Četvrtak, 15. novembar je već mesecima unazad bio rezervisan za psihodeliju u Cetinjskoj. Naime, grčki sastav Naxatras je po drugi put posetio naše krajeve, ovog puta potpomognut svojim sunarodnicima iz benda Half Gramme Of Soma. Koncert se održao u klubu Elektropionir, a organizovao ga je Resetor.


Nakon burnog dana na društvenim mrežama i cyber borbe sa samovoljom i malicioznošću jedinog administratora stranice Out of The Darkness fanzina, došao je red posetiti i ovaj praznik psihodelije. Nažalost, zbog tih i takvih nepredviđenih okolnosti moja malenkost je na lice mesta stigla tek oko 21.10, te zbog toga propustila prvi bend Half Framme Of Soma. Raspitao sam se kakvi su bili i opšte mišljenje je binarno – odlični i katastrofa, tako da samim posetiocima i posetiteljkama ostavljam prostora za sud.

Deset minuta nakon mog sletanja na pistu Elektropionira kreću i oni – Naxatras. Slobodno ih mogu nazvati senzacijom jer su za jako kratak period postigli neviđeni uspeh, bar što se kvaliteta muzike koju proizvode i kvantiteta publike koja ih prati tiče. Krcat prostor u kome su svirali govori u prilog mojoj tezi. Kada kažem krcat, zaista to i mislim jer se jedva moglo kretati po klubu neposredno pred njihov početak, ali i tokom njihovog seta.

Difuzija laganih tonova psihodeličnog roka ove mlade solunske trojke u sastavu John Delias na gitari, Kostas Harizanis za bubnjevima i John Vagenas sa basom, odnosno mikrofonom, krenula je da se širi pesmom Pulsar 4000. Na nju se nadovezala Sun Is Burning, da bi potom odsvirali finih melodija On The Silver Line. Neuhvatljivo su numerama koračali po svim albumima sopstvene diskografije, ali je najviše bilo onih sa prvenca im iz 2015. godine, identičnog naziva grupe, što je potvrđeno sa Shiva’s Dance i Waves koje su usledile. Ova potonja je izazvala najbolju reakciju publike do tada, što je i razumljivo jer je to ujedno i njihova najpoznatija i najslušanija traka, ako za reper uzmemo youtube.

Fanovi su upijali svaki ton koji im je lansiran sa bine, ali su se isti dali i našaliti u pauzama između numera sa geografskim poreklom benda i gastronomijom njihovog zavičaja uzvikivajući, na primer suvlaki, ali i jamas, što bi na grčkom značilo živeli. Momci su to naravno sa osmesima prihvatali i jasno nam dali do znanja da su presrećni zbog celokupnog događaja. U finiš se nakon skoro sat i po aktivne svirke ušlo sa All the Stars Collide Into a Single Ray, mojom omiljenom i to posebno zbog prisustva grčkog melosa u rifovima i proizvedenom zvuku – I Am the Beyonder i za sam kraj The Great Attractor.

Bilo je tačno 22.45 kada su se Solunci pozdravili sa Beogradom. Međutim, Beograd je hteo još, pa su se nakon pet minuta vratili na binu i za doviđenja odsvirali stoner stvar You Won’t be Left Alone sa poslednjeg, aktuelnog, ovogodišnjeg albuma ,,III’’. Vagenas, koji je inače nosio majicu Napalm Death (a tonac njihov Beastie Boys, hehe), se još jednom najsrdačnije zahvalio publici sa ,,Thank you very muC’’ i poželeo prijatno veče. Fanovi su se potom sjatili kod njihove distribucije ne bi li ovo fenomenalno veče psihodeličnog roka upriličili i nekim suvenirom. Ekipa iz benda se takođe ubrzo našla za šankom, pa se moglo i razgovarati i utiske podeliti sa njima.

Odlično veče i odlična svirka. Više je nego očigledno zašto je ovaj sastav u tako kratkom vremenskom periodu pokupio simpatije publike. Pun zvuk gitare, dobra ritam podloga bubnjara, distorzirani vokal i bas ko da je iz šezdesetih izašao, jesu rezultat koji se zove Naxatras. Vratili su se u Beograd, nastavili u Novi Sad, a s obzirom na to da su izuzetno stvaralački i svirački aktivni, a i mladi, očekujemo ih ponovo na našim geografskim dužinama i širinama. Do tada, psihodelični pozdrav.

Nemanja Mitrović Timočanin