Put ka objavljivanju popločan je glavoboljama, srčanim udarima i loptama od izgužvanog papira. Niko o tome ne zna više od ovih autora, piše autorka bloga na portalu „Goodreads“ potpisana samo kao Hejli. Njihova dela dostigla su priznanja širom sveta, ali je prethodno bilo potrebno da neko, često nepoznati i neopevani književni heroj, sačuva njihove rukopise i iznese ih na svetlost dana. Zavirite u priče iza knjiga koje su jedva dospele na police, poručuje Hejli. 
 

„Keri“, Stiven King

Loš početak: Stiven King i njegova supruga Tabita su 1973. godine živeli u auto-prikolici. Sastavljajući kraj s krajem, King je počeo da piše priču o tinejdžerki, nepoželjnoj u društvu, po imenu Keri Vajt. Sve mu to, međutim, nije lako polazilo za rukom, s obzirom na to da je King glavnu junakinju gradio prema dve devojke koje je poznavao u srednjoj školi i obe su umrle mlade. Na kraju je odustao. „Nisam mogao da protraćim dve nedelje, pa čak i ceo mesec, stvarajući priču koja mi se nije dopadala i koju neću moći da prodam. Zato sam je bacio“, napisao je King u memoarskoj knjizi „O pisanju“.

Spasavanje: Tabita! Izvukla je napisane stranice iz kante i poređala ih ponovo pred svog muža. „Ima nečega u ovome“, rekla mu je i bila u pravu. „Keri“ je prodata u više od milion primeraka samo u prvoj godini nakon objavljivanja. Knjiga je potom preneta na film i televiziju, a adaptirana je i za izvođenje na Brodveju.

„Lolita“, Vladimir Nabokov

Loš početak: Skoro deceniju nakon što je objavio svoj kontroverzni roman koji je postao klasik, Nabokov je priznao da je „Lolita“ bila „komplikovana knjiga“ za pisanje. Možda je to čak i preblaga reč. U jednom trenutku tokom stvaranja romana, Nabokov je potpalio vatru u zadnjem dvorištu i bacio celu prvu ruku u plamen.

Spasavanje: Vera, Nabokovljeva supruga! Studentkinja Kornela posvedočila je da je istrčala iz kuće da izvuče iz vatre što je mogla više stranica. Da li joj se Nabokov zahvalio na tome na odgovarajući način? Neka na to pitanje odgovori odlomak iz jednog od njegovih ljubavnih pisama Veri: „Kako da ti objasnim, srećo moja, moja zlatna, predivna srećo, koliko sam tvoj – sa svim svojim sećanjima, pesmama, ispadima, unutrašnjim komešanjima? Ili da ti objasnim da ne mogu da napišem ni reč a da ne čujem kako je ti izgovaraš?“

Dnevnik Ane Frank

Loš početak: Ana je pisala dnevnik skrivena u skloništu zgrade tokom nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu. Dirljivi i puni nade, ti proganjajući zapisi prekinuti su 4. avgusta 1944. godine, kada su devojčica i njena porodica uhapšeni i odvedeni u koncentracioni logor.

Spasavanje: Mip Gis. Holanđanka, verna prijateljica Anine porodice, zgrabila je dnevnik iz poharanog skloništa i čuvala ga na sigurnom, u fioci svog pisaćeg stola. Odnela je dnevnik Aninom ocu, jedinom preživelom članu porodice, a on je predao rukopis izdavaču 1946. godine.

„Zavera budala“, Džon Kenedi Tul

Loš početak: Tul je teško podneo bezbrojna odbijanja „Zavere budala“. Prionuo je na zahtevan posao i prerađivao je knjigu godinama. Pisao je svom izdavaču: „Nešto iz moje duše je u toj stvari. Ne mogu da dopustim da trune ne pokušavajući ništa“. Nakon što se na kraju oprostio s tim da će mu roman ikada biti objavljen, Tul se ubio 26. marta 1969. Imao je 31 godinu.

Spasavanje: Tulova majka. Dve godine nakon smrti sina pronašla je zamazanu kopiju otkucanog rukopisa u Tulovoj nekadašnjoj sobi. Roman je dobio Pulicerovu nagradu za 1981. godinu.

„Ubiti pticu rugalicu”, Harper Li

Loš početak: Teško je i zamisliti da divnog romana Harper Li nema na našim policama, a da Skaut, Atikusa i Bua Radlija nema u našim srcima, ali objavljivanje tih 1950-ih godina nije baš bilo izgledno. Autorka je kasnije priznala čitaocima da joj se proces pisanja učinio toliko frustrirajućim da je u jednom trenutku izgubila nadu i zavrljačila ceo rukopis kroz prozor u sneg.

Spasavanje: Agent Lijeve! On je, navodno, zahtevao od nje da pokupi rukopis i završi ga. Posvećena ljubav učinila je svoje. Roman “Ubiti pticu rugalicu” objavljen je 1960. i postao je trenutna senzacija. Dogodine je usledila i Pulicerova nagrada.

izvor: goodreads.com/glif.rs
prevod: M. Jovandić