Velike doze metal i grajm energije tokom finalne večeri devetnaestog Exit-a
Helly Cherry
Za nama je još jedan uspešno organizovani Exit. Poslednje veče
ovogodišnjeg, devetnaestog po redu festivala odigralo se u nedelju - 7.
jula, uprkos kiši, blatu i pomeranju programa. Skepta, Entombed A.D,
Tarja i ostali, zajedničkim snaga su upriličili noć rastanka, njih –
izvođača i nas – više od 200.000 prisutnih na Petrovaradinskoj tvrđavi u
četiri dana, koliko je trajao EXIT Tribe.
Zbog vremenskih nepogoda, odnosno ogromne količine kiše koja se sručila na Novi Sad, program je pretrpeo određene izmene. Uglavnom se radilo o satnici, ali su takođe i neki izvođači pomereni za iduću godinu, onu u kojoj će Exit proslaviti dve decenije postojanja. U skladu sa tim, prvi koncert večeri je održan na Main stage-u sa početkom u 22.15.
A tamo – Vojko V. Splićanin koji je prošle godine svojim prvim samostalnim albumom ,,Vojko’’ pokupio brojne pozitivne kritike i nagrade po Hrvatskoj i regionu. Prethodni Exit ga je dočekao na Fusion-u, dok je za ovaj avanzovao i to do glavne bine, mada je u toku večeri još jednom nastupio na Cockta Beats-u. Sve u svemu može, iako je za prvu pesmu odabrao Ne može.
Ljudi su lagano pristizali, te se vremenom sakupila solidna brojka, a što je još važnije, stvorena je vesela atmosfera. Repertoar u odnosu na prošlu godinu nije puno menjao. Zovi čovika, zatim od Dječaka Lovrinac, pa Kako to, koja je izazvala najveće oduševljenje.
Poslednje pesme koje je izveo bile su Ceca u Parizu, Kiše Metaka Namazan u Kocki i opet Ne može ovog puta na muzičku podlogu notornog trance hita Sandstorm (Darude). Još jednom nas je pozvao na Cockta Beats, gde je kasnije ponovo nastupao, i zajedno sa DJ-em napustio pozornicu.
Do skora zabarikadirani putevi tvrđave postali su prohodni za narod. Naime, zahvaljujući oluji dobar deo tvrđave je ostao bez struje, pa dok su tehničari rešavali problem, na snazi je bila kratkotrajna prohibicija kretanja i prilaska većini bina. Zbog svega toga početak programa na Explosive-u, mojoj sledećoj destinaciji, pomeren je za 23 časa.
Bend koji je presekao vrpcu na ovom punktu bio je jedan, jedini, nepobedivi – Enforcer. Spoj heavy i speedmetal muzike, na nabolji mogući način. Dolaze iz Švedske i u nedelju su zabeležili prvo gostovanje u Srbiji. Inače, metal zvuk i njegovi srodni žanrovi su celo veče odzvanjali Explosive-om, a svi hedlajneri su bili upravo iz ove nordijske zemlje.
Zbog gorepomenutih nedaća sam malo zakasnio na nastup, ali sam uspeo da stignem u sred Undying Evil srede. Veliki broj ljudi se okupio i evidentno je bilo da smo svi namenski, zbog njih tu. Plamenovi iz scenskih pomagala sevaju, publika u delirijumu, a skandinavski metalci prže sve u 16.
Išlo se dalje sa From Beyond, potom Zenith of the Black Sun sa najnovijeg, ovogodišnjeg albuma ,,Zenith’’, te stiglo do Live For The Night. A onda, metal poslastica večeri! Momci bez premca i iole ustezanja prepevali Let na drugi svijet od Divljih Jagoda i to na našem. Dakle, ne onu englesku verziju koja je bila dostupna u danima koji su prethodili festivalu, već na jeziku na kome je pesma u originalu otpevana. Definitivno momenat za naježiti se.
Kad smo već tu valjalo bi pomenuti, a malo i izreklamirati, da sam nakon svirke prozborio koju sa bubnjarem Jonas Wikstrand-om, inače bratom pevača Olofa, i basistom Tobias Lindqvist-om, a jedna od tema se ticala upravo Divljih Jagoda i jugoslovenskog heavy metala. Nakon postavljenog pitanja, anegdote li, Jonas me je zamolio da ponovim kako izgovaramo ime ove grupe bosanskih metalaca, ne bi li ga i sam pravilno ubuduće verbalizovao. Samu numeru su prvi put te večeri izveli uživo, tako da smo na neki način prisustvovali ispisivanju istorije benda.
Bližili smo se kraju gde nas je dočekala Midnight. Očigledno oduševljeni i mi u masi, i oni na bini, teška srca se rastasmo uz outro zvuke More Than A Feeling grupe Boston. Ostaje žal što je svirka trajala samo 40 minuta, što se nisu vratili na bis i, meni lično, što nisam čuo omiljenu mi Mesmerized By Fire. Ali opet, dogodio se taj intervju gde sam se sit ispričao sa momcima iz ritam sekcije i koji će uskoro ugledati svetlost dana.
Ovaj razgovor me je uistinu omeo i da od početka ispratim nastup njihovih melo-death sunarodnika iz sastava Soilwork koji je odmah potom usledio. Počeli su tačno u ponoć, a završili sat vremena kasnije, odsviravši oko desetak pesama, među kojima su se našle The Nurturing Glance, Stabbing the Drama i ostavljena za kraj Stålfågel.
Nisam siguran u čemu je bio problem, ali sama atmosfera je, uslovno rečeno, bila daleko pitomija u odnosu na nastup prethodnika. Melodični death metal daje prostora i za zapevati, i zaigrati, te bi se moglo reći da nije ni do žanra. Takođe, nije ni do ljudi jer je i njih bilo više, doduše u statičnom položaju tokom većeg dela koncerta. Međutim, možda je do samog benda. Ostaviću prostor za demanti, no lično sam stekao utisak da su momci na bini, pored koliko-toliko pokretljivosti i sporadičnog poziva na akciju, odrađivali posao. Jedino ako se nešto epohalno nije dogodilo u prve tri pesme koliko sam propustio, ostalo prikazano i nije za sećanje dalje od kraja večeri.
Izmene u rasporedu onemogućile su me da pogledam Desiigner-a koji je, koliko sam kasnije video, napravio šou za pamćenje. Ipak, maler nije potrajao i mene omeno da prisustvujem izvedbi narednog, u mojoj muzičkoj piramidi na višim mestima stacioniranog izvođača. Pre nego što je taj gospodin započeo set, skoknuo sam do Fusion-a gde je nastupala Tarja Turunen, nekadašnja vokalistkinja grupe Nightwish. Zadržao sam se gotovo samo jednu pesmu na osnovu koje bih mogao da izvedem samo jedan zaključak, a to je da ovu damu glas i dalje i te kako dobro služi.
Na Main stage sam stigao i pre vremena, taman da se pozicioniram tako da na miru mogu pogledati ceremonijal majstora Joseph Adenuga Juniora, kugli zemaljskoj poznatijeg kao Skepta. Živa legenda britanskog muzičkog pravca imena grime (grajm), autentičnog londonskog žanra koji u sebi sadrži elemente UK garage-a, hip hopa i jungle-a. Ovo je i njemu prvi nastup u Srbiji i definitivno jedan od onih koji su obeležili ovogodišnji Exit.
Sat je bio tačno na pola puta između 1 i 2 časa kada se Skepta pojavio na glavnoj bini u društvu DJ Maximum. Odmah su prešli na stvar i to onu That’s Not Me. Ambijent mračan, a svetlosti sa video bima taman toliko da protagonistu sa pozorja prikaže u obliku siluete. Ista priča i tokom druge numere koju je izveo – Praise The Lord - kolaboracija sa A$AP Rocky-jem. Kasnije je crvena boja dominirala, pa uz strobove i povremene horske povike iz publike definisala manir koji će ispratiti ovaj jednočasovni set, a koji je istini za volju mogao trajati duže.
Na repertoaru se našla i meni draga Nasty, kao i Crime Riddim koja je posebno razgalila grajmera uz emociju ovaploćenu u poviku ,,fu*k the law’’. Ako mi je Nasty draga, onda mi je It Ain’t Safe najdraža. Kako je krenula, tako je masa eksplodirala, pa još kad na to dodamo svetlosnu žurku u kojoj je dominirala pomenuta crvena, onda stvarno drugačiji scenario nije bio moguć.
Često je prizivao dobru energiju, koju je i sam emitovao. Jasno je bilo koliko mu je ona bitna i stalno joj se vraćao, dok na kraju nije dobio zadovoljavajuću reakciju. Mnogo fanova je bilo pristuno, ali i dosta onih koji su zalutali, te su zbijajući loše skečeve, arlaukanjem i ismevanjem narušavali ugođaj nama, ljubiteljima i ljubiteljkama zvuka ovog londoskog umetnika.
Skepta je ove godine izbacio novi album pod nazivom ,,Ignorance Is Bliss’’, pa je u to ime usledila Redrum koja se na njemu nalazi, a potom Man. One su prethodile dolasku jedinog gosta večeri, njegovog saborca iz BBK kolektiva, Shorty-ja. Zajedno su izveli nekoliko pesama, da bi zatim koncert lagano ušao u finalnu fazu. U njoj su svoje mesto našle trake No Security, Pure Water i za doviđenja Shutdown. Čista difuzija i apsorpcija energije, za čistu nastupa peticu!
Pošto je dobijena dnevna doza grajma, idemo nazad po još jednu dozu švedskog metala. Ovog puta čist death metal otelotvoren u sastavu Entombed A.D. koji predvodi balkanske gore list Lars Göran Petrov. Bend je nastao 2014. godine na zgarištu Entombed-a, koji se pak par leta kasnije ponovo okupio ali bez Larsa. Tako da danas, slično kao sa Venom-om imamo, takoreći, dva Entombed-a.
Ono što Soilwork-u nije pošto za rukom, ovima jeste. Što će reći, totalna dominacija binom, fenomenalna komunikacija sa prisutnima puna humora i reči na srpskom i pre svega brutalna svirka. Ovaj sastav ima i dva, u potpunosti svoja, studijska albuma, ali im se repertoar većinski oslanja na stvari Larsovog matičnog benda. Neke od onih koje su izveli bejahu Living Dead, Chaos Breed i Revel in Flesh. ,,Hvala lepo’’, ,,šta ima’’, ’’ajde’’, ,,opa’’ i ostale doskočice bile su deo Larsovog obraćanja, a neretko ih je koristio i u sred numere. Nije se libio ni psovke upotrebljavati, pa je naše ,,j*ebiga’’, preveo na švedski, te pokušao publiku naučiti izgovoru. Ona mu je prvo uzvratila na taj način, a zatim i šutkama, po kojim stagediving-om i horskim pevanjem i tapšanjem.
Kako se koncert bližio kraju, a samim tim i moj boravak na ovogodišnjem Exit-u, tako je na red došla omiljena mi – Left Hand Path. A ovde bih zastao i posvetio par rečenica sledećoj slici i prilici. U tim trenucima među okupljenima su se pojavila dva momka. Jedan u kolicima koja mu omogućavaju kretanje, a drugi kao personalni asistent. Najednom je drugi prvog podigao, odnosno pridigao ne bi li nakratko uživao u zvucima sa bine, po svoj prilici dragog mu benda. Odvezao mu je dugačku kosu, pustio svoju i krenuše zajedno sa hedbengom. Zaista jedna od lepših slika sa celokupne manifestacije koja pokazuje kako ljubav prema muzici jednostavno nema prepreke, niti granice.
Supposed To Rot je bila numera koja je nalik trešnji na vrhu torte stavila slatku tačku na ovaj izvanredan nastup. Zahvalnica prisutnima, poklon i ćao, ostavivši fanove nasmejanim i srećnim.
I to je bilo to što se tiče mene i festivala. Veče proteklo u znaku metala i grajma došlo je do svog kraja. Moram priznati da mi je ovo jedan od boljih Exit-a i da su mnoga očekivanja ispunjena. Sledeće godine je jubilej – dve decenije postojanja i ulazak u treću. Ne bih da prejudiciram, ali mi se čini da nas očekuje nešto impoznatno, a do tada, sećanja sa ovog, odličnog EXIT Tribe-a. Ende.
Nemanja Mitrović Timočanin
Zbog vremenskih nepogoda, odnosno ogromne količine kiše koja se sručila na Novi Sad, program je pretrpeo određene izmene. Uglavnom se radilo o satnici, ali su takođe i neki izvođači pomereni za iduću godinu, onu u kojoj će Exit proslaviti dve decenije postojanja. U skladu sa tim, prvi koncert večeri je održan na Main stage-u sa početkom u 22.15.
A tamo – Vojko V. Splićanin koji je prošle godine svojim prvim samostalnim albumom ,,Vojko’’ pokupio brojne pozitivne kritike i nagrade po Hrvatskoj i regionu. Prethodni Exit ga je dočekao na Fusion-u, dok je za ovaj avanzovao i to do glavne bine, mada je u toku večeri još jednom nastupio na Cockta Beats-u. Sve u svemu može, iako je za prvu pesmu odabrao Ne može.
Ljudi su lagano pristizali, te se vremenom sakupila solidna brojka, a što je još važnije, stvorena je vesela atmosfera. Repertoar u odnosu na prošlu godinu nije puno menjao. Zovi čovika, zatim od Dječaka Lovrinac, pa Kako to, koja je izazvala najveće oduševljenje.
Poslednje pesme koje je izveo bile su Ceca u Parizu, Kiše Metaka Namazan u Kocki i opet Ne može ovog puta na muzičku podlogu notornog trance hita Sandstorm (Darude). Još jednom nas je pozvao na Cockta Beats, gde je kasnije ponovo nastupao, i zajedno sa DJ-em napustio pozornicu.
Do skora zabarikadirani putevi tvrđave postali su prohodni za narod. Naime, zahvaljujući oluji dobar deo tvrđave je ostao bez struje, pa dok su tehničari rešavali problem, na snazi je bila kratkotrajna prohibicija kretanja i prilaska većini bina. Zbog svega toga početak programa na Explosive-u, mojoj sledećoj destinaciji, pomeren je za 23 časa.
Bend koji je presekao vrpcu na ovom punktu bio je jedan, jedini, nepobedivi – Enforcer. Spoj heavy i speedmetal muzike, na nabolji mogući način. Dolaze iz Švedske i u nedelju su zabeležili prvo gostovanje u Srbiji. Inače, metal zvuk i njegovi srodni žanrovi su celo veče odzvanjali Explosive-om, a svi hedlajneri su bili upravo iz ove nordijske zemlje.
Zbog gorepomenutih nedaća sam malo zakasnio na nastup, ali sam uspeo da stignem u sred Undying Evil srede. Veliki broj ljudi se okupio i evidentno je bilo da smo svi namenski, zbog njih tu. Plamenovi iz scenskih pomagala sevaju, publika u delirijumu, a skandinavski metalci prže sve u 16.
Išlo se dalje sa From Beyond, potom Zenith of the Black Sun sa najnovijeg, ovogodišnjeg albuma ,,Zenith’’, te stiglo do Live For The Night. A onda, metal poslastica večeri! Momci bez premca i iole ustezanja prepevali Let na drugi svijet od Divljih Jagoda i to na našem. Dakle, ne onu englesku verziju koja je bila dostupna u danima koji su prethodili festivalu, već na jeziku na kome je pesma u originalu otpevana. Definitivno momenat za naježiti se.
Kad smo već tu valjalo bi pomenuti, a malo i izreklamirati, da sam nakon svirke prozborio koju sa bubnjarem Jonas Wikstrand-om, inače bratom pevača Olofa, i basistom Tobias Lindqvist-om, a jedna od tema se ticala upravo Divljih Jagoda i jugoslovenskog heavy metala. Nakon postavljenog pitanja, anegdote li, Jonas me je zamolio da ponovim kako izgovaramo ime ove grupe bosanskih metalaca, ne bi li ga i sam pravilno ubuduće verbalizovao. Samu numeru su prvi put te večeri izveli uživo, tako da smo na neki način prisustvovali ispisivanju istorije benda.
Bližili smo se kraju gde nas je dočekala Midnight. Očigledno oduševljeni i mi u masi, i oni na bini, teška srca se rastasmo uz outro zvuke More Than A Feeling grupe Boston. Ostaje žal što je svirka trajala samo 40 minuta, što se nisu vratili na bis i, meni lično, što nisam čuo omiljenu mi Mesmerized By Fire. Ali opet, dogodio se taj intervju gde sam se sit ispričao sa momcima iz ritam sekcije i koji će uskoro ugledati svetlost dana.
Ovaj razgovor me je uistinu omeo i da od početka ispratim nastup njihovih melo-death sunarodnika iz sastava Soilwork koji je odmah potom usledio. Počeli su tačno u ponoć, a završili sat vremena kasnije, odsviravši oko desetak pesama, među kojima su se našle The Nurturing Glance, Stabbing the Drama i ostavljena za kraj Stålfågel.
Nisam siguran u čemu je bio problem, ali sama atmosfera je, uslovno rečeno, bila daleko pitomija u odnosu na nastup prethodnika. Melodični death metal daje prostora i za zapevati, i zaigrati, te bi se moglo reći da nije ni do žanra. Takođe, nije ni do ljudi jer je i njih bilo više, doduše u statičnom položaju tokom većeg dela koncerta. Međutim, možda je do samog benda. Ostaviću prostor za demanti, no lično sam stekao utisak da su momci na bini, pored koliko-toliko pokretljivosti i sporadičnog poziva na akciju, odrađivali posao. Jedino ako se nešto epohalno nije dogodilo u prve tri pesme koliko sam propustio, ostalo prikazano i nije za sećanje dalje od kraja večeri.
Izmene u rasporedu onemogućile su me da pogledam Desiigner-a koji je, koliko sam kasnije video, napravio šou za pamćenje. Ipak, maler nije potrajao i mene omeno da prisustvujem izvedbi narednog, u mojoj muzičkoj piramidi na višim mestima stacioniranog izvođača. Pre nego što je taj gospodin započeo set, skoknuo sam do Fusion-a gde je nastupala Tarja Turunen, nekadašnja vokalistkinja grupe Nightwish. Zadržao sam se gotovo samo jednu pesmu na osnovu koje bih mogao da izvedem samo jedan zaključak, a to je da ovu damu glas i dalje i te kako dobro služi.
Na Main stage sam stigao i pre vremena, taman da se pozicioniram tako da na miru mogu pogledati ceremonijal majstora Joseph Adenuga Juniora, kugli zemaljskoj poznatijeg kao Skepta. Živa legenda britanskog muzičkog pravca imena grime (grajm), autentičnog londonskog žanra koji u sebi sadrži elemente UK garage-a, hip hopa i jungle-a. Ovo je i njemu prvi nastup u Srbiji i definitivno jedan od onih koji su obeležili ovogodišnji Exit.
Sat je bio tačno na pola puta između 1 i 2 časa kada se Skepta pojavio na glavnoj bini u društvu DJ Maximum. Odmah su prešli na stvar i to onu That’s Not Me. Ambijent mračan, a svetlosti sa video bima taman toliko da protagonistu sa pozorja prikaže u obliku siluete. Ista priča i tokom druge numere koju je izveo – Praise The Lord - kolaboracija sa A$AP Rocky-jem. Kasnije je crvena boja dominirala, pa uz strobove i povremene horske povike iz publike definisala manir koji će ispratiti ovaj jednočasovni set, a koji je istini za volju mogao trajati duže.
Na repertoaru se našla i meni draga Nasty, kao i Crime Riddim koja je posebno razgalila grajmera uz emociju ovaploćenu u poviku ,,fu*k the law’’. Ako mi je Nasty draga, onda mi je It Ain’t Safe najdraža. Kako je krenula, tako je masa eksplodirala, pa još kad na to dodamo svetlosnu žurku u kojoj je dominirala pomenuta crvena, onda stvarno drugačiji scenario nije bio moguć.
Često je prizivao dobru energiju, koju je i sam emitovao. Jasno je bilo koliko mu je ona bitna i stalno joj se vraćao, dok na kraju nije dobio zadovoljavajuću reakciju. Mnogo fanova je bilo pristuno, ali i dosta onih koji su zalutali, te su zbijajući loše skečeve, arlaukanjem i ismevanjem narušavali ugođaj nama, ljubiteljima i ljubiteljkama zvuka ovog londoskog umetnika.
Skepta je ove godine izbacio novi album pod nazivom ,,Ignorance Is Bliss’’, pa je u to ime usledila Redrum koja se na njemu nalazi, a potom Man. One su prethodile dolasku jedinog gosta večeri, njegovog saborca iz BBK kolektiva, Shorty-ja. Zajedno su izveli nekoliko pesama, da bi zatim koncert lagano ušao u finalnu fazu. U njoj su svoje mesto našle trake No Security, Pure Water i za doviđenja Shutdown. Čista difuzija i apsorpcija energije, za čistu nastupa peticu!
Pošto je dobijena dnevna doza grajma, idemo nazad po još jednu dozu švedskog metala. Ovog puta čist death metal otelotvoren u sastavu Entombed A.D. koji predvodi balkanske gore list Lars Göran Petrov. Bend je nastao 2014. godine na zgarištu Entombed-a, koji se pak par leta kasnije ponovo okupio ali bez Larsa. Tako da danas, slično kao sa Venom-om imamo, takoreći, dva Entombed-a.
Ono što Soilwork-u nije pošto za rukom, ovima jeste. Što će reći, totalna dominacija binom, fenomenalna komunikacija sa prisutnima puna humora i reči na srpskom i pre svega brutalna svirka. Ovaj sastav ima i dva, u potpunosti svoja, studijska albuma, ali im se repertoar većinski oslanja na stvari Larsovog matičnog benda. Neke od onih koje su izveli bejahu Living Dead, Chaos Breed i Revel in Flesh. ,,Hvala lepo’’, ,,šta ima’’, ’’ajde’’, ,,opa’’ i ostale doskočice bile su deo Larsovog obraćanja, a neretko ih je koristio i u sred numere. Nije se libio ni psovke upotrebljavati, pa je naše ,,j*ebiga’’, preveo na švedski, te pokušao publiku naučiti izgovoru. Ona mu je prvo uzvratila na taj način, a zatim i šutkama, po kojim stagediving-om i horskim pevanjem i tapšanjem.
Kako se koncert bližio kraju, a samim tim i moj boravak na ovogodišnjem Exit-u, tako je na red došla omiljena mi – Left Hand Path. A ovde bih zastao i posvetio par rečenica sledećoj slici i prilici. U tim trenucima među okupljenima su se pojavila dva momka. Jedan u kolicima koja mu omogućavaju kretanje, a drugi kao personalni asistent. Najednom je drugi prvog podigao, odnosno pridigao ne bi li nakratko uživao u zvucima sa bine, po svoj prilici dragog mu benda. Odvezao mu je dugačku kosu, pustio svoju i krenuše zajedno sa hedbengom. Zaista jedna od lepših slika sa celokupne manifestacije koja pokazuje kako ljubav prema muzici jednostavno nema prepreke, niti granice.
Supposed To Rot je bila numera koja je nalik trešnji na vrhu torte stavila slatku tačku na ovaj izvanredan nastup. Zahvalnica prisutnima, poklon i ćao, ostavivši fanove nasmejanim i srećnim.
I to je bilo to što se tiče mene i festivala. Veče proteklo u znaku metala i grajma došlo je do svog kraja. Moram priznati da mi je ovo jedan od boljih Exit-a i da su mnoga očekivanja ispunjena. Sledeće godine je jubilej – dve decenije postojanja i ulazak u treću. Ne bih da prejudiciram, ali mi se čini da nas očekuje nešto impoznatno, a do tada, sećanja sa ovog, odličnog EXIT Tribe-a. Ende.
Nemanja Mitrović Timočanin
Galerija
