Solo album Thoma Yorkea "Anima" prati istoimeni kratki film
Helly Cherry
Zajedno sa svojim novim “distopijskim” solo albumom ANIMA, Thom Yorke je
objavio istoimeni kratki film, u režiji Paul Thomasa Andersona, a koji
je od nedavno dostupan na Netflixu. Za Yorkea i Andersona (koji su već
sarađivali na nekoliko muzičkih spotova za Radiohead), Anima se nadovezuje kao prirodna kulminacija, jer je Yorkeov rad uvijek imao filmski
kvalitet (njegov rad za Suspiriju to doslovno potvrđuje), a Anderson je
snimao muzičke spotove sa umjetnicima poput Fione Apple i Haim od 1997.
godine.
Kako piše sajt Artsy.ba, Anima, “kratki muzički film” je snimio Darius Khondji (Se7en, Izgubljeni grad Z) i koreografisao Damien Jalet (Suspiria). Anima korača na granici između sna i buđenja, dok Yorke putuje od podzemne železnice do sivog, zabačenog sna, do napuštenih ulica i tramvaja dok se sunce polako rađa.
Nove Yorkeove pesme koje možemo čuti u filmu (Not The News, Traffic, Dawn Chorus) su divne, ali najznačajniji deo Animae je Yorkeov nastup. Njegove melanholične karakteristike su savršeno platno na kojem se projektuje sanjalačka muzika koju piše, a njegova fizička izvedba nije ništa manje impresivna. Čini se da kanališe tihu zvijezdu, Bustera Keatona, prenoseći maničnu energiju u jednom kadru i potpuno iscrpljivanje u sledećem.
Za Netflix, forma kratkog filma se čini kao izrazito osveženje. Ovaj muzički video / kratki film je svakako nova granica koju je postavio Netflix i sudeći po projektima koji su se u skorije vrijeme pojavili na ovoj platformi, možemo očekivati nešto drugačije.
Kako piše sajt Artsy.ba, Anima, “kratki muzički film” je snimio Darius Khondji (Se7en, Izgubljeni grad Z) i koreografisao Damien Jalet (Suspiria). Anima korača na granici između sna i buđenja, dok Yorke putuje od podzemne železnice do sivog, zabačenog sna, do napuštenih ulica i tramvaja dok se sunce polako rađa.
Nove Yorkeove pesme koje možemo čuti u filmu (Not The News, Traffic, Dawn Chorus) su divne, ali najznačajniji deo Animae je Yorkeov nastup. Njegove melanholične karakteristike su savršeno platno na kojem se projektuje sanjalačka muzika koju piše, a njegova fizička izvedba nije ništa manje impresivna. Čini se da kanališe tihu zvijezdu, Bustera Keatona, prenoseći maničnu energiju u jednom kadru i potpuno iscrpljivanje u sledećem.
Za Netflix, forma kratkog filma se čini kao izrazito osveženje. Ovaj muzički video / kratki film je svakako nova granica koju je postavio Netflix i sudeći po projektima koji su se u skorije vrijeme pojavili na ovoj platformi, možemo očekivati nešto drugačije.