Laibach: Disciplinovana buka i bljesak

Krajnje je vreme da me neko optuži za licemerje, kako kukam povazdan da nemam vremena za bilo šta, a onda odjednom napišem izveštaj sa koncerta "malo" poznatijeg benda. Šta ćeš.

Povod je bio i više nego odličan, izašao sam sa mojom boljom polovinom, s obzirom da veoma retko izlazim(o) iz roditeljske jazbine, a desi se i da zaspem uspavljujući dete i ne odem na svirku koju sam organizovao...

Nadam se da će organizator (ili ko god bude organizovao svirku ovakvog tipa) sledeći put lepo pustiti karte u prodaju i objaviti da su RASPRODATE, pa makar to bilo i u roku od pola sata. Za ovakav događaj i za bend ovog kalibra, ne bi se trebalo ponašati kao ‘nevina mlada’, i da se karta nabavlja "ispod žita", što je bio naš slučaj, par sati pre koncerta.

O samom Laibach-u ne moram posebno da pišem, ko je propustio taj detalj iz ExYu rock istorije, trk na Wikipediju. Poslednji put su u Subotici bili na Trenchtown festivalu, 2009. godine. Pukom srećom, bio sam prisutan i tamo.

S obzirom da je koncert održan u pozorišnom prostoru (Scena Jadran), pre svirke je publika mirno ćaskala, neko je otvorio i pljosku, bože moj, a sa platna nas je posmatrao Fras na crvenoj pozadini. Nakon 15 minuta, počeli su da dolaze članovi benda na binu jedan za drugim. Za sam početak, haos od improvizacije (noise do panja, što bi rekli) kao uvertira za prvi blok pesama koji će uslediti. Svideo mi se početak koncerta, a usput su proverili koliko je publika spremna na ovakve sonične izlete, ja sam bio očaran. Što se scenografije tiče i vizuelnog dela, nemam šta da komentarišem posebno, sem da je to standardno za jedan svetski bend, ali su se oni uklopili i u manji, zatvoreniji prostor kao što je pozorišna dvorana, što je za svako poštovanje. Da budem iskren, nisam sasvim siguran kojim redom je išla set-lista, tu sam malo zatajio sa znanjem i pamćenjem, jer sam iščekivao par pesama koje volim, ali njih, avaj, nije bilo. One koje su mi privukle pažnju jesu "Brat moj" (ne znam za druge, meni se čini da je prizivao Hostnika), "B-Mašina" i "Ti ki izzivaš", koja me je prosto oduvala, pa sam naleteo kasnije na ranije verzije. Dodatno što me rođena žena zadirkivala na bunjevačkom “Tiki, zivaš?” (zevaš?). Iznenadila me je "Whistleblowers", koja uživo mnogo dinamičnije zvuči od studijske verzije, i tu dolazimo do svojevrsnog kamena spoticanja, a to su pesme iz mjuzikla “Sound Of Music”, sa inače odličnim tenorom (Boris Benko). Nije mi baš najjasnija njihova namera sa obrađivanjem tog dela (iako “Jesus Christ Superstar/s/” u njihovom aranžmanu zvuči odlično, i pomenuta namera postoji kao informacija), a jedini mjuzikl koji mogu podneti je “Kosa” - u crtaćima, naročito Diznijevim, hoće kosa da mi skoči sa glave kad krenu da igraju i pevaju. Ruku na srce, nije mi poznat sadržaj dotičnog mjuzikla, ali mi u njihovom domenu zvuči mnogo rogobatno i nekako nesvojstveno njima, zaista ne umem da objasnim. Nije na meni ni da sudim, ako je to u svrhu eksperimenta, neka im bude. Ostatak koncerta je bio nekako prisniji, bili su dosta blizu publike, i usklađeni sa scenom, stekao sam utisak da su bili zadovoljni odzivom publike, koje bi bilo i više da koncert nije bio ograničen prostorom.

Neki detalji su mi upotpunili događaj, i nekako potisnuli već pomenute nelagodne momente sa numerama iz “Sound of Music”-a (stvarno ne mogu da se opasuljim što se toga tiče, nudl-štrudl), između ostalog fenomenalna vizuelizacija, uigrani bend i atmosfera koju njihov orkestrirani zvuk stvara, vrlo disciplinovana buka, i na momente prelepe melodijske linije. Smatram da bismo trebali biti počastvovani njihovim prisustvom u polumrtvom gradu kao što je Subotica. Milan Fras je neverovatno harizmatičan čovek i to se vidi i u njegovom odnosu prema kolegama na bini. Možda i nebitno kao informacija, čak i da je samo scenska igra, meni su i takve stvari bitne kada se radi o utiscima sa koncerata. Nakon nekoliko dana kada sam preslušavao snimke na YouTube-u sa raznoraznih koncerata, shvatio sam da postoji manje-više ista set-lista koju izvode na koncertima. Moram, pomalo rezignirano pomenuti da nije bilo pesama “Tanz mit Laibach” (gde bi publika verovatno poskakala na noge), “Opus Dei - Life is Life”, “Across the Universe”, “Slovania” - biće neki drugi put.

Nadam se da će doći ponovo, a do tada, slušajte raniju fazu benda i pogledajte foto-galeriju, čiji je autor Bojana Jurić, koja je idealni saradnik u ovakvim prilikama.

Desya Lovorov