U subotu 29. decembra, na dva dana od nove 2019. godine, Beograd je konačno posetio jedan od vodećih svetskih darkwave bendova - She Past Away iz Turske. Pred prepunim klubom Elektropionir priredili su nam jedan dobar i fino uvežbani set, a podršku im je pružio novosadski sastav Sputñik. Organizatori koncerta su bili MH Concerts i Serbian Hellbangers.

Neki bi rekli konačno, a neki ga i doživeše, napokon. Koncert notornog darkwave/post-punk sastava iz turskog grada Burse. Prilikom samog ulaska u klub evidentno je bilo da ćemo prisustovati pravom večernjem gotičarskom pikniku. Sav krem beogradske i srpske goth supkulture okupio se u subotu u Cetinjskoj ne bi li ispratio nastup ovog dvojca bez kormilara.

foto: Danica Trajković
Bend koji je prvi stupio na binu i lepo zagrejao prisutne, bio je Sputñik. U pitanju je grupa koja je nastala na izmaku prošlog veka u Sremskoj Mitrovici, da bi frontmen i jedini originalni član - Žikica Milošević, skoro deceniju kasnije, revitalizovao priču u Novom Sadu. Sada ih je petoro. Žikica i Valeria na vokalima, Viktor na basu, Kiril na jednoj i Vovka, inače poznati ovdašnji muzički fotograf, na drugoj gitari. Zvuk su obogatili većim brojem semplova, a ni bubanjara nema, već ih prati ritam mašina, kako to neretko biva kod bendova ovakve muzičke provenijencije. Kad smo već kod nje, moglo bi se reći da su momci i devojka napravili interesantni spoj synth-pop/elektro/new wave melodija. Meni je posebnu pažnju privukla numera Dry Mouth, politička, u skladu sa protestima - kako ju je Žikica najavio, a napisao je hrvatski muzičar Domagoj iz sastava Cyborgs On Crack, odnosno How Green Is My Toupee. Na repertoaru su se  između ostalih našle još i No, najsvežija Once or Never i za sam kraj nastupa Let It All Come To Us By Itself. Nakon skoro sat vremena intenzivne svirke, u 22.10 je ekipa iz Novog Sada napustila stejdž.

Nije puno trebalo da se Doruk Öztürkcan i Volkan Caner nameste i podese svoj zvuk jer ih je, jelte, dvojica i jer, jelte, jedan barata semplerom i drum pad mašinom, a drugi gitarom i mikrofonom. Uz buran aplauz su dočekani i vidno srećni krenuše u akciju. She Past Away zvukom, licem i telima pred beogradskom publikom, prvi put.

foto: Danica Trajković
Set su započeli numerom Belirdi Gece koja nosi identičan naziv kao njihov album prvenac iz 2012. godine. U to vreme pored Volkana, drugi drug član bio je basista Idris Akbulut, koga danas više nema u grupi, ali je tu Doruk da bas zameni semplovima. Nisu časili časa već su nizali pesmu za pesmom, hit za hitom - Sanri, Katarsis i meni možda najdraža Asimilasyon. Najveće oduševljenje u, uslovno rečeno, prvom delu nastupa izazvala je Ritüel, na koju se nadovezala Uzakta.

Publika je bila prlično statična. U nekim trenucima su se momci na bini više gibali negoli fanovi. Verovatno je jedan od razloga bio i taj što je Elektropionir bio krcat, pa sve i da si hteo, nisi fizički mogao da padneš u trans. Takođe, kao što sam na samom početku pomenuo, vizuelno i estetski lepo je bilo videti veliki broj pripadnika goth supkulture. Plesni pokreti na stejdžu nisu nedostajali, ali komunikacija sa auditorijumom jeste. Po neko ,,thank you Beograde’’ i to je u suštini to. Iz mase su se čuli sporadični infantilno-džiberski krici poput ,,TURČINE’’ i sličnih, ali u suštini duboka koncentracija i fokus na predstavu.

Najveće oduševljenje i ovacije doživela je kompozicija Kasvetli Kutlama, koja je po merilu pregleda na youtube sajtu i njihova najpoznatija traka. Sa njom su lagano ulazili u finiš ovog darkwave/post-punk/goth rock piknika, a sam kraj, nakon sat vremena efektivnog muziciranja, u 23.20, kroz cilj uz Monoton i Insanlar.

Opšte je poznato da se muzika mora u Cetinjskoj ugasiti u ponoć, a vremena do ponoći je bilo pregršt, te se u to ime niko nije mrdno sa startne pozicije. To su Volkan i Doruk ispoštovali sa još dve pesme na bisu. Sa prvog, gorepomenutog albuma, Bozbulanık i sa drugog, i za sada poslednjeg ,,Narin Yalnızlık’’ iz 2015. godine -  Yanımda, za konačno doviđenja na trideset minuta do novog dana.

Objektivno gledano, postojalo je prostora za još toga dobrog da se desi, ali neki lični utisak je zadovoljavajući. Čitam na društvenim mrežama da su neki od posetilaca nezadovoljni pojedinim segmentima organizacije, što mislim da može da bude produktivno u smislu mogućih korekcija za neke buduće događaje. Ja tu konkretno ne bih mogao prigovarati, a što se same svirke tiče možda je moglo duže, na trenutke agilnije i srdačnije, ali opet, mračni zvuci su to, pa se ovom poslednjem može progledati kroz prste. Suma sumarum bilo je dobro i mislim da je većinski utisak takav. Do sledeće, toplo se nadam, jednako muzički zanimljive i koncertno bogate godine. Srećna Nova 2019!

Nemanja Mitrović Timočanin