Iz slovenačkog podzemlja stiže "Dum spiro" artzine
Helly Cherry
Zoran Šubašić je aktivan na slovenačkoj sceni preko jedne decenije. Možda može da pobroji muzičke projekte i bendove u kojima je svirao ali siguran sam da ne zna broj onih kojima je sve ove godine (in)direktno pomogao. Njegova ekipa, okupljena oko Downtown Recordings, je izbacila ne mali broj muzičkih izdanja, pre svega kompilacija. Ova skupina (kolektiv?) je bila svojevrsni inkubator za različite muzičke pravce, a sam Zoran ne prestaje da iznenađuje svojim aktivnostima.
Iako smo povremeno u kontaktu nedavno je iz Slovenije stigao paket sa nekoliko brojeva Zoranovog Dum Spiro fanzina (do sada je izašlo 19). Za mene iznenađenje, obzirom da nikada o tome nismo pričali, a ispostavilo se da fanzin postoji od 2005. Ono što možda fali ovom glasilu je malo bolja prezentacija jer sem kontakt mejla u samom fanzinu teško je doći do informacija. Zato sam malo popričao sa Zoranom o Dum spiro.
Kako navodi, fanzin je nastao kao posledica dosade i priča "kako je scena u našem malom gradu nikakva, pospana i da se ne možemo izraziti nigdje..." Uz Zorana tu je bio i slikar (nadrealista) Sebastjan Šeremet. Zoran je preuzeo ulogu grafičkog dizajnera dok je Sebastijan sakupljao crteže/pesme/priče od ljudi, jer je bio komunikativniji. Pored toga i sami su puno toga napisali i nacrtali.
"Naklada (tiraž - prim.au) je bila jako mala ali za nas je to bila totalna revolucija i svet je bio malo ljepši, kad smo izdali neki broj fanzina" - ističe Zoran.
Kada govorimo o evoluciji fanzina, Dum spiro je imao svoja bolja i lošija izdanja što je zavisilo i od ljudi koji su slali svoje materijale.
"Bilo je tu i nesuglasica. Seba, kao druga polovina fanzina, je sve manje radio na njemu tako, da već od 6. broja sam furao sam fanzin. Postalo je teže ali imao sam više slobode i slijedio sam viziju, da objavljujem manje politički frustrirajućih tema a više arta", kaže Šubašić i nastavlja: "Dum spiro je bio uvijek neki presek dešavanja scene u našem gradu a i šire, ali istodobno uvjek sam pokušavao obuhvatiti duh vremena u svaki broj artzina."
O tome kako doživljava Dum spiro, Zoran kaže: "Ja ga dozivljavam kao artzine, odnosno publikaciju koja jednom godišnje dođe do manjeg broja ljudi. Meni ima smisla, ali nije to za masu ljudi, jer ima tu dubokih misli i pogleda van te dimenzije/perspektive... Meni puno znači da ljudi koji daju svoje priloge za fanzin, budu zadovoljni."
Na pitanje kome je artzine namenjen istakao je: "Namenjen je svima koji život doživljavaju kao nešto više od materialnoga opstanka, koji vide suštinu stvari i koji su se ili se pokušavaju otresti težine ega i ostale navlake života. Dum spiro traži istinske umjetnike svih nivoa i stila za koje je smisao života u nesmislu i apsurdu, te vide stvari u paradoksalnom odnosu prostora i vremena."
"Koliko i šta će se promijenit ubuduće to ne znam, ali dok uživam u pravljenju ovakve publikacije, neka bude kako bude, bez obaveza da mora da bude" - zaključuje Šubašić.
Iako smo povremeno u kontaktu nedavno je iz Slovenije stigao paket sa nekoliko brojeva Zoranovog Dum Spiro fanzina (do sada je izašlo 19). Za mene iznenađenje, obzirom da nikada o tome nismo pričali, a ispostavilo se da fanzin postoji od 2005. Ono što možda fali ovom glasilu je malo bolja prezentacija jer sem kontakt mejla u samom fanzinu teško je doći do informacija. Zato sam malo popričao sa Zoranom o Dum spiro.
 |
| Dum spiro #19, naslovna |
"Naklada (tiraž - prim.au) je bila jako mala ali za nas je to bila totalna revolucija i svet je bio malo ljepši, kad smo izdali neki broj fanzina" - ističe Zoran.
Kada govorimo o evoluciji fanzina, Dum spiro je imao svoja bolja i lošija izdanja što je zavisilo i od ljudi koji su slali svoje materijale.
"Bilo je tu i nesuglasica. Seba, kao druga polovina fanzina, je sve manje radio na njemu tako, da već od 6. broja sam furao sam fanzin. Postalo je teže ali imao sam više slobode i slijedio sam viziju, da objavljujem manje politički frustrirajućih tema a više arta", kaže Šubašić i nastavlja: "Dum spiro je bio uvijek neki presek dešavanja scene u našem gradu a i šire, ali istodobno uvjek sam pokušavao obuhvatiti duh vremena u svaki broj artzina."
O tome kako doživljava Dum spiro, Zoran kaže: "Ja ga dozivljavam kao artzine, odnosno publikaciju koja jednom godišnje dođe do manjeg broja ljudi. Meni ima smisla, ali nije to za masu ljudi, jer ima tu dubokih misli i pogleda van te dimenzije/perspektive... Meni puno znači da ljudi koji daju svoje priloge za fanzin, budu zadovoljni."
Na pitanje kome je artzine namenjen istakao je: "Namenjen je svima koji život doživljavaju kao nešto više od materialnoga opstanka, koji vide suštinu stvari i koji su se ili se pokušavaju otresti težine ega i ostale navlake života. Dum spiro traži istinske umjetnike svih nivoa i stila za koje je smisao života u nesmislu i apsurdu, te vide stvari u paradoksalnom odnosu prostora i vremena."
"Koliko i šta će se promijenit ubuduće to ne znam, ali dok uživam u pravljenju ovakve publikacije, neka bude kako bude, bez obaveza da mora da bude" - zaključuje Šubašić.