Velški metalcore giganti - Bullet For My Valentine su sinoć, 3. aprila, u rasprodatom beogradskom Domu omladine, na svom prvom koncertu u Srbiji, napravili spektakl za pamćenje. U toj misiji su im pomogle devojke iz grupe Nemesis, dok je čitav događaj organizovan od strane ekipe iz MM Concerts.

foto: Vovka Chudinov
Satnica je glasila: ulaz 19.30, prvi bend 20h. Koračajući ka ,,Amerikani’’ sa zakašnjenjem od pet minuta, čuo sam kako se hodnicima DOB-a u najveće prolamaju rifčine Living Dead People numere, tako da je verovatno sve startovalo na vreme. Inače, Nemesis gledam već treći put uživo i svaki naredni je bolji od prethodnog. U oba prošla slučaja sam ih kroz izveštaje izuzetno nahvalio jer one to i zaslužuju. Dakle, u pitanju je all-female iliti ženski kvintet, (melodične) death metal muzičke provenijencije, izuzetno uvežban i izuzetno kreativan. Da ne pričam u prazno pokazale su sinoćnim nastupom koji je veliki broj ljudi ispratio i evidentno u njemu uživao. Svojih pola sata, koliko im je pripalo, iskoristile su na pravi način i publici predstavile nekoliko pesama. Neke od njih su bile Dead End, za koji će uskoro izaći spot i, moja omiljena, Pandemonium. Počastile su nas i premijerom pesme Born Worthless, ukoliko sam dobro razumeo naslov. Završile su oko 20.30 i jedino što bih im zamerio, a apsolutno nema veze sa svirkom koju su pokidale, je to što još uvek nisu snimile album prvenac. Hajmo devojke!

foto: Vovka Chudinov
Ovu veselu žensku družinu na bini zameniše tehničari. Krenuli su u lagane pripreme za hedlajnere i njihovo prvo pojavljivanje pred ovdašnjom fan bazom, koja je već u potpunosti ispunila prostor i uz povike ,,Bullet, Bullet’’ dozivala svoje miljenike. Sve je nakon dvadesetak minuta već bilo spremno, ali se iz nekog razloga sačekalo još malo, tačnije do 21.05.

Jason Bowld - na bubnjevima, Jamie Mathias – na basu i mikrofonu, Michael ,,Padge’’ Paget – na jednoj i, konačno, Matthew ,,Matt’’ Tuck – na drugoj gitari i glavnom mikrofonu, u paketu zvanom Bullet For My Valentine. Ukazaše se Velšani pred vuklanom obožavatelja i obožavateljki čija je erupcija otpočela sa prvim tonom, prve stvari večeri – Don’t Need You. Pa da, erupcija sreće, energije, radosti i vokalnih egzibicija.

Zaboravio sam fiskulturne egzibicije, koje su usledile sa drugom numerom – Over It, gde je na samom početku, na Matt-ov poziv, cela ,,Amerikana’’ krenula da skače. Gromoglasni vrisak, pre svega ženskog dela publike, uveo je Your Betrayal u priču, dok je jedna ogromna šutka ispratila pesmu 4 Words (To Choke Upon) koja je zatim naišla. Matt je iskoristio priliku da se zahvali na fenomenalnom dočeku i da iskaže čuđenje što su tek sada, nakon toliko godina karijere, zasvirali u Srbiji. No, kako i sam reče, bolje ikad nego nikad. Uzgred, narod je svaki njihov potez i gest znao da nagradi. Pozivi sa stejdža na ritmičko tapšanje, povici ,,hej, hej’’ i ostale bravure, auditorijum je ispratio u potpunosti i nije ni čudo što su ostrvljani sa osmesima i uz konstatne pohvale jezdili kroz svriku.

foto: Vovka Chudinov
Mic po mic, dođosmo do trenutka kada je Jason Bowld ostao sam. Ostatak benda se povukao i pustio ga da u dva, tri minuta pokaže svoje umeće na bubnjevima. Moram istaći da ovo bila jedina, uslovno rečeno, kompozicija večeri gde se nije mogao čuti horski krik beogradske publike, koja je doslovno svaku numeru, sa jačim ili slabijim intenzitetom, otpevala. Ovaj podatak govori u prilog tome da su se zaista pravi fanovi našli ispred svojih muzičkih heroja. Nakon što je Jason završio sa obedovanjem sopstvenog instrumenta, ekipa se vratila i nastavila sa naslovnom trakom albuma iz 2007. godine – Scream Aim Fire.

U poslednji čin ove predstave ušli smo plavetnilom osvetljenja, tihim tonovima sa razglasa i praznom pozornicom. Kratko je trajala ova scena, a odmenila ju je eksplozivna No Way Out, pa himnična Suffocating under words of sorrow koja nas je deganžirala u 2005. godinu, kada je izašao ,,The Poison’’, prvi album ovih metalcore gorostasa. Ponovo su se povukli sa bine, što su istini za volju nekoliko puta u toku večeri činili, i ostavili nas u iščekivanju. Ne, to nije bio odlazak koji je označio kraj nastupa i momenat kada masa treba da viče ,,bis, bis’’. Ovo je nekako bio deo celokupnog performansa koji je okončan još jednom, sa prvog albuma, hitčinom – Tears Don’t Fall. Oproštajna, nakon 70 minuta energične svirke, beše Waking the Demon. Tu je nastao najveći haos. Wall of death, stage diving, sing-along, pogo... Doslovno su svi tipovi plesova koji se na ovakvim manifestacijama mogu videti dosegli svoj zenit kod ove stvari. svirku

foto: Vovka Chudinov
Uz obećanje da će se vratiti, Velšani isključiše svoje instrumente i krenuše u pozdravljanje sa prvim redovima. Publika nije htela da ode, tj. htela je ,,Hand Of Blood’’, ali je umesto nje, sa razglasa dobila ’’Radioactive’’.

Kazaljke su pokazale 22.15 u trenutku kada su poslednji tonovi utihnuli. Narod se počeo razilaziti, a osećaj lagodnosti ostajao da lebdi u mislima i srcima. Prelepo je prisustvovati rasprodatom koncertu na kome se isključivo nalaze verni ljubitelji i ljubiteljke benda. Bullet For My Valentine uživa veliko poštovanje u Srbiji i trebalo bi da im takva situacija izuzetno imponuje. Zadovoljstvo nisu krili, a reč su na posletku i dali, te se nadamo ponovnom, jednako dobrom, a i brzom susretu. Do tada ,,Bullet, Bullet, Bullet...’’

Nemanja Mitrović Timočanin