one od 32 godine, hedoniste koji bi samo da đuskaju, puderišu noseve i nešto povale, ali i muzičke štrebere koji se lože na produkciju.

Taj spektar stilova i žanrova, ali i već pomenuto vreme i novac koje su Francuzi uložili u ovaj album višestruko im se vratilo. Naime, “Random Access Memories” se već nedelju dana nakon objavljivanja prodao u pola miliona primeraka, čime je postao najbrže prodavana ploča u 2013, da bi do sada prodali više od 3.2 miliona kopija. Biće da “Daft Punk” rade potpuno suprotno od one stare kapitalističke parole – uloži što manje, da bi dobio što više.

“Random Access Memories” počinje pesmom koja se zove “Give Life Back to Music” i to je baš ono što su “Daft Punk” uradili na ovom albumu. Više je nego očigledno da su njegovi tvorci zaljubljenici u muziku kojima je važan svaki detaljčić. Upravo to ovaj album izdvaja iz gomile disko smeća čija je jedina namena da se pušta preko leta na Ibici ili u nekom klubu u Budvi. Za razliku od raznoraznih “one hit wonder” izdanja, ovo je ploča koja će se sasvim sigurno slušati kada njeni tvorci budu “orali nebeske njive”.