"Nobody dies like a virgin...

...Life fuck us all", rekao je, pomislio ili zapisao možda baš tog petog aprila 1994. godine ili koji dan, možda godinu dana ranije Kurt Donald Kobejn (Kurt Cobain), frontmen, gitarista i tekstopisac grupe Nirvana iz Sijetla, kako o njemu piše Wikipedia.

Sećam se dana kada smo čuli da se ubio u svojoj kući u Sijetlu. Tada na Ubu još nije bilo interneta, niti je većina nas znala da to postoji. Bio sam osmi razred i još uvek nije bilo sramota slušati muziku drugačiju od turbo folka (koji je, doduše tek bio u povoju, ali se agresivno širio kao neka zaraza ili blato koje su seljaci petkom donosili na pijacu), pa je skroz neobična kombinacija „strane muzike“ i domaćeg densa kod mene tada (a i sada) veoma dobro prolazila.

Drugar je došao iz Beograda kod tetke na Ub da provede prolećni raspust. Iz nekog razloga sam bio ubeđen da je to bio petak, iako je bio utorak. Važno za priču, zar ne? U svakom slučaju, sedeli smo u parku, koji se sada naziva Gradski trg, na jednoj od osmougaonih klupa blizu Biblioteke. Došao je i rekao „jebote, jeste li čuli da se ubio Kurt Kobejn!!?? Ne mogu da verujem, znate li vi šta to znači za svetsku muzičku scenu??“.

Kao što ni on, sa svojih 14 godina nije imao pojma šta to znači, pojma nismo imali ni mi, kojima se tada (a i sada) svetska scena (muzička, sportska i sva ostala) svodila na ubski „krug dvojke“ (potez od Bazena do Školarca, sa svim propratnim sadržajima u vidu brda, Cišovog kafića i Majdana, parka i glavne ulice i sedenja ispred robne kuće). Znam samo da smo uspeli da shvatimo da se završilo nešto što smo smatrali delom sebe, ma koliko mali taj deo bio. Kao da je tog dana nešto nestalo, ne znam kako bih drugačije opisao.

Po mom mišljenju, za svetsku scenu to je značilo proboj već prilično afirmisanog pravca „grunge“-a, a pesma „Smells like teen spirit”, obeležila je početak dramatičnog povlačenja nekih do tada dominantnih žanrova muzike osamdesetih: glem metala, arena roka, i dens-popa. Kasnije je i proglašena za „himnu generacije”, a Kobejn je zahvaljujući tome nevoljno dobio titulu predstavnika „Generacije Iks”. Kurt Kobejn je postao žrtva muzičke industrije, koja je u njemu videla odličan način za namicanje para od omladine.

Čak me i njegov brak i život sa Kurtni Lov (Courtney Love) podseća na ono kad seljaci „nasoče“ devojku nekom momku, a onda gledaju kako ga ona upropasti i smeju mu se preko tarabe. Da se gospoja ovajdila posle njegove smrti govore i njeni filmski i muzički angažmani (a osim par pesama grupe „Hole„, nešto ih ne pamtim previše pre udaje), kao i nedavno utvrđena činjenica da njena zavisnost od heroina nije bila ni blizu Kurtove (a pričalo se da je bio „navučen“ u velikoj meri zahvaljujući njoj). Možda ovo stvarno nije tačno, nigde nisam ni čitao ni proveravao, samo meni tako deluje i neka mi vlasnici autorskih prava na dela Nirvane i Kurta, kao i duboko ožalošćena udovica Kortni oproste ako sam ih nečim uvredio. Ipak, ako imate vremena, pročitajte članak pod nazivom „Could We Have Stopped Kurt Cobain from pulling a Trigger?". Ne prozivaju baš direktno menadžere i Kurtni, kao što ja to mogu, jer ne znaju srpski, a mala je verovatnoća da će pročitati ovaj tekst, ali iznose neke zanimljive ideje.

Mnoštvo je njegovih pesama koje i danas rado slušam u trenucima dokolice i odmora od napornog mastiljarskog posla u Opštinskoj upravi Ub. Sigurno da je „Smells like Teen spirit“ bila pesma za koju se Nirvana najčešće vezuje, ali za mene je to „Frances Farmer will have his revenge on Seattle", zbog odlične muzike i igre rečima.

Podsetiću vas, o verni čitaoci, i na neke meni najzanimljivije citate Kurta Kobejna, koje ću bezočno iskopirati sa neta, na engleskom, u nadi da imate osnovno poznavanje tog imperijalističkog jezika:

I na kraju, pitanje koje muči sve cyber grunge geek-ove, „if Kurt Cobain had a messenger, what would it be his nickname?“ :)

Stefan Teodosić