Šajzerbiterlemon: Muzički šveps iz garaže
Helly Cherry
Kao što i možete pretpostaviti, muzika osamdesetih i dalje
tutnji u punom jeku, sa tendencijom da taj retro-talas neće utihnuti još
koju godinu. Što se mene tiče, ja sam za. Pogotovo kada se dotaknemo
exYU bendova koji su pali u zaborav, a nisu to zaslužili. Nije sve izgubljeno, naprotiv.
U februaru će biti godinu dana kako su beogradski garažni
novonovovalci Šajzerbiterlemon obnarodovali istoimeni EP sa pet pesama
koje su, jednostavno rečeno, bomba! Na moju veliku radost (& sreću)
čuo sam uh uživo na Paliću u leto 2018. godine, u kombinaciji sa
njihovim kolegama sa mikro-scene, Vizelj, pisao sam i izveštaj o tome - naravno.
Njihov zvuk jeste "od juče" i možda će vam se na prvi
pogled činiti kao da ste već negde čuli, ali to je samo privid. Kao bend
postoje od 2014. godine, ali su tek u poslednje vreme "isplivali" na
površinu sa još nekoliko bendova sličnih kretnji i težnji, što je samo
po sebi sjajno (zato pomenuh pojam 'mikro-scena'). Šajzerbiterlemon gaji
veoma reski garažni zvuk, glaziran sporijim i bržim ("pankerskijim")
novim valom domaće sorte, ali su tu ipak i uticaji melodičnog punka, no
wave-a, pa i monstruma zvanog bluzirani stoner rock (!). Odmerena
mešavina navedenih elemenata se pojavljuje u svakoj pesmi, što sam s/t
EP čini izrazito svežim, slušljivim i naposletku tera da tražite JOŠ!
Ono što bih istakao jeste da, svesno ili nesvesno
ukalupljuju u svoj rad sonične avanture beogradskih bendova drugog
talasa osamdesetih, što se meni kao ljubitelju istog zvuka izuzetno
dopada.
Veoma eksplozivne i kratke, efektne numere su pravi
dragulj, i zadovoljstvo je slušati salvu i smenu žestokih riffova, lepo
dozirane škripe i ritam-sekciju koja uterava nemir u mišiće, posebno jer
je bubnjarka u pitanju. Neću razumeti kako neko ne može ili ne želi da
oseti i upije latentnu agresivnost i izrazito mračnu, distopičnu himnu
"Čudni ljudi", gde ona stoner referenca dolazi do izražaja, šizeće "Na
dno" i "Poseban" koje su idealne za prolivanje piva i novovalnu đusku i
pogo. "Opet on" je moj lični favorit, uz "Poseban", dok su "Debele žene"
taman zatvaranje ove kratke avanture.
Moj opšti utisak je da je Šajzerbiterlemon tek počeo da
mapira teritoriju sa ovim EP-om, i da su sve bliže "formuli" koja će
biti samo njihova. Mada, ruku, na srce, oni su zapravo ta "sveža krv"
koja već struji Beogradom, bez kompromisa, ali sa stilom i odmereno,
utabava sebi put. Ne bi ih nazvao predvodnicima, jer bendovi koji se
kreću u tom istom krugu (Vizelj, св. Псета itd.) često dele binu, i još
važnije, iskustvo i način rada.
Pomenuo bih i to da trenutno vredno rade na novom albumu,
"Iza naših zidova", i jedna od pesama koju sam imao čast da čujem među
prvima (ha!), definitivno obećava. Doduše, sve te pesme oni izvode i na
koncertima uveliko.