Kada govorimo o domaćim filmovima, svi znamo kakvo je stanje u državi kada je kultura u pitanju i koliko se filmova snima godišnje, pa smo i onim lošijima spremnim da progledamo kroz prste i kažemo "dobro je to za naše standarde". Nakon brojnih priča o jednostavnosti života na selu; kostimiranih epoha koje romantizuju prošlost; pa do komedija koje svojom jednostavnošću i vulgarnošću vređaju inteligenciju - konačno smo dobili savremeni, urbani krimi triler. Južni vetar je dobar film, i to ne samo za standarde naše kinematografije, nego sveta filma uopšte. 


Radnja je naizgled prilično jednostavna krimi priča, koja kako film odmiče postaje sve komplikovanija i shvatamo povezanost između brojnih likova. U maniru filmova braće Coen, gde jedna naizgled apsurdna slučajnost pokreće lavinu događaja, tako i ovde zbog glupog gesta glavnog lika započinje okršaj između dve Beogradske kriminalne grupe. Film otvara scena svadbe u Bugarskoj, na kojoj trešti turbo-folk pesma Luda po tebe (nama poznata po izvođenju Lepe Brene kao Luda za tobom), gde se sin mafijaša Hristo (Ivajlo Zaharijev) ženi. On sutradan kreće u Beograd da dostavi auto kriminalcu Golubu (Nebojša Glogovac). 

Potom upoznajemo glavnog lika Petra Maraša (Miloš Biković), koji zajedno sa prijateljem Baćom (Miodrag Radonjić) radi za kriminalca Cara (Dragan Bjelogrlić). Maraš i Baća kradu automobile, za koje potom ucenjuju vlasnike ili ih preprodaju, i posao je dobro razrađen. Oni dobijaju dojave od Janija (Srđan Todorović) kad i gde da kradu, ali problem nastaje kada Maraš odluči da postupi na svoju ruku i ukrade Hristov auto. Dok je Hristo sa ljubavnicom na trafici, Maraš mu krade auto, ne znajući da pripada Golubu, koji će učiniti sve da ga povrati. Tako počinje rat između Goluba i Cara. 

Car treba da postane deda i planira da se povuče iz posla, i ubeđuje i Maraša - koji je počeo da živi sa devojkom Sofijom (Jovana Stojiljković) i želi da otvori stazu za karting - da učini isto. Ipak, Maraš odbija da vrati Golubu njegov auto, i priča se dodatno komplikuje kada se uplete i korumpirani policijski inspektor Stupar (Miloš Timotijević), kojeg Golub drži u šaci. Sve to će učiniti da krv sa obe strane poteče ulicama Beograda. 

Glumci su svi redom sjajni u svojim ulogama. Miloš Biković je jedan od najpopularnijih glumaca mlađe generacije, i iako smatram da sve svoje likove igra na isti način i pomalo arogantno, ovde liku Maraša to apsolutno leži, pa obavlja sjajan posao. Maraš nije jedan od "dobrih" kriminalaca i antiheroja za koje želimo da navijamo, već je sebičan i uvek željan većeg novca i moći. Miodrag Radonjić kao impulsivni, ali ne toliko pametni Baća je isto odličan i odmah razumemo kakav je njegov lik kada ga upoznamo u prvoj sceni kada se nabacuje prodavačici u restoranu brze hrane, pa poludi kada ga ona odbije. 

O kvalitetu glume Bjelogrlića, Glogovca i Todorovića ne treba ni pričati. Dragan Bjelogrlić kao smireniji i racionalni Car stoji nasuprot okrutnom i eksplozivnom Glogovcu kao Golubu. Ovo je poslednja uloga Nebojša Glogovca pre smrti, i na početku filma mu stoji posveta. Ulogom Goluba je zaista dokazao da je bio jedan od naših najboljih glumaca. Srđan Todorović je bio zaslužan za najviše smeha kroz lik ljigavog Janija, koji je spreman da se ulizuje ili izda bilo koga kako bi pomogao sebi. Miloš Timotijević kao inspektor Stupar prikazuje različite nijanse tog lika koji pred TV kamerama za vesti glumi moralnog pripadnika reda zakona, dok je zapravo korumpiran i sarađuje sa kriminalcima. 


Što se tiče ženskih likova, ovde ih baš i nema, ali dve glumice - Jovana Stojiljković i Jasna Đuričić - koje igraju Maraševu devojku i majku su sjajne u nekoliko scena u kojima se pojave. Sofijin život biva ugrožen zbog Marašovog načina života, ali ona je svesna na koji način on zarađuje pare i čime se bavi. Maraševa majka takođe zna čime se njen sin bavi i dalje ga bezuslovno voli, dok ga se otac alkoholičar (Bogdan Diklić) odrekao. Marašev mlađi brat, perspektivni bokser Nenad (Luka Grbić), je fasciniran starijim bratom i želi da bude kao i on; pa ne čudi da se njihov otac brine da mu i drugi sin ne krene stranputicom i završi u svetu kriminala. 

Režiser i scenarista Miloš Avramović, kome je ovo drugi film, i ko-scenarista Petar Mihajlović su dobro razradili priču, i nema nijednog momenta koji ovaj film od 125 minuta čini dosadnim. Svaki detalj u filmu je promišljen, i scene akcije, pucnjave i auto trka su solidno režirane. Ono što mi je bilo naročito dobro u filmu jeste dijalog, koji deluje sasvim prirodno. Obično u našim filmovima se bacaju duhovite opaske jer žele da postanu kultne i da ih citiraju, ali to se ne može forsirati. Ovde su dijalozi realistični, a i fore koje likovi izgovaraju su nekad odlične, a nekad i glupavo smešne, baš onako kakve bi bile u momentu kada ih likovi smisle. 

Da naša publika ne želi samo da gleda rijalitije i lagane programe, kao i blokbastere pune specijalnih efekata, pokazuje uspeh koji je Južni vetar ostvario u samo nekoliko nedelja prikazivanja. Južni vetar je dobar film, ne samo po našim standardima, već i svakako kada je svetska kinematografija u pitanju. Ono što je sjajno jeste da se ne trudi da "holivudizuje" priču ubacivanjem detalja koji nisu tipični za našu zemlju, već je sve realistično i specifično za Srbiju, počev od sveta kriminala i lake zarade kojim većina mladih teži, a koji se ispoljava kroz muziku i noćne klubove po kojima je Beograd poznat. Ipak, ovde nema lažnog moralisanja, niti glorifikovanja kriminala, i film nas ne udara po glavi porukama koje želi da prenese. 

Ovo je komplikovana krimi priča sa kompleksnim likovima, ispričana na jednostavan način, gde su se sve kockice složile da pruže odličan film. Zbog uspeha filma, u planu je TV serija koja će biti nastavak priče, ali kakva god ta serija da bude, film pruža zaokruženu priču. Nadam se da Južni vetar neće biti jedan od retkih kvalitetnih domaćih filmova koji se ponekad nađu na repertoaru, već da će mnogi scenaristi i režiseri više eksperimentisati sa raznim žanrovima i stilovma.

Milan Đuričić