Održan 4. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike
Helly Cherry
U tem Somboru, je za ljubitelje devete umetnosti bilo skoro svega na volju ovog vikenda. Naime, od petka do nedelje, u ovom prelepom vojvođanskom gradu, se po četvrti put održao festival stripa i fantastike. Mala ali istrajna grupa somborskih ljubitelja stripa se i ove godine pobrinula da Sombor bude mesto razmene novih informacija o stripu, ali i mesto uspostavljanja novih i učvršćivanja starih prijateljstava.
Festival je otvoren u petak, 17. maja, otvaranjem izložbe „Do pakla i nazad“ gde su prikazane strip table iz istoimenog strip-albuma Marka Stojanovića. Ovaj strip-album, sastavljen od nekoliko kratkih priča, prati srpsku vojsku kroz pakao Prvog svetskog rata. Na otvaranju su prisustvovali scenarista, Marko Stojanović, kao i jedan od autora crteža – Sabahudin Muranović Muran. Priča o ovom stripu, započeta je na otvaranju, ali je nastavljena u subotu na jednoj od tribina, na kojoj su prisustvovala oba autora.
U prepodnevnim satima subote i nedelje, posetioci festivala su mogli da obiđu sajam stripa i fantastike, da se druže sa crtačima i scenaristima, i da popričaju sa predstavnicima izdavačkih kuća koji su doneli popriličan broj aktualnih stripova za prodaju. Od izdavačkih kuća koje se bave stripovima i grafičkim novelama, na sajmu su, između ostalih, bili prisutni Darkwood, Veseli četvrtak, Makondo, Forma B, System Comics, Phoenix Press, Komiko,... Jedino se izdavačka kuća Laguna pobrinula da ovaj festival ne prođe bez aktualnih naslova iz oblasti fantastike.
U subotu, 18. maja, posetioci su mogli da prisustvuju različitim tribinama koje su bile posvećene stripu. Predstavićemo vam dve tribine koje su bile veoma posećene.
U prvoj tribini, organizator festivala, Danilo Bogdanović, je razgovarao sa Markom Stojanovićem i Sabahudinom Muranovićem. Povod za ovaj razgovor su bili njihovi novi stripovi „Do pakla i nazad“ i „Hajduci“. Strip-zbirku „Do pakla i nazad“ je započeo pokojni leskovački strip autor Nikola Mitrović Kokan, a u njegovu čast su ga završili Stojanović i njegovi prijatelji. Priče koje se nalaze u ovoj strip-zbirci pokrivaju bitke na Ceru, Mačkovom kamenu i Kolubari, Plavu grobnicu, povlačenje preko Prokletija, proboj Solunskog fronta,... a u pričama se pojavljuju i mnoge istorijske ličnosti. Stojanović se za ovaj strip-album temeljno pripremao, iščitavajući mnoge istorijske knjige i izvore, a da je ovo delo autentično i verodostojno potvrđuju i dva doktora istorijskih nauka u predgovoru i pogovoru koji prate ove izvanredne priče. Stojanović je prisutne na tribini upoznao i sa svojim strip serijalom „Vekovnici“ (koji puni 12 godina), spin-off serijalom „Beskrvni“, kao i sa knjigom „Stripovanje“ u kojoj je sabrao neke svoje eseje i intervjue. U nastavku tribine, Marko Stojanović i Sabahudin Muranović su govorili o zajedničkom radu na strip-albumu „Hajduci“. Inspiraciju za ovaj strip autori su pronašli u narodnom junaku Mijatu Tomiću, hajduku koji je u svojoj družini imao Srbe, Hrvate, Crnogorce, muslimane,... Muran ističe kako postoji puno momenata u istoriji koji se mogu iskoristiti za stvaranje stripova koji bi bili interesantni ne samo domaćim čitaocima već i onima u inostranstvu.
Iako je tvrdila kako ju je uhvatila trema, šarmantna Stanislava Matanović iz Veselog četvrtka je spontano i sa lakoćom vodila izuzetno interesantan razgovor sa Banetom Kercem, o italijanskim izdanjima Zagora, muzici, inspiraciji,... Povod za ovaj razgovor su četiri uzastopne epizode Zagora koje je Kerac radio za Boneli. Saradnja između Bonelija i Kerca je započela stripom „Prošlost Džimija Gitare“ koji se 2016. pojavio u Srbiji. Za četiri nove uzastopne epizode koje je radio za Boneli, Kerac je nacrtao ukupno 314 tabli, što bi grubo moglo da se preračuna kao 20 kilograma materijala. Ideja da neki strip autor sa ex-yu teritorije crta Zagora postoji odavno, pošto su u ovim zemljama stripovi o Zagoru uvek bili traženi, a Kerac je prva osoba koja je ostvarila ovu zamisao, i reakcije čitalaca (i naših i stranih) na njegove crteže su veoma pozitivne. Kerac je prisustvovao na strip festivalu u Rumuniji i tamo je upoznao ceo tim koji radi Zagora. Priznaje kako se u početku plašio da će se oni ponašati prema njemu kao uljezu, ali da je doživeo potpuno suprotnu stvar – prihvatili su ga kao pravog člana tima. Kerac je radio na mnogim stripovima i strip junacima, a kada ga je Stanislava upitala da od svih njih imenuje „omiljeno dete“, izdvajio je Ket Klou. Inspiraciju za svoje radove Kerac, između ostalog, nalazi u Džonu Fordu, Džonu Vejnu, filmovima poput „Za šaku dolara“, „Za dolar više“, muzici i naravno nezaobilaznom Morikoneu. Treba spomenuti i to da je Kerac svirao bubnjeve u bendu nazvanom GeroMetal. Muzika je bitna za Kerca, i kada pokušava da opiše strip crtače on kaže kako su oni individualisti, koji uz muziku, sami, žive na praznom papiru koji se nalazi ispred njih. Na kraju tribine, Stanislava Matanović je u ime Veselog četvrtka poklonila prisutnima po jedan broj Zagora, na čemu im se od srca zahvaljujemo.
Na somborski festival se iz godine u godinu vraćaju i strip-autori i posetioci. Zaista je sjajno kada neko od crtača prepozna osobu koju je crtao na prethodnom festivalu, ili se neko od autora priseti priča koje su se vodile, onako usput, u pauzama između tadašnjih tribina. To bi moglo da znači da i autori i posetioci prepoznaju trud i želju organizatora da ovaj festival naraste u impozantniju manifestaciju, ali i to da se na ovom festivalu formiraju lepa prijateljstva, i da ljudi koji se na njemu okupljaju postaju jedna prava mala kompaktna zajednica. Iako je na ovogodišnjem festivalu stripa i fantastike jedva bilo fantastike, nećemo mu to toliko zameriti. Uvek postoji sledeća godina i neki novi festival da se to ispravi. Dakle, vidimo se za godinu dana na petom somborskom festivalu stripa i fantastike.
Kristijan Vekonj
Festival je otvoren u petak, 17. maja, otvaranjem izložbe „Do pakla i nazad“ gde su prikazane strip table iz istoimenog strip-albuma Marka Stojanovića. Ovaj strip-album, sastavljen od nekoliko kratkih priča, prati srpsku vojsku kroz pakao Prvog svetskog rata. Na otvaranju su prisustvovali scenarista, Marko Stojanović, kao i jedan od autora crteža – Sabahudin Muranović Muran. Priča o ovom stripu, započeta je na otvaranju, ali je nastavljena u subotu na jednoj od tribina, na kojoj su prisustvovala oba autora.
U prepodnevnim satima subote i nedelje, posetioci festivala su mogli da obiđu sajam stripa i fantastike, da se druže sa crtačima i scenaristima, i da popričaju sa predstavnicima izdavačkih kuća koji su doneli popriličan broj aktualnih stripova za prodaju. Od izdavačkih kuća koje se bave stripovima i grafičkim novelama, na sajmu su, između ostalih, bili prisutni Darkwood, Veseli četvrtak, Makondo, Forma B, System Comics, Phoenix Press, Komiko,... Jedino se izdavačka kuća Laguna pobrinula da ovaj festival ne prođe bez aktualnih naslova iz oblasti fantastike.
U subotu, 18. maja, posetioci su mogli da prisustvuju različitim tribinama koje su bile posvećene stripu. Predstavićemo vam dve tribine koje su bile veoma posećene.
U prvoj tribini, organizator festivala, Danilo Bogdanović, je razgovarao sa Markom Stojanovićem i Sabahudinom Muranovićem. Povod za ovaj razgovor su bili njihovi novi stripovi „Do pakla i nazad“ i „Hajduci“. Strip-zbirku „Do pakla i nazad“ je započeo pokojni leskovački strip autor Nikola Mitrović Kokan, a u njegovu čast su ga završili Stojanović i njegovi prijatelji. Priče koje se nalaze u ovoj strip-zbirci pokrivaju bitke na Ceru, Mačkovom kamenu i Kolubari, Plavu grobnicu, povlačenje preko Prokletija, proboj Solunskog fronta,... a u pričama se pojavljuju i mnoge istorijske ličnosti. Stojanović se za ovaj strip-album temeljno pripremao, iščitavajući mnoge istorijske knjige i izvore, a da je ovo delo autentično i verodostojno potvrđuju i dva doktora istorijskih nauka u predgovoru i pogovoru koji prate ove izvanredne priče. Stojanović je prisutne na tribini upoznao i sa svojim strip serijalom „Vekovnici“ (koji puni 12 godina), spin-off serijalom „Beskrvni“, kao i sa knjigom „Stripovanje“ u kojoj je sabrao neke svoje eseje i intervjue. U nastavku tribine, Marko Stojanović i Sabahudin Muranović su govorili o zajedničkom radu na strip-albumu „Hajduci“. Inspiraciju za ovaj strip autori su pronašli u narodnom junaku Mijatu Tomiću, hajduku koji je u svojoj družini imao Srbe, Hrvate, Crnogorce, muslimane,... Muran ističe kako postoji puno momenata u istoriji koji se mogu iskoristiti za stvaranje stripova koji bi bili interesantni ne samo domaćim čitaocima već i onima u inostranstvu.
Iako je tvrdila kako ju je uhvatila trema, šarmantna Stanislava Matanović iz Veselog četvrtka je spontano i sa lakoćom vodila izuzetno interesantan razgovor sa Banetom Kercem, o italijanskim izdanjima Zagora, muzici, inspiraciji,... Povod za ovaj razgovor su četiri uzastopne epizode Zagora koje je Kerac radio za Boneli. Saradnja između Bonelija i Kerca je započela stripom „Prošlost Džimija Gitare“ koji se 2016. pojavio u Srbiji. Za četiri nove uzastopne epizode koje je radio za Boneli, Kerac je nacrtao ukupno 314 tabli, što bi grubo moglo da se preračuna kao 20 kilograma materijala. Ideja da neki strip autor sa ex-yu teritorije crta Zagora postoji odavno, pošto su u ovim zemljama stripovi o Zagoru uvek bili traženi, a Kerac je prva osoba koja je ostvarila ovu zamisao, i reakcije čitalaca (i naših i stranih) na njegove crteže su veoma pozitivne. Kerac je prisustvovao na strip festivalu u Rumuniji i tamo je upoznao ceo tim koji radi Zagora. Priznaje kako se u početku plašio da će se oni ponašati prema njemu kao uljezu, ali da je doživeo potpuno suprotnu stvar – prihvatili su ga kao pravog člana tima. Kerac je radio na mnogim stripovima i strip junacima, a kada ga je Stanislava upitala da od svih njih imenuje „omiljeno dete“, izdvajio je Ket Klou. Inspiraciju za svoje radove Kerac, između ostalog, nalazi u Džonu Fordu, Džonu Vejnu, filmovima poput „Za šaku dolara“, „Za dolar više“, muzici i naravno nezaobilaznom Morikoneu. Treba spomenuti i to da je Kerac svirao bubnjeve u bendu nazvanom GeroMetal. Muzika je bitna za Kerca, i kada pokušava da opiše strip crtače on kaže kako su oni individualisti, koji uz muziku, sami, žive na praznom papiru koji se nalazi ispred njih. Na kraju tribine, Stanislava Matanović je u ime Veselog četvrtka poklonila prisutnima po jedan broj Zagora, na čemu im se od srca zahvaljujemo.
Na somborski festival se iz godine u godinu vraćaju i strip-autori i posetioci. Zaista je sjajno kada neko od crtača prepozna osobu koju je crtao na prethodnom festivalu, ili se neko od autora priseti priča koje su se vodile, onako usput, u pauzama između tadašnjih tribina. To bi moglo da znači da i autori i posetioci prepoznaju trud i želju organizatora da ovaj festival naraste u impozantniju manifestaciju, ali i to da se na ovom festivalu formiraju lepa prijateljstva, i da ljudi koji se na njemu okupljaju postaju jedna prava mala kompaktna zajednica. Iako je na ovogodišnjem festivalu stripa i fantastike jedva bilo fantastike, nećemo mu to toliko zameriti. Uvek postoji sledeća godina i neki novi festival da se to ispravi. Dakle, vidimo se za godinu dana na petom somborskom festivalu stripa i fantastike.
Kristijan Vekonj