Larska je trio (Luka Stoisavljević – bas i vokal • Dušan Lazić - bubanj • Duško Jovanović – bas) koji kombinuje različite uticaje (stoner/grunge/psych/desert rock) u neobičnoj postavci - bubnjevi i dve bas gitare. Njihov masivni zid zvuka uz pregršt upotrebe efekata u osnovi podseća na dobro poznate sastave iz 70-ih i 90-ih (Floyd/Kyuss/Melvins/Sabbath/AIC/Nirvana), no Larska uspeva da dokazanim formulama doda lični pečat, a uz svež i drugačiji pristup u startu ostvari i zapažena učešća na festivalima za demo a kasnije i afirmisane bendove (2016. pobednici BARF-a, 2016. i 2017 finalisti Bunt rok festivala RTS-III mesto i nagrada za najboljeg instrumentalistu festivala, Demofest, Arsenal fest, ŠLF, D.U.K..).

Muziku Larske možda najbolje opusuje mladi novinar Andrea Kane: ”bend iz Kragujevca Larska čiji zvuk ruši napuštena fabrička postrojenja iz socijalističkog perioda.” Pored benda, citat direktno i realno opisuje izgled današnjeg Kragujevca iz kojeg bend dolazi i koji počiva na ostacima nekada velikog industrujskog grada.

Prvo zvanično i dugo očekivano izdanje, grupa Larska predstaviо је kragujevačkoj publici u bašti Doma omladine koncertom 14. juna 2019. Album pod nazivom "Can't Steal It" je u CD formatu a izdavač je Dom omladine Kragujevac. Koncertnu promociju pratila je i scenografija, tematski inspirisana i povezana sa izgledom omota albuma koji je nastao kao posledica svih dešavanja i doživljaja sredine u kojoj bend živi i stvara. Dizajn potpisuje Luka Stoisavljević.

Izdanje će se naći i na digitalnim platformama kao što su bandcamp gde će biti moguća opcija digitalnog preuzimanja albuma kao i mogućnost poručivanja fizičkog cd izdanja na kućnu adresu.


Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?

Sve je počelo 2015. Bend je nastao iz iskrene potrebe/želje za stvaranjem/sviranjem, iako tada baš i nismo znali i imali na čemu da sviramo to nas nije sprečilo da se snalazimo i pravimo muziku, kako god, ipak je velika želja bila od presudnog značaja. Nismo imali želju ili očekivanja da se nešto “desi“ i da to nekad u budućnosti izadje van četiri zida, vrlo jednostavno, samo nam se sviralo... tako da, sigurno da nam bend puno znači, da ne kažem SVE – konkretno u smislu – ako imaš veliku potrebu da nešto radiš onda to radi i ne razmišljaj o drugim stvarima i drugim ljudima, sve dok to što radiš ne ugrožava druge, nadam se da je naša muzika ipak donela slušaocima više radosti nego patnje, mada...

Motivi i filozofija benda...

Pokušaću da se nadovežem na prethodni odgovor… motivi su razni ako pričamo o motivu kao o nekoj vrsti ambicije, i šta te u stvari pokreće i zbog čega radiš to što radiš. Odgovori bi bio podugačak ali svedeno, sve što te okružuje-sve što ti se dešava, ali bukvalno sve, što donekle i objašnjava samo ime benda ,,LARSKA”, to je u stvari igra slogova reči ,,SKALAR” - fizička veličina koja nema pravac i smer, već samo intenzitet, što je i bila filozofija benda, sviramo autorsku muziku bez nekog uskog žanrovskog opredeljenja, kada je brzo u repeticiji izgovaraš SKA-LAR-SKA-LAR-SKA.. pojavi se Larska.

U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?

Počelo je baš tako kao nekakva vrsta ispucavanja ideja a samim tim i energije koja se skupi i čeka da izadje. U jednom trenutku, probe koje smo imali kod Vuje-Kbo u studiju Češnjak, postale su neka vrsta javnih proba, dolazili su da nas slušaju nama znani i neznani, većini možda neobično, dve bas gitare i bubnjevi, efekti... mada više je sam zvuk-prizvuk post-gunge-a bio spona koja je falila u našem gradu, i definitvno i je falila svih ovih godina, i na taj način smo ostvarili povezanost sa slušaocima i stekli mnogo novih prijatelja, to je bio trenutak kada samo verovatno postali pravi bend, ili smo počeli samo da se tako osećamo, ali to je to...

Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?

Koliko se trudiš toliko i dobiješ, ne mislim na neku materijalnu dobit, več na lično zadovoljstvo koje je bilo najbitnije da počnemo da sviramo i zbog čega sviramo i dalje, ali, uvek ima neko ”ali”. Svakako da su materijalna sredstva neophodna da bi preživeo a kamoli da dozvoliš sebi da se iole ozbiljnije baviš/posvetiš stvaranju muzike i to sve održiš a da ne nastradaš ili da se ne razidjete, počev od organizovanja vremena i prioriteta... Da se ne lažemo živimo u "Srbistanu" ovde se retko ko ,,najeo leba“ od muzike (posebno mislim na mlađe generacije, od 1990. pa do danas), ili od bilo koje umetnosti (osim ako ti tata i mama nisu neki poznati da ne kažem bitni u smislu položaja i funkcije, imaju puno keša pa možeš da se igraš umetnika i pruštitš sebi-omogućiš da pažnja bude usmerena na tebe iako nisi baš kvalitetan, ili pak ako ti je tetka ili strina mnogo bitna osoba koja može da ti sredi da se uzdigneš iz prašine i pojaviš u emisiji, na nekom festivali itd..takoreći "uspeš"... svima je u početku najteže)…ali nikako da odgovorim, šta pokušavam da kažem a da ne bude žalospev, teško je da ti životni uslovi, koji te sačekaju kada se rodiš, ne ubiju ambiciju u odrastanju i uspeš da budeš dugo dugo istrajan u želji da radiš nešto što voliš sa nekim ljudima koji isto razmišljaju kao ti i imaju makar približno isti odnos prema tome što radite, za sada se držimo da ne ode svako na svoju stranu trbuhom za kruhom, što se svakodnevno dešava sa mladim ljudima i prijateljima ovde.. Naš bivši basista je imao puno sreće, sasvim slučajno-srećno se zaljubio na koncertu Black Sabbath-a, pogledao malo dalje u život koji ga čeka a stiže i... trenutno je u Švici, sada ima klinca, ženu, dobar posao i puno puno puno ljubavi…a bez ljubavi sve gubi smisao.

Problemi sa kojima se suočavate kao bend...

Mislim da sam sve rekao malopre, a ostali problemi koje bih naveo, pa i nisu baš neki problemi, mislim da ih proživljavaju svi bendovi danas... ali na primer - prvo, da skupiš pristojnu svotu novca (ah opet te “pare”) da nešto snimiš, da to kvalitetno zvuči, a da pri svemu tome budeš svestan da živimo u 21 veku gde se muzika prvo svira pa posle kuca i crta, i da je teško da na prirodan način bez “varanja” postigneš i dostigneš neki nivo, a kamoli prevazidješ nešto i neke standarde koji su postavljeni, i da pored svega toga isplivaš, mislim da te stvari mnogo odvlače pažnju slušaocu a bendu nevorovatnu energiju. Drugi problemi, naši, hmm voleo bih da odgovorim na ovo pitanja za godnu dana, sledeće nedelje, 14 juna imamo koncertnu promociju u Domu omladine Kg, izlazi nam album prvenac, pa kapiram da tek sada kreće sve da se zahuktava, možda još uvek ne znamo koji su to “problemi” ali predosećam da nije zezanje.

Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?

Svima koji slušaju muziku generalno, a u kojoj prilici? Imajući u vidu da smo često svirali i stvarali u ”neprilici” , onda verovatno baš tako. Pustite Larksu kada ste u neprilici!