Kao i drugi žanrovi iz, mojoj generaciji tako dalekih, osamdesetih, speed i thrash metal doživljavaju svoje "retro" momente u poslednjih par godina. Na tom talasu se vozi i beogradski sastav Prisoner, koji se oglasio novim istoimenim EP-jem.

Priznajem odmah, tri pesme koje su prisutne na EP-u su, statistički gledano, čine mali uzorak naspram kog se može ogledati rad jednog benda, ali u slučaju Prisoner-a, dosta stvari im ide u prilog, ukoliko nastave da rade na onome što su započeli nakon ustaljivanja postave.
Tu su dve autorske pesme ("Arhitekta novog sveta" i "Košmar"), kao i obrada jednog ex-Yu benda koji izaziva pomešana osećanja i dan-danas, Bijelog Dugmeta.

Omot je radio njihov (a i naš je, šta ćemo) kolega sa scene, Elio Rigonat - oldschool pristup, sasvim solidan rad.

Ono što se odmah primećuje jeste produkcija, sve je na svom mestu i vidi se uloženi trud i ne bih o tome raspredao dalje - jednostavno odlično postignut balans "peglano"/sirovo. Što se sveukupnog zvuka tiče, svesno su se udaljili od prvobitne mešavine speed/thrash zvuka, uklopivši u strukturu pesama melodični death, mrvicu heavy metala i hard rocka - sve to uredno segmentirano i dozirano. To se čuje u sve tri pesme, s tim da je obrada za nijansu blaža od ostatka materijala, što je šteta.
Moram pohvaliti pevača Dalibora (koji je prisutan i u bendu Eternity), prilično sam ubeđen da je dao svoj maksimum, i malo je reći da sam impresioniran koliko dobro zvuči i koliko se uklopio u zvuk benda, s obzirom da ovakve visoke tonove ne očekujete u thrash-u! Naravno, i ostatak ekipe ne zaostaje, predvođeni gitaristom i jedinim originalnim članom Matejom, koji me je izuo sa par riffova i solaža koje su mi zavrtele mozak. Ne preterujem.
Sada, po kom skromnom mišljenju, glavna stvar: pesme su otpevane na SRPSKOM jeziku! Mnogi se "pravdaju" kako srpski zvuči grozno u metalu (ma šta mi napriča), ali ako imaš smislene tekstove kakvi su Daliborovi, Arhitekta novog sveta i Košmar, krcate metaforama i koji zapravo nisu posluženi na tacni za svakog glupaka (nemojte se ljutiti, mnogo ih je), pevljivi refreni - to je formula koja bi trebala da potraje. I naravno, da se zovu Zatočenik umesto Prisoner, bilo bi još bolje, ali sad, šta je tu je. :-)

Da ne bi bilo sve tako šljašteće fenomenalno, moram sa žaljenjem priznati da mi se izbor obrade jednostavno ne sviđa. Svaka čast na izboru i hrabrosti, ali su, po mom mišljenju, trebali uzeti neku opskurniju pop-pesmu (da su uzeli Magazin, manje bi mi teško palo) i da je razvale iz štoka. S obzirom da je pesmu "Izgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bezveze" već obradila Regina još davnih dana, nisam siguran u ovaj potez. Najviše je do toga što sam odavno prestao da vrednujem Bijelo Dugme kao neki relevantan bend - dakle, problem je prvenstveno u meni, ali to ne znači da se većini neće svideti obrada, naprotiv. Ono što mi se svidelo jeste Daliborov tretman drugog dela pesme "Ponekad je sretnem...", lepo je to izneo i prilagodio sebi (i taj deo čuči u glavi) ali mi se nikako ne uklapa sa ostatkom pesme...
Ipak, ne želim da ih obeshrabrim, to je samo moje mišljenje, koje će, verujem, uzeti u obzir, jer, ponavljam, znaju šta rade, imaju potencijal, autorske stvari su fenomenalne i nadam se da će tako i ostati. 

Desya Lovorov