Osvrt na filmsku i serijsku 2018. godinu

Kada razmišljamo o određenoj godini, deceniji ili generalno nekom vremenskom periodu, ono što je najviše obeleži pored političkih i društvenih događaja je svakako popularna kultura. Kao i svake godine, imali smo gomilu filmova i serija vrednih i manje vrednih pažnje, pa nije loše da se osvrnemo na to šta smo gledali.

Ljudi koji se bave recenzijama i kritikama (a danas na internetu svako može iskazati svoje mišljenje pa i yours truly) se slažu da je nemoguće ispratiti sve što nam je servirano na velikim i malim ekranima, i postaje sve teže probiti se u moru mediokriteta. Zbog toga se nećemo baviti samo najboljim ili najgorim delima pop-kulture, već onim što je najviše obeležilo godinu za nama.

Marvelova filmska radionica bazirana po njihovim stripovima je i ove godine imala 3 filma koji su u top 10 najgledanijih. Kako ova godina deluje jako duga i novi sadržaji izlaze svakodnevno, teško je setiti se da smo ove godine gledali i Black Panthera, koji je postao jedan od kritičara najhvaljenijih Marvelovih filmova. Da li je to samo radi političke korektnosti i zato što se bavi temom Afro-Amerikanaca? Pa i da i ne. Black Panther je svakako jedan od zanimljivijih Marvelovih filmova, zbog tzv. Afrofuturističkog setinga fiktivne Vakande, ali je takođe prilično formulastičan kao i ostali.

Ove godine smo dobili i Avengers: Ifinity War, koji je na prvom mestu najgledanijih filmova. Sada kada su u filmu okupljeni bukvalno svi heroji koji su se do sada pojavili, zaista je bilo uzbudljivo gledati ih zajedno, i pored ogromnog broja likova, svi su manje-više dobili prostora u filmu. Mnogi su rekli da je završnica filma veoma emotivna, jer su mnogi likovi izgubili život i postali pepeo kada je Thanos izvršio genocid polovine ljudske populacije. Ipak, kada znamo da u svetu ovih superheroja postoji magija i da su neki od umrlih likova najvaljeni za nastavke (Spider-Man 2, Black Panther 2), to po meni umanjuje taj kraj jer znamo da će se vratiti.

Svejedno, biće uzbudljivo videti kako će ih oživeti i šta će se desiti sa likovima Iron Mana, Captaina Americe i prvobitnih Avengersa jer su mnogi od glumaca najavili da su završili sa Marvelom. Možda je spoiler što sam spomenuo smrt određenih likova, ali ako do sada niste pogledali najpopularniji film 2018. godine to je vaša greška. S obzirom na brzinu kojom se pop-kultura kreće spoileri se mogu čuvati jako kratko.

Nakon Infinity War-a, Marvel je izbacio Ant-Man And The Wasp, prilično zaboravljivi nastavak filma o ta dva junaka. Iako nisu zvanično deo Marvelovog filmskog univerzuma (ali su iz njihovih stripova) dobili smo i Venoma i animirani Spider-Man: Into The Spider-Vers, za koji mnogi tvrde da je najbolja verzija i format za tog junaka.

Da, superheroji dominiraju na bioskopskom platnu, a DC se i dalje bori da dostigne Marvel, pa smo ove godine gledali Aquamana. Za razliku od mračnog Supermana i Batmana, Aquaman je pun boja i humora i više nalik Marvelu nego tipičnom DC filmu. Mnogi drugi filmovi su pokušali da započnu franšize iza kojih stoje ostvareni režiseri, ali niti su zaradili koliko je trebalo, niti su im kritike bile naklonjene.

Za početak, fantazija A Wrinkle In Time režiserke Ave Du Verney je bila suviše namenjena najmlađoj publici da bi uspela da zaradi koliko je u nju uloženo. Takođe, legendarni Peter Jackson koji je producirao distopijski Mortal Engines se takođe nije proslavio, kao ni nova verzija o Robin Hoodu, Shane Blackov nastavak i reboot Predatora, ili Steven Spielbergov Ready Player One. Može se reći da publika ne prihvata oberučke pokušaje novih franšiza, ali su ti filmovi bili sasvim prosečni i nisu ponudili ništa novo šta već nismo videli.

Šta će biti nominovano za Oskara?

Iako nominacija ili dobitak Oskara nije merilo kvaliteta za neki film, svakako je najprestižnija filmska nagrada. Za sada i dalje ne znamo šta će biti nominovano, ali se već nagađa da će muzičke drame A Star Is Born i Bohemian Rhapsody pokupiti neke nagrade. A Star Is Born je zacementirao Lady Gagu kao najpopularniju pop zvezde današnjice, i pokazao da je Bradley Cooper podjednako sposoban kao režiser i kao glumac. Bohemian Rhapsody nije tako sjajan film kakav Queen zaslužuje, ali je Rami Malek odličan kao Freddie, i novu generaciju je upoznao sa njihovom odličnom muzikom.

Damien Chazelle je režirao First Man, sa Ryanom Goslingom kao Neilom Arostrongom i ako je neki film Oscar bait - to je. Ipak, i pored sjajne režije i glume, priča je već viđena i ispričana na tipičan biografski način, pa možda dobije nominaciju za samo neke tehničke kategorije.

Dobitnik Oskara za film 12 Years A Slave, Steve McQueen, je režirao odličnu krimi dramu Widows, u kojem su žene predvođene uvek sjajnom Violom Davis u centru i preuzimaju ulogu pljačkaša koje su uglavnom rezervisane za muškarce. Ovo je njegov najkomercijalniji film, kada ga uporedimo sa prethodnicima Hunger, Shame i 12 A Years Slave, ali to ne umanjuje njegov kvalitet, pa nas tu sigurno čekaju neke nominacije.

Alfonso Cuaron je snimio Roma, crno-beli film smešten u 70e u Meksiku o jednoj služavki u bogatoj porodici, i ako vam to zvuči kao pretenciozni hipsterizam - grešite. Roma je zaista odličan film, sa manje poznatim i neafirmisanim glumcima, i jedna topla ljudska priča, koja će sigurno pokupiti neku nagradu.

Nadam se da neće zaboraviti i na manje nezavisne filmove, poput Eight Grade iza kojeg stoji komičar Bo Burham ili Thunder Road glumca, režisera i scenariste Jimma Cumingsa. Eight Grade je sjajna priča o životu jedne obične tinejdžerke, a Thuder Road o policajcu koji gubi kontrolu nad svojim životom. To su mali filmovi koje se bave velikim temama i običnim ljudima na jedan neposredan i prirodan način, pa su vredni pažnje i bar neka nominacija bi im dala na popularnosti i da više ljudi čuje za njih.

Povratak horora na velika vrata

Malo je glupo pričati o povratku horora, kada je to žanr koji nikada i nije odlazio i svakako je jedan od najporfitabilnijih. Deluje da je od kada se prošle godine pojavio Get Out i dobio Oskara za scenario, horor je uspeo da dobije kritičku naklonost i postane nešto što nije samo prolazna zabava gde gledamo kako kolju napaljene tinejdžere. Naravno, i ove godine je bilo puno zaboravljivih jeftinih horora, ali neki su se izdvojili.

A Quiet Place je veoma dobar postapokaliptični film, kao i Birdbox sa Netflixa, koji su upoređivali sa A Quiet Place. Samo u prvom čudovišta ubijaju na zvuk, dok u drugom ljudi polude kada ugledaju čudovišta, pa su junaci primorani da pritaje čula govora i vida. Film Hereditary i serija sa Netflixa The Haunting Of Hill House su naizgled klasične priče o ukletim kućama, ali zapravo tu su mnogo dublje teme o porodičnim traumama, psihičkim poremećajima i gubitku.

Halloween je dobio nastavak koji ignoriše sve loše delove i rimejke tog serijala, i nadovezuje se na original iz 1970ih. Nije to bio tako loš film, koliko je nemoguće da se postigne jeza i strah koju je original probudio u ljudima. Takođe, rimejk Italijanskog giallo filma o vešticama iz 70-ih Suspiria je otišao u drugom pravcu u odnosu na original i pokazao da se poznata priča može ispričati na drugačiji način.

Špijuni su među nama

Pored superheroja deluje da su špijuni najzastupljeniji junaci u filmovima i serijama, i ove godine smo dobili nekoliko odličnih špijunskih priča. Ti filmovi variraju od internacionalih preteranih akcija (poput dela Iana Fleminga koji stoji iza Bonda) do onih koji prikazuju taj posao reaslitičnp kao birokratiju koja uništava ljude umešane u političke intrige (poput dela Johna LeCarrea).

Jennifer Lawrence je kao bivša balerina, a sada ruska špijunka u Red Sparrow bila odlična i nadam se da ćemo dobiti nastavak njenih avantura. Mission Impossible: Fallout sa svakim novim nastavkom postaje sve bolji, a Tom Cruise čak i u šestoj deceniji života ne pokazuje da će prestati da se lomi, skače i pada sa zgrada i aviona. 

Što se serija tiče, The Americans, FX-ova hladnoratovska drama o ruskim špijunima koji poziraju kao Amerikanci u predgrađu, je završena odličnom šestom sezonom i sigurno je serija koja će sada kada ima jak kraj biti popularnija nego što je bila tokom svog trajanja.

Killing Eve se našla na prvom mestu mnogih lista najboljih serija ove godine, i ovaj Britanski miks crnog humora i špijunske akcije o plaćenoj ubici i agentkinji koja je juri je jedno od najprijatnijih iznenađenja godine. Tu je i Little Drummer Girl, smeštena u 1970e raskošno režirana od strane Park Chan-wooka (Oldboy, The Handmaid), koja je vredna gledanja.

Politička (ne)korektnost

Nema sumnje da je Američka popularna kultura nekako zbog dostupnosti postala globalna kultura, pa svi politički i sociološki problemi koji se tamo javljaju se odražavaju u filmovima i serijama. Sa pokretom Me Too dobili smo neke priče u kojima su žene u centru, ali deluje da su se ove godine dosta fokusirali i na problem rasizma.

Filmovi poput komedije Blindspotting, tinejdžerskog The Hate U Give, distopijskog Sorry To Bother You i filma zasnovanog na istinitom događaju BlacKkKlansman govore o problemima Afro-Amerikanaca i njihovom položaju u savremenoj Americi, svaki na različiti način i teme.

Serija Atlanta iza koje stoji reper, komičar, glumac, režiser i scenarista Donald Glover takođe obrađuje te teme kroz crni humor, parodiju, satiru i na mnoge druge načine, i u drugoj sezoni je postala još bolja i uvrnutija. Glover je seriju opisao kao "Twin Peaks sa reperima" i zaista taj uvrnuti spoj je najbolji način da vam predstavimo Atlantu.

Netflix i njihov binge model izbacivanja sezona serija u jednom danu se sada proširio i na globalno tržišze, pa smo dobili serije iz drugih zemalja. Od distopijske Poljske drame 1983; Španskih i Italijanskih tinejdž serija Elite i Baby; Nemačkih krimića Dogs Of Berlin i Perfume; Francuske romantične komedije The Hook Up Plan; do Turskih, Indijskih i Meksičkih fantazija The Protector, Ghoul i Diablero - Netflix se oprobao u svim žanrovima i pokazuje različite priče iz drugačijih kultura.

Najveće iznenađenje je bila otkazivanje Marvelovih serija, Dardevila, Luke Cagea i Iron Fista, dok će se Jessica Jones i The Punisher vratiti za treću i drugu sezonu. Pošto Disney (u čijem je vlasništvu Marvel) stvara svoju streaming platformu, na Natflixu nema više mesta za ove superheroje.

Netflix je oduvek bio popularniji kada su serije u pitanju, ali deluje da se sada šire i na filmove - a kod publike su najviše pažnje postigle njihove romantične komedije To All The Boys I've Loved Before, Sierra Burgess Is A Loser, i Set It Up. Oni su takođe distributeri već pomenutog filma Roma, kao i manjih nezavisnih filmova Private Life i The Kindergarten Teacher, koji imaju veoma visoke ocene od kritičara i sjajni su.

Sophmore slump

Ovaj termin se koristi u muzičkoj i serijskoj industriji i znači da će drugi album ili druga sezona uvek biti lošiji od prvih. Razlog za to je taj što na prvom ima više vremena da se radi i postoje sveže ideje, ali sa drugim se žuri kako bi se nakačili na popularnost prvog. Mnoge serije koje su imale genijalne prve sezone su patile od ovog fenomena u 2018. godini.

Neke od njih su 13 Reasons Why, koja je nepotrebno produžila zaokruđenu priču; Jessica Jones, koja nije imala jakog negativca kao u prvoj sezoni; Legion i Westworld, koji su postali još čudniji i nepotrebno komplikovaniji nego ranije; kao i Riverdale koju je tinejdžersku dramu i misterije podigla na još veći i nebulozniji nivo.

Razlog zašto većina serija propada u svojim kasnijim sezonama jeste što zaista postoji mnogo serija i sadržaja - pa ako sve najbolje ideje ne ubace odmah, neće ni doživeti nastavke. A i većina tih serija su zasnovana po romanima i kada se prva sezona koja prati radnju knjige završi, scenaristi moraju sami da smišljaju radnju i gube ideju šta dalje.

Domaći sadržaj

Kada govorimo o domaćoj produkciji, jako je teško da se merimo sa svetskim sadržajima, naročito kada vidimo koliko se manje filmova i serija snima, a i često je sam kvalitet upitan. Ove godine smo kada je film u pitanju dobili odličan krimi triler Južni vetar, koji je dobar ne samo po našim standardima nego i generalno. Urbana priča o kriminalu i korupciji u prestonici je realan odraz našeg društva. Što se tiče serija, RTS je podigao lestvicu policijskim proceduralom Ubice mog oca i istorijskim trilerom Senke nad Balkanom, pa je i ove godine emitovana veoma dobra adaptacija romana Dobrice Ćosića Koreni.

I serija Jutro će promeniti sve, koja govori o problemima milenijalsa, odnosno mladih ljudi od 20-30 godina, smeštena u Beograd, je postigla uspeh, naročito kod mlađe publike željne sadržaja koji nisu o vrednostima porodice, sela i slično. Realistični miks drame i komedije, predvođen sjajnom glumačkog ekipom, sa prirodnim dijalozima, je nešto što je pokazalo generaciju koja se nalazi u procepu - nikad više povezana društvenim mrežama, a opet nikad usamljenija.

Ovo je samo mali osvrt na 2018. godinu kada su u pitanju serije i filmovi, i naravno da je dosta subjektivan, jer je nemoguće ispartiti sve sadržaje koji su dostupni. Sada bukvalno ne postoji nešto što neće pogoditi baš vaš ukus, jer postoji sadržaj za sve i svakoga, samo je pitanje da li je kvalitetna - a opet i to je dosta subjektivno. Zato se zavalite u najudobniju fotelju, uključite tv, laptop, kompjuter, ili prošetajte do bioskopa, i nađite neko delo popularne kulture koje je za vas obeležilo godinu za nama.

Milan Đuričić