Povodom 16. rođendana Helly Cherry-ja, naš urednik je za sajt eXperiment govorio o osnivanju magazina i njegovim počecima. Videćete kako "iza scene" nastaje naš magazin i šta podrazumeva rad na njemu. No naš sajt nije bio jedina tema ovog razgovora.


Nenad Popović je glavni urednik veb magazina Helly Cherry posvećenom alternativnoj i andrgraund sceni koji je pokrenut 20.5.2003. godine. Magazin koji traje evo već 16 godina i koji pod Nenadovim vođstvom, kako prolaze godine postaje sve bolji, kvalitetniji i bitniji. Veliki broj saradnika koji piše za HC svojim tekstovima obuhvatio je sve vidove alternativne i andrgraund scene kako na regionalnom tako i na svetskom nivou, počevši sa muzikom, filmom, preko street arta, do stripa i književnosti... Ono što je specifično za HC je to što se magazin u velikoj meri bavi promocijom mladih i neafirmisanih bendova. Mnogi bendovi su baš ovde imali svoje prvo medijsko pojavljivanje u vidu recenzija njihovog stvaralaštva ili nastupa.

Bitno je napomenuti da se Nenad bavi elektronskom muzikom i stripom. Znači on pored pisanja i promovisanja te drugačije umetnosti i kulture, on je i stvara, što njemu kao ličnosti daje jednu veličinu i zatvara krug po pitannju pristupa i doživljaja umetnosti kao duhovnom stvaralaštvu koje život čini lepšim, plemenitijim, uzvišenijim...

Ovaj intervju je urađen povodom godišnjice pokretanja Helly Cherry-ja.

eXperiment: Helly Cherry si pokrenuo 20.5.2003. godine, samim tim jedan ste od prvih webzina pokrenutih na ovim prostorima. Da li si mogao pretpostaviti da će HC postati ono što je danas? Nenad: Zdravo Miljane, najpre pozdrav tebi i tvojim čitaocima i na početku ovog razgovora želeo da ti se zahvalim na prilici da govorim za tvoj sajt.
Što se samog pitanja tiče, zaista nisam mogao ni da pretpostavim koliko će ova priča trajati i u kom smeru će se razvijati. Helly Cherry je nastao po ugledu na klasične papirne fanzine sa tom razlikom što je od starta zamišljen kao internet glasilo. Bio je to odvažan korak ka nečemu novom jer smo već tada naslućivali potencijale interneta... U to vreme pored nas tu su još bili i sajtovi Ispod Zemlje, Wahwah, Muzika.co.yu. To je bio neki prvi talas medija ovog tipa.
Helly Cherry je polako nastajao, razvijao se, menjao kao i sam internet i navike čitalaca - i to čini i dalje. Tako je postao ovo što je danas. Ali da mi je neko tada rekao da će priča trajati 16 godina, ne bih mu verovao.

eXperiment: Otkud naziv Helly Cherry?
Nenad: Ime je smislila moja sestra. Kada je čitava priča bila u povoju, jednog dana sedeli smo i smišljali predloge za ime. Helly Cherry mi se dopalo na prvu a nastalo je kao aluzija i parodija na Paklenu pomorandžu. „Helly“ čak nije ni pravilan oblik prideva ali nije ni „Google“. J

eXperiment: Helly Cherry se bavi promocijom alternativne kulture i umetnosti. U najvećoj meri se bavi muzikom, ali i ostali vidovi kulture i umetnosti su zastupljeni. Bukvalno svakodnevno se objavljuje po članak ili dva. Kako sve to postižeš? Jesu li ljudi zainteresovani da sarađuju i učestvuju?
Nenad: Helly Cherry odavno ima već stabilnu i dovoljno brojnu ekipu da sajt nesmetano funkcioniše. Ljudi generalno jesu zainteresovani da sarađuju, nekada manje nekada više, sve u skladu sa svakodnevnim obavezama. Meni je bitno da su ljudi koji su u ekipi posvećeni i odgovorni, i tada nema većih problema.
Što se mene lično tiče, nekada pripremim sadržaj i za par dana unapred, često sam i na putu ili okupiran drugim obavezama ali se trudim da se na sajtu to ne primeti. Zahvaljujući pametnim telefonima danas i preko mobilnog i u hodu se može puno toga završiti. Kada sam kod kuće, jedan deo dana odvojim za sajt i u tom periodu sredim pristigle priloge, ili i sam priredim neki. Sve je stvar dobre organizacije.

eXperiment: Svoj vebzin vodiš iz Ćuprije, vidi se da je uloženo puno truda, volje i znanja da se bude aktuelan, stručan i sveobuhvatan. Kako je to parirarti beogradskoj ekipi znajući da se sve ono što se radi i dešava izvan Beograda posmatra sa određenom dozom potcenjivanja?
Nenad: Helly Cherry je jedan od retkih sajtova čija je „centrala“ u manjem gradu. Osim Rockomotive iz Kruševca, svi ostali sajtovi su smešteni u velikim gradovima u Srbiji. Sa jedne strane to jeste prepreka više ali sa druge najveći deo redakcije upravo i živi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu na primer. Pored toga, imamo članove redakcije koji žive i deluju iz Požarevca, Subotice, Negotina, Sarajeva, Čačka, Crne Gore i tako dalje. Tako da, danas u doba interneta to što centrala nije u glavnom gradu i ne predstavlja neki problem. A mislim da ni čitaocima to nije bitno. Ne znam ni koliko znaju za taj podatak.
Ne znam da li nas zbog toga neko od kolega ili publike gleda sa dozom potcenjivanja ali ne razmišljam o tome. Moje lično mišljenje je da smo svi na istom zadatku, sa istim ciljem. Mislim da bi trebalo da se kao mediji međusobno dopunjujemo pa čak i ako se ne slažemo (u recenzijama, kolumnama...) to može značiti da neku pojavu na našoj kulturnoj sceni posmatramo iz više uglova. A to javnosti može samo pomoći da bolje sagleda to o čemu svi pišemo.

eXperiment: Baviš se i elektronskom muzikom. Tvoj projekat Thrid I vuče ka nekom dark industralu, noiseu. Šta možeš reći o tome.
Nenad: Third I je nastao 2006. Uglavnom plivamo u nekim industrial, noise, dark ambient vodama. Iza sebe imamo više izdanja za razne etikete širom sveta koje prate takve zvuke. Jedno vreme smo bili i koncertno aktivni ali u poslednje vreme manje stvaramo zbog raznih životnih obaveza.
Kako sve to zvuči možete poslušati na www.thirdinoise.bandcamp.com i pratiti na stranicama www.facebook.com/thirdinoise i www.thirdinoise.tk. Zvuk nije baš namenjen široj publici, više je za one hrabrije i otvorenije ljude. :)

eXperiment: Aktivan si i u svetu stripa. Na Helly Cherry-ju ima posebna katagorija o stripu. Reci nam nešto o svom strip angažovanju ali i o tome gde se strip danas nalazi u svetu i kod nas.
Nenad: Ko-autor sam jednog kratkog stripa kao scenarista, mada je to više bio izlet u te vode, igrom slučaja. Ideja je nastala sasvim slučajno i spontano u razgovoru sa Kostjom Ribnikom, strip autorom i ilustratorom u Helly Cherry-ju.
U svetu stripa pre se može reći da sam aktivan kao urednik magazina koji između ostalog prati strip. Ja lično nešto aktivnije pratim alternativniji i andergraund strip. Kako se radi o izrazu koji ničemu ne robuje često je mnogo otvoreniji i uzbudljiviji od mejnstrim stripa. Na našim prostorima alternativni i andergraund strip ima neki svoj kontinuitet dok mejnstrim stripova nije bilo neko vreme. Od pre desetak godina se i mejnstrim strip lagano kod nas vraća. Tome su sigurno doprineli i holivudski blokbasteri. Pored toga vidim da su klincima zanimljive i mange, da se to baš dosta čita a toga nije bilo „u naše vreme“. Izdavača, festivala i autora ima, jedino je možda problem publika koja možda finansijski ne može da isprati sve što želi.

eXperiment: Čini mi se da sam baš na HC-u pročitao tekst o tome kako se portalima koji se bave kulturom i recenzentima koji pišu kritike i prikaze najviše zamera to što uglavnom pišu hvalospeve, ponekad možda i suviše objektivne. Autor teksta koji se bavio ovom temom složio se sa time, naglasivši da on kao autor uglavnom piše članke u cilju propagiranja nečijeg umetničkog stvaralaštva i izraza, da je vremena malo da bi ga trošio na nešto što po njegovom mišljenju ne zaslužuje pažnju i što bi samim tim iziskivalo negativnu kritiku. Kakvo je tvoje mišljenje po tom pitanju? Da li treba trošiti svoje vreme negativno ocenivši nečiji trud i vreme, ili ne? Da li odsustvo negativne kritike zapravo umanjuje integritet samog kritičara?
Nenad: Bez obzira da li je kritika pozitivna ili negativna mislim da je validna jedino kada je argumentovana. Rencenzent mora dakle konkretno da obrazloži svoje mišljenje i eventualno da neki konstruktivan predlog na čemu bend mora raditi u daljem periodu, kako da prevaziđe te nedostatke i slično. Jedino tada kritika ima smisla i bendu zaista pomaže.
Svaki novinar ima slobodu da piše o čemu želi i treba da piše o čemu želi. Ako odabere da troši svoje vreme tako što će javnosti predstaviti samo bendove koje smatra vrednim, i to je ok. Vremenom, svaki novinar izgradi svoj imidž, i ako je dovoljno prepoznatljiv čitaoci se naviknu na njegov izbor, stil i slično pa znaju šta od njega mogu da očekuju.

eXperiment: Kakav je odnos lokalne samouprave i kulturuloških institucija prema onom čime se baviš? Da li su prepoznale važnost i potencijal Helly Cherry-ja, da li od njih imaš bilo kakav vid pomoći u toj svojoj misiji u kojoj uporno istrajaš evo već 16 godina?
Nenad: Neki ljudi iz lokalne samouprave su upoznati sa tim što radim i zaista su se prijatno iznenadili kada su čuli da u našem gradu postoji takva priča koja je probila lokalne okvire. U pitanju su mlađi ljudi kojima su teme kojima se bavimo bliže i koji shvataju značaj onoga što radimo.
Do sada se nismo obraćali lokalnoj samoupravi za neki vid podrške jer do sada nisam stigao da se bavim time koje je uslove neophodno ispuniti da bi se apliciralo za neke lokalne fondove i slično. Mislim da taj segment zahteva jedan ozbiljniji rad i vreme ali nas ipak svakodnevne obaveze sprečavaju da se u ovom trenutku tome posvetimo.

eXperiment: Život i trendovi koji su nam nametnuti sve su pretvorili u šoubiznis i entertejment. To nije zaobišlo ni muzičku scenu, pa se tako stiče utisak da su određeni muzički pravaci izgubili svrhu svog postojanja jer su ideje i poruke koje su propagirali bukvalno utopljene u tom cunamiju kapitalizma i materijalizma. Zbog toga ću biti bezobrazan da te pitam: Da li je rock and roll mrtav? Da li je punk mrtav? I ako jesu šta je to što će pokrenuti taj novi talas koji će, ako ništa drugo onda makar malo, uzburkati učmalu površinu ovog velikog mrtvog mora?
Nenad: Rokenrol i pank nisu baš mrtvi ali nemaju tu snagu i uticaj koji su nekada imali. Od nastanka rokenrola prošlo je 60 godina, sve(t) se toliko promenio. Tada je rokenrol bio vid bunta protiv tadašnjeg sistema. Kapitalizam i industrija zabave su to „nanjušili“, lepo iskoristili i sav taj bunt unovčili. Pank i jeste nastao kao pobuna protiv toga. Ali je i njegova oštrica vremenom otupela. Fanzin Profane Existence ima slogan „Making punk threat again“. Jednostavno, muzika danas nije dominantno buntovna. I ne samo muzika. Sve je danas, kao što si rekao, šoubiznis i zabava.
Ljudi su generalno nezainteresovani za promene. Bežimo u društvene mreže, memove, smešne klipove, rijalitije, u neki naš društveni mehur gde je sve okej, u neku zonu komfora - i ono što će ljude trgnuti iz letargije možda uopšte neće biti muzika.

eXperiment: Šta bi imao da poručiš mladim snagama koje imaju nameru da krenu da se bave onim čime se ti baviš – jednom beskompromisnom borbom za opstanak onog drugačijeg i različitijeg mišljenja, odnosa prema životu, umetnosti i kulturi?
Nenad: Ja se time bavim jer mi pomaže da se bolje osećam u okruženju koje neguje neke vrednosti koje meni nisu bliske. Za mene je ovo neki vid eskapizma (što kaže onaj grafit „pristojnost me tera u andergraund“), ali i nemirenje sa situacijom, borba i nada da se okolina ipak promeni na bolje. Ko god se oseća da ga sredina guši, sputava, da kao društvo zaslužujemo jednu zdraviju sredinu (što kaže moj brat „da kultura opet bude mejnstrim“), treba da se bori za takav svet na bilo koji način. Svirajte, crtajte, stvarajte, idite na koncerte, čitajte, pišite. Sve je bolje od apatije i defetizma.

eXperiment: Za kraj moje standardno pitanje: Muzika za preporuku. Film za preporuku. Knjiga za preporuku.
Nenad: Muzika: Iskoristio bih priliku da preporučim stari ćuprijski thrash metal bend Megera osnovan još 1985. 1992. izdaju album „Iza nas“ a 2010. povratnički EP. Pa eto, možda nekome bude zanimljivo vreme kada Ćuprija čak ni za svetom nije zaostajala.
Film: Rekvijem za san Darena Aronofskog. Jako težak i mučan film koji treba puštati deci u školi da im zauvek ogadi droge. Ili American History X, koliko mržnja uništava sve(t) oko sebe.
Knjiga: Jevgenij Zamjatin – Mi. Roman koji je verovatno uticao na Orvela i Hakslija da napišu svoje varijante distopija.

Intervju je izvorno objavljen ovde.