Živ nastup je nešto što u potpunosti otvara Harlekin kao bend
Helly Cherry
Inđijski Harlekin je koncertno prilično aktivan bend koji smo u nekoliko navrata ispratili na našim stranicama. Od 2016., od kada i zvanično nastupaju, predstavljali su se uživo mahom na festivalima i klubovima po Vojvodini i Beogradu. Čini mi se da su južno od Beograda posetili samo Smederevsku Palanku, Gornji Milanovac i nedavno Jagodinu, a na njihovom pohodu južnije od Save i Dunava na red je (23.2.) došla i Ćuprija.
Pre par meseci sam pisao o tome koliko je za jedan bend važno da svira gde god je moguće jer tek na bini dobija potvrdu svog rada. Bina je jedino mesto gde je bend potpuno "ogoljen", gde nema foliranja... Jako je važno osvojiti publiku, pogotovu u malim mestima gde nema "domaćeg terena" ili "kritične mase" koja garantuje dobar fidbek. Ako tu ljude osvojite, to je to. Upravo u razgovoru nakon nastupa Harlekin su mi i potvrdili želju da nastupe gde god postoji prilika.
Iako zvuk koji neguju na albumu nije moja "šoljica čaja" gladan sam dobrih bendova, pogotovu u svom gradu. Harlekin nije bend "na prvu" i to nema veze sa malopre pomenutom "šoljicom čaja". To naravno ne znači ništa loše i verujem da bi se i oni sami složili sa mojom konstatacijom. Jednostavno, Harlekin je sastav koji se ne može slušati usput, potrebno je posvetiti mu se jer je u pitanju bend "raspoloženja". Dva su razloga za ovakav doživljaj; muzika - koja je u dobroj meri atmosferična i melahnolična dok tekstovi obiluju metaforama. Svoj zvuk definišu kao dark-pop i složio bih se sa time. Taj dark element ih možda neće odvesti na mejnstrim televizije ali verujem da bi zahvaljujući "radio friendly" produkciji albuma na ovom mediju lakše prošli.
Slušajući pomenuti album "Tornik" bilo mi je jasno da se radi o sigurnom, usviranom i preciznom bendu što su i sinoć potvrdili. Bilo bi čudo da je drugačije obzirom da iza sebe već imaju dovoljno iskustva. Imajući u vidu zvuk koji neguju i dosadašnje snimke, bilo mi je zanimljivo čuti koliko se njihov živi nastup razlikuje od albuma, da li na bini dozvoljavaju toj energiji da se na momente i otrgne kontroli. To oslobađanje je bilo evidentno već u pesmi "Carina" nakon instrumentalnog uvoda. I dok su na albumu znatno mirniji, živ nastup je nešto što ih u potpunosti otvara gde Harlekin vidite u punom sjaju. Mnogi s pravom ističu moćni vokal Jovane Kovačević ali nikako ne treba izostaviti ostatak sastava koji sasvim sigurno deluje, sve vreme demonstrirajući uvežbanost i predanost. Evidentno je da se radi o bendu koji zna šta želi i veruje u to što radi.
Osim pomenute "Carine" odsvirane su i "Tornik", "509", "Potreban", "Kameleon" sa prvog albuma, i nove stvari: "Harlekin", "Unazad", "Mesec je sam plovio" iz filma "Crna Marija", "Ljudi su ljudi" za koju uskoro izlazi spot. Nastup su zatvorili pesmom "Muza" koja možda ostavlja i najmoćniji utisak od novih stvari. Bacajući pogled na njihove ranije set liste vidim da je to od prilike njihov standardni repertoar. Ali da ne bude da samo hvalim, upravo dužina nastupa bi bila jedna od zamerki. Bend koji ima još autoskih stvari (najmanje još tri sa albuma koje nisu svirali) bi svakako trebalo da produži svoj set, pogotovu ako se radi o samostalnoj svirci. Jer, nešto preko sat vremena je ipak malo za ovakav bend. Druga stvar je, ma koliko publika (malo)brojna bila, ako traži bis ipak ga treba odsvirati. Želja za bisom je svakako pozitivan signal na koji treba odgovoriti. Nije preveliko cimanje, a time se publika i definitivno "kupuje" i predstavlja na neki način znak zahvalnosti.
Ono što bend očekuje u narednom periodu pored pomenutog spota je i eventualni EP koji bi trebalo da bude uvod u drugi album. Pesme sa "Tornika" su stare već nekoliko godina, bend je u međuvremenu i sazrevao pa će biti zanimljivo čuti u kojoj meri će nove stvari biti drugačije.
Zahvaljujući klubu ParadoX, grad na Moravi postaje redovna stanica andergraund bendova. Narednog vikenda nas očekuju Slonz i Vizelj, a imajući u vidu dosadašnju sezonu sada više niko ne može da kaže da se u gradu ne dešava ništa. Ćuprija posle dugo vremena ima aktivan klub koji u kontinuitetu nudi nešto više od "tezga" varijanti a o daljim planovima ćemo nekom narednom prilikom. Javljam vam se za sedam dana sa istog mesta...
Nenad
Pre par meseci sam pisao o tome koliko je za jedan bend važno da svira gde god je moguće jer tek na bini dobija potvrdu svog rada. Bina je jedino mesto gde je bend potpuno "ogoljen", gde nema foliranja... Jako je važno osvojiti publiku, pogotovu u malim mestima gde nema "domaćeg terena" ili "kritične mase" koja garantuje dobar fidbek. Ako tu ljude osvojite, to je to. Upravo u razgovoru nakon nastupa Harlekin su mi i potvrdili želju da nastupe gde god postoji prilika.
Iako zvuk koji neguju na albumu nije moja "šoljica čaja" gladan sam dobrih bendova, pogotovu u svom gradu. Harlekin nije bend "na prvu" i to nema veze sa malopre pomenutom "šoljicom čaja". To naravno ne znači ništa loše i verujem da bi se i oni sami složili sa mojom konstatacijom. Jednostavno, Harlekin je sastav koji se ne može slušati usput, potrebno je posvetiti mu se jer je u pitanju bend "raspoloženja". Dva su razloga za ovakav doživljaj; muzika - koja je u dobroj meri atmosferična i melahnolična dok tekstovi obiluju metaforama. Svoj zvuk definišu kao dark-pop i složio bih se sa time. Taj dark element ih možda neće odvesti na mejnstrim televizije ali verujem da bi zahvaljujući "radio friendly" produkciji albuma na ovom mediju lakše prošli.
Slušajući pomenuti album "Tornik" bilo mi je jasno da se radi o sigurnom, usviranom i preciznom bendu što su i sinoć potvrdili. Bilo bi čudo da je drugačije obzirom da iza sebe već imaju dovoljno iskustva. Imajući u vidu zvuk koji neguju i dosadašnje snimke, bilo mi je zanimljivo čuti koliko se njihov živi nastup razlikuje od albuma, da li na bini dozvoljavaju toj energiji da se na momente i otrgne kontroli. To oslobađanje je bilo evidentno već u pesmi "Carina" nakon instrumentalnog uvoda. I dok su na albumu znatno mirniji, živ nastup je nešto što ih u potpunosti otvara gde Harlekin vidite u punom sjaju. Mnogi s pravom ističu moćni vokal Jovane Kovačević ali nikako ne treba izostaviti ostatak sastava koji sasvim sigurno deluje, sve vreme demonstrirajući uvežbanost i predanost. Evidentno je da se radi o bendu koji zna šta želi i veruje u to što radi.
Osim pomenute "Carine" odsvirane su i "Tornik", "509", "Potreban", "Kameleon" sa prvog albuma, i nove stvari: "Harlekin", "Unazad", "Mesec je sam plovio" iz filma "Crna Marija", "Ljudi su ljudi" za koju uskoro izlazi spot. Nastup su zatvorili pesmom "Muza" koja možda ostavlja i najmoćniji utisak od novih stvari. Bacajući pogled na njihove ranije set liste vidim da je to od prilike njihov standardni repertoar. Ali da ne bude da samo hvalim, upravo dužina nastupa bi bila jedna od zamerki. Bend koji ima još autoskih stvari (najmanje još tri sa albuma koje nisu svirali) bi svakako trebalo da produži svoj set, pogotovu ako se radi o samostalnoj svirci. Jer, nešto preko sat vremena je ipak malo za ovakav bend. Druga stvar je, ma koliko publika (malo)brojna bila, ako traži bis ipak ga treba odsvirati. Želja za bisom je svakako pozitivan signal na koji treba odgovoriti. Nije preveliko cimanje, a time se publika i definitivno "kupuje" i predstavlja na neki način znak zahvalnosti.
Ono što bend očekuje u narednom periodu pored pomenutog spota je i eventualni EP koji bi trebalo da bude uvod u drugi album. Pesme sa "Tornika" su stare već nekoliko godina, bend je u međuvremenu i sazrevao pa će biti zanimljivo čuti u kojoj meri će nove stvari biti drugačije.
 |
| U bekstejdžu Paradoksa, foto: FB stranica benda |
Nenad