Repetitor i Vizelj nastupili u Kladovu
Helly Cherry
Dana 8.3.2019. godine, na Međunarodni dan žena, REPETITOR i VIZELJ, napravili su lom u kladovskom klubu Fusion. Energična i bučna muzika protutnjala je kroz dušu i um prisutnih, primoravajući ih da se prepuste muzičkom cunamiju koji je ih zadesio.
Prvi su nastupili VIZELJ, mladi trojac iz Beograda. Psihodelični i prilično agresivni noizični rok, post-pank, ili neka mešavina toga, koji je na trenutke bio i protkan bluz deonicama tutnjao je Fusion-om. Vrlo energičan nastup koji je uspeo da prenese svoju energiju, bunt i bes. Bilo je tu svačega od trljanja gitara o pojačalo, šutiranja i bacanja gitara o pod, do gurkanja sa publikom. Iako prisutnima rad Vizelja možda nije bio u potpunosti poznat, to nije umanjilo užitak. Naprotiv. Pored svojih pesma izveli su i obradu Iggy Popove Nightclubbing koja je svakako imala taj vizeljski pečat i koja je prodrmala publiku polako ih pripremajući za Repetitore. Vizelj ima energiju, muzičko umeće i dovoljnu količninu bunta i besa da iznese muziku koju stvara baš na način na koji dolikuje i treba.
Nakon njih su usledili REPETITOR. Trojac sa istom instrumentalnom postavom kao i prethodni bend. Ko je imao priliku da ih gleda uživo znao je kakvu energiju i vajb može da očekuje. Pre samog nastupa kratko sam porazgovarao sa njima i iznenadio se koliko su opušteni i smireni. Onda su se popeli na binu i u potpunosti transformisali. Postali su taj REPETITOR koji je odašiljao svoje vibracije svud naokolo. I to je zvučalo odlično! Muzika im nije dala mira, skakali su na bini, peli se na zvučnike, silazili i skakali u publiku, lomili se dok su svirali. Energija koja se lako razliva po publici. Iskreno, to sam i očekivao, jer sam ih i ranije gledao uživo. Oni su muzika koju sviraju i tu nema kompromisa. Daju 100% sebe. I to se vidi, čuje i oseća.
Posebno bih se zahvalio dvema damama iz Repetitora, odličnoj ritam sekciji, Mileni i Ana-Mariji što su na taj izvikani i komercijalizovani Dan žena, one bile te koje su istupile iz tog klišea i pomodarstva i pokazale svima šta je zapravo 8. mart i šta treba da simboliše. Da je to jedan bunt i nepomirenost sa stanjem stvari koje vlada i koje nam se nameće. Žene su se pre više od 100 godina i pobunile zbog loših uslova rada, ali godinama je taj bunt i protest metastazirao u nešto sasvim drugo i banalno. Međutim, sinoć su nam dve mlade dame pokazale da je 8. mart energija i bunt. Hvala im na tome!
Kao zaključak mogu da kažem da je sinoćno dešavanje i više nego uspelo, imajući u vidu da se dešavalo u Istočnoj Srbiji, provinciji udaljenoj od prestonice 250 kilometara, koju loši putevi čine još udaljenijom, u kojoj je svakim danom sve manje ljudi, jer se beži glavom bez obzira, a većina je kao i inače u Srbiji zatrovana tim pinko-farmersko-turbo-grandosvkim virusomi prosto izgara od želje da praznike tipa 8. mart provede u nekoj kafani uz iće i piće i turbofolk kakofoniju. I onda usred jednog takvog stanja stvari dođu Repetitor i Vizelj, razvale ga svojim post pankom, napune klub u kome svi skaču i ludo se provode i totalno vam razbiju koncepciju i ostave bez teksta.
Miljan Ristić a.k.a eXperiment
Prvi su nastupili VIZELJ, mladi trojac iz Beograda. Psihodelični i prilično agresivni noizični rok, post-pank, ili neka mešavina toga, koji je na trenutke bio i protkan bluz deonicama tutnjao je Fusion-om. Vrlo energičan nastup koji je uspeo da prenese svoju energiju, bunt i bes. Bilo je tu svačega od trljanja gitara o pojačalo, šutiranja i bacanja gitara o pod, do gurkanja sa publikom. Iako prisutnima rad Vizelja možda nije bio u potpunosti poznat, to nije umanjilo užitak. Naprotiv. Pored svojih pesma izveli su i obradu Iggy Popove Nightclubbing koja je svakako imala taj vizeljski pečat i koja je prodrmala publiku polako ih pripremajući za Repetitore. Vizelj ima energiju, muzičko umeće i dovoljnu količninu bunta i besa da iznese muziku koju stvara baš na način na koji dolikuje i treba.
Nakon njih su usledili REPETITOR. Trojac sa istom instrumentalnom postavom kao i prethodni bend. Ko je imao priliku da ih gleda uživo znao je kakvu energiju i vajb može da očekuje. Pre samog nastupa kratko sam porazgovarao sa njima i iznenadio se koliko su opušteni i smireni. Onda su se popeli na binu i u potpunosti transformisali. Postali su taj REPETITOR koji je odašiljao svoje vibracije svud naokolo. I to je zvučalo odlično! Muzika im nije dala mira, skakali su na bini, peli se na zvučnike, silazili i skakali u publiku, lomili se dok su svirali. Energija koja se lako razliva po publici. Iskreno, to sam i očekivao, jer sam ih i ranije gledao uživo. Oni su muzika koju sviraju i tu nema kompromisa. Daju 100% sebe. I to se vidi, čuje i oseća.
Posebno bih se zahvalio dvema damama iz Repetitora, odličnoj ritam sekciji, Mileni i Ana-Mariji što su na taj izvikani i komercijalizovani Dan žena, one bile te koje su istupile iz tog klišea i pomodarstva i pokazale svima šta je zapravo 8. mart i šta treba da simboliše. Da je to jedan bunt i nepomirenost sa stanjem stvari koje vlada i koje nam se nameće. Žene su se pre više od 100 godina i pobunile zbog loših uslova rada, ali godinama je taj bunt i protest metastazirao u nešto sasvim drugo i banalno. Međutim, sinoć su nam dve mlade dame pokazale da je 8. mart energija i bunt. Hvala im na tome!
Kao zaključak mogu da kažem da je sinoćno dešavanje i više nego uspelo, imajući u vidu da se dešavalo u Istočnoj Srbiji, provinciji udaljenoj od prestonice 250 kilometara, koju loši putevi čine još udaljenijom, u kojoj je svakim danom sve manje ljudi, jer se beži glavom bez obzira, a većina je kao i inače u Srbiji zatrovana tim pinko-farmersko-turbo-grandosvkim virusomi prosto izgara od želje da praznike tipa 8. mart provede u nekoj kafani uz iće i piće i turbofolk kakofoniju. I onda usred jednog takvog stanja stvari dođu Repetitor i Vizelj, razvale ga svojim post pankom, napune klub u kome svi skaču i ludo se provode i totalno vam razbiju koncepciju i ostave bez teksta.
Miljan Ristić a.k.a eXperiment