Maja Cvetković (E-Play): Vremenom bass gitara i ja smo postali neraskidiv ljubavni par [INTERVJU]
Helly Cherry
Povod za ovaj intervju je 20 godina postojanja benda E-Play, jednog od najpopularnijih domaćih alternativnih sastava. Maja Cvetković već dve decenije neumorno predvodi ovaj bend jedinstvenog zvuka i energije - energije koja se najbolje doživljava na nastupima, u nastavku između ostalog pročitajte kako je izgledao Majin prvi susret sa bas gitarom, kako nastaju pesme E-Play-a i kako će bend obeležiti i proslaviti veliki jubilej.
 |
| foto: Nebojša Babić |
Sa koliko godina si već bila sigurna da ćeš se baviti muzikom i kako si to pokazivala?
Počelo je, kao i obično kako počinje, mojom fascinacijom metal bendovima koja je moja sestra slušala i prenela na mene, a onda i ubrzo željom da se bude jedan od njih. Vremenom strast za muzikom se povećavala, a ukus i muzički pravac se menjao. U petom razredu osnovne škole krenula sam na časove gitare, da bih u osmom već svirala u nekoliko bendova i nastupala u Dadovu i tadašnjem ST. Jamesu u Domu omladine. Nakon toga, javila se želja da krenem u nešto svoje i tome sam verna i dan danas.
Kako je izgledao tvoj prvi susret sa bas gitarom i da li je to bila ljubav na prvi pogled odnosno ljubav na prvo sviranje?
U početku sam svirala gitaru i onda me je jedan bend zamolio da sviram bas. Ja sam tada veoma naivno pristupila tom činu i u trenutku kada sam uzela bas gitaru u ruke shvatila sam da je moje neznanje ogromno i da je to potpuno drugačiji instrument ali mi se jako dopao. Vremenom bass gitara i ja smo postali neraskidiv ljubavni par i ta ljubav traje do dana današnjeg.
Kako nastaju pesme benda E-Play?
Pesme nastaju na razne načine, većinom (u samoći) u mojoj radnoj sobi, a nekada i na probi kada Trut prvo odsvira neki ritam koji se meni jako dopadne i onda radimo dalje. Neke pesme odmah dobiju svoju određenu formu koja ostane takva do kraja života, a neke se menjaju do poslednjeg trenutka. Ima raznih faza ali tačno se zna trenutak kada je pesma gotova. To se prosto oseti a ja sam još odavno naučila da ne puštamo pesmu dok ne smatramo da je gotova.
Da li pronalaziš veće zadovoljstvo u samom procesu stvaranja pesme ili veće zadovoljstvo pronalaziš u trenutku kada se za pesmu može reći da je konačno gotova i sasvim spremna za predstavljanje publici?
Stvaranje mi je svakako interesantnije, ali volim i osećaj zadovoljstva koji se javi kada čujem krajnji rezultat pesme a to je kada producent sa kojim radimo uspe da dopuni zvukom pesmu onako kako smo mi zamislili.
Zašto na koncertima E-Play svira brže nego na probama?
Ha ha to je dobro pitanje…….valjda zbog adrenalina.
Koji su ti koncerti E-Play-a najdraži?
Bio je jedan koncert u Plužinama u Crnoj Gori gde je bilo neverovatno. Tom prilikom su nam otkrili najlepše mesto u Crnoj Gori i stvarno smo uživali. Takođe i Bedem Festival u Nikšiću gde su gorele baklje tokom našeg nastupa. Sećam se koncerta u Lazarevcu gde je publika bila toliko pozitivna, dobronamerna i šarmantna da nam je bacala i bakšiš. To je prvi i jedini bakšiš u našoj karijeri. Ovogodišnji Beer fest je bio super i svakako koncerti u Podgorici i Tuzli. Ima mnogo koncerata koji su mi dragi. Važno mi je da nema stresa sa organizatorima, da je sve po dogovoru, da smo mi i publika raspoloženi i onda dođe sve na svoje. Svakako, nikada ne zaboravljam jedan od naših prvih koncerata kada smo bili predgrupa sastavu Boye u SKCu.
Prošli put kada sam te intervjuisao intervjuisao sam i Biljanu koja više nije u bendu, promene po pitanju članova benda su naravno prirodne za bend koji ume da traje, međutim, kako publika reaguje na takve promene?
To je pitanje za publiku. Meni je lično drago kada publika pita za nekoga ko je bio u bendu - znači da je taj neko ipak ostavio neki mali trag.
Šta misliš o društvenim mrežama kao o vidu promovisanja/predstavljanja rada benda?
Društvene mreže su danas postale najbitnija stvar ali za to je stvarno neophodno imati čoveka koji će to raditi 24 sata. To je preraslo u jedan ozbiljan posao. Meni lično to oduzima jako puno vremena i stalno hoću da pobegnem od toga. Prosto i jednostavno: više volim da sviram nego da se slikam kako sviram i to postavljam na mreže. Današnje vreme je čudno tj. kriterijumi su potpuno poremećeni. Broj pratilaca ne znači i broj prodatih ulaznica. Danas je lako instant napraviti profil, boostovati ga, šokirati publiku i napraviti veliki broj pratilaca. MI to ne želimo - mi želimo da muzika sama priča svoju priču a mi je samo šerujemo da bi ona što brže došla do svojih sadašnjih i budućih fanova.
Koliko se organizacija u funkcionisanju/radu samog benda razlikuje sada u odnosu na ono vreme u kojem je bend tek počinjao svoj put ka većim uspesima?
Tehnološki pristup je drugačiji danas ali međuljudski odnosi su i dalje najkomplikovana stvar u svemu tome. Tako da mogu reći da je sve manje više isto.
Šta možeš ukratko reći o najnovijem albumu "Sloboda" i kakva iskustva imaš po pitanju saradnje sa čuvenim producentom Vojom Aralicom?
"Sloboda" je sigurno jedan od naših najzrelijih proizvoda. Kada smo planirali "Slobodu" dugo smo razmišljali da li da snimamo negde u inostranstvu ili da probamo sa Aralicom. Drago mi je da smo ovaj put izabrali Voju za producenta. Kada pogledam rezultat - ispalo je odlično. Jako sam mu zahvalna na izdvojenom vremenu i trudu koji je uložio u ovaj album kao i svima koji su nam pomogli da ovo izguramo do kraja.
Šta bi poručila mladim bendovima?
Poručila bih im da je teško i da ne odustaju pre vremena, da shvate da ne znaju sve iako misle da znaju i da ima još puno toga da se nauči. Sve je u igri, ako istraješ - možda nešto i dobiješ!
Kako će E-Play obeležiti i proslaviti 20 godina postojanja?
Iskrenim emocijama na koncertu u DOMU OMLADINE 24. novembra u 21h (u Beogradu)!
Maju Cvetković intervjuisao Dragan Putnik
Počelo je, kao i obično kako počinje, mojom fascinacijom metal bendovima koja je moja sestra slušala i prenela na mene, a onda i ubrzo željom da se bude jedan od njih. Vremenom strast za muzikom se povećavala, a ukus i muzički pravac se menjao. U petom razredu osnovne škole krenula sam na časove gitare, da bih u osmom već svirala u nekoliko bendova i nastupala u Dadovu i tadašnjem ST. Jamesu u Domu omladine. Nakon toga, javila se želja da krenem u nešto svoje i tome sam verna i dan danas.
Kako je izgledao tvoj prvi susret sa bas gitarom i da li je to bila ljubav na prvi pogled odnosno ljubav na prvo sviranje?
U početku sam svirala gitaru i onda me je jedan bend zamolio da sviram bas. Ja sam tada veoma naivno pristupila tom činu i u trenutku kada sam uzela bas gitaru u ruke shvatila sam da je moje neznanje ogromno i da je to potpuno drugačiji instrument ali mi se jako dopao. Vremenom bass gitara i ja smo postali neraskidiv ljubavni par i ta ljubav traje do dana današnjeg.
Kako nastaju pesme benda E-Play?
Pesme nastaju na razne načine, većinom (u samoći) u mojoj radnoj sobi, a nekada i na probi kada Trut prvo odsvira neki ritam koji se meni jako dopadne i onda radimo dalje. Neke pesme odmah dobiju svoju određenu formu koja ostane takva do kraja života, a neke se menjaju do poslednjeg trenutka. Ima raznih faza ali tačno se zna trenutak kada je pesma gotova. To se prosto oseti a ja sam još odavno naučila da ne puštamo pesmu dok ne smatramo da je gotova.
Da li pronalaziš veće zadovoljstvo u samom procesu stvaranja pesme ili veće zadovoljstvo pronalaziš u trenutku kada se za pesmu može reći da je konačno gotova i sasvim spremna za predstavljanje publici?
Stvaranje mi je svakako interesantnije, ali volim i osećaj zadovoljstva koji se javi kada čujem krajnji rezultat pesme a to je kada producent sa kojim radimo uspe da dopuni zvukom pesmu onako kako smo mi zamislili.
Zašto na koncertima E-Play svira brže nego na probama?
Ha ha to je dobro pitanje…….valjda zbog adrenalina.
Koji su ti koncerti E-Play-a najdraži?
Bio je jedan koncert u Plužinama u Crnoj Gori gde je bilo neverovatno. Tom prilikom su nam otkrili najlepše mesto u Crnoj Gori i stvarno smo uživali. Takođe i Bedem Festival u Nikšiću gde su gorele baklje tokom našeg nastupa. Sećam se koncerta u Lazarevcu gde je publika bila toliko pozitivna, dobronamerna i šarmantna da nam je bacala i bakšiš. To je prvi i jedini bakšiš u našoj karijeri. Ovogodišnji Beer fest je bio super i svakako koncerti u Podgorici i Tuzli. Ima mnogo koncerata koji su mi dragi. Važno mi je da nema stresa sa organizatorima, da je sve po dogovoru, da smo mi i publika raspoloženi i onda dođe sve na svoje. Svakako, nikada ne zaboravljam jedan od naših prvih koncerata kada smo bili predgrupa sastavu Boye u SKCu.
Prošli put kada sam te intervjuisao intervjuisao sam i Biljanu koja više nije u bendu, promene po pitanju članova benda su naravno prirodne za bend koji ume da traje, međutim, kako publika reaguje na takve promene?
To je pitanje za publiku. Meni je lično drago kada publika pita za nekoga ko je bio u bendu - znači da je taj neko ipak ostavio neki mali trag.
Šta misliš o društvenim mrežama kao o vidu promovisanja/predstavljanja rada benda?
Društvene mreže su danas postale najbitnija stvar ali za to je stvarno neophodno imati čoveka koji će to raditi 24 sata. To je preraslo u jedan ozbiljan posao. Meni lično to oduzima jako puno vremena i stalno hoću da pobegnem od toga. Prosto i jednostavno: više volim da sviram nego da se slikam kako sviram i to postavljam na mreže. Današnje vreme je čudno tj. kriterijumi su potpuno poremećeni. Broj pratilaca ne znači i broj prodatih ulaznica. Danas je lako instant napraviti profil, boostovati ga, šokirati publiku i napraviti veliki broj pratilaca. MI to ne želimo - mi želimo da muzika sama priča svoju priču a mi je samo šerujemo da bi ona što brže došla do svojih sadašnjih i budućih fanova.
Koliko se organizacija u funkcionisanju/radu samog benda razlikuje sada u odnosu na ono vreme u kojem je bend tek počinjao svoj put ka većim uspesima?
Tehnološki pristup je drugačiji danas ali međuljudski odnosi su i dalje najkomplikovana stvar u svemu tome. Tako da mogu reći da je sve manje više isto.
Šta možeš ukratko reći o najnovijem albumu "Sloboda" i kakva iskustva imaš po pitanju saradnje sa čuvenim producentom Vojom Aralicom?
"Sloboda" je sigurno jedan od naših najzrelijih proizvoda. Kada smo planirali "Slobodu" dugo smo razmišljali da li da snimamo negde u inostranstvu ili da probamo sa Aralicom. Drago mi je da smo ovaj put izabrali Voju za producenta. Kada pogledam rezultat - ispalo je odlično. Jako sam mu zahvalna na izdvojenom vremenu i trudu koji je uložio u ovaj album kao i svima koji su nam pomogli da ovo izguramo do kraja.
Šta bi poručila mladim bendovima?
Poručila bih im da je teško i da ne odustaju pre vremena, da shvate da ne znaju sve iako misle da znaju i da ima još puno toga da se nauči. Sve je u igri, ako istraješ - možda nešto i dobiješ!
Kako će E-Play obeležiti i proslaviti 20 godina postojanja?
Iskrenim emocijama na koncertu u DOMU OMLADINE 24. novembra u 21h (u Beogradu)!
Maju Cvetković intervjuisao Dragan Putnik