Dingospo Dali je beogradski bend osnovan 2011. godine. Sviraju alteranativni rok u kojem je na autentičan način spojen gruv i ritam sa nežnim i melodičnim vokalnim i gitarskim deonicama. Krajem 2017. godine objavljuju svoj debi album  „Sve dok mislim da je ovo drugi svet” o kome smo već pisali, koji je publici doneo odličnu muziku sa jakim i neobičnim tekstovima. Objavili su i spotove za šest numera sa albuma: „Ona”, „Ne pitaj se” , „Pelin”, „Sa krova“ i „Drugi svet“ „U podzemlju“.

Dingospo Dali često sviraju po afirmativnim festivalima a vežbaju kao i većina beogradskih bendova u zgradi BIGZ-a. Pažnju na sebe skrenuli su nakon pobede na prvom televizijskom takmičenju demo bendova Bunt Rok Masters 2015. godine u organizaciji Emisije Bunt i drugog programa Radio Televizije Srbije i Radija 202. u kom je učestvovao veliki broj demo bendova. Pobedili su sa pesmom „Ne pitaj se". Nakon toga su usledili nastupi na brojnim festivalima širom Srbije i zemalja u susedstvu. Bili su deo programa Arsenal Fetivala, Exita, Demofesta u Banjaluci gde su takođe došli do finala, Birfesta u Beogradu, Zaječarske Gitarijade, Rok Vilidž festivala u Banatskom Sokolcu, Bedem Festa u Nikšiću, Park Festa u Užicu i dr.

Još od samog nastanka benda, već sa prvom pesmom „Pelin” našli su se na “Bigz komplikaciji”, sa pesmama bendova koji stvaraju u BIGZ-u (radnom prostoru brojnih beogradskih muzičara), a potom se pesma „Ona” pojavila na „Femikseti 2014”, kompilaciji ženskog muzičkog stvaralaštva sa Balkana, nakon čega je ušla u odabir pesama koje su puštene na radiju u Mančesteru.

Početak rada benda je bio ispunjen i mnogim demo festivalima na kojima su ostvarili značajne rezultate: finale Demo Mastersa, finale BDFL-a, finale Barfa 2014., Jelen Demo Palilulska Olimpijada kulture (drugo mesto) i Festival Omladina Subotica (treće mesto). Nakon čega je usledila pobeda na Bunt Rok Mastersu 2015.

Pored mnogobrojnih klupskih svirki širom Srbije, gostovali su i na značajnim radijskim emisijama na Radiju Beograd, Radiju 202, Kupek, O-radio, Radio Studio B, kao i značajnim televizijskim i muzičkim emisijama na RTS-u, kao što su Bunt, Tri Boje zvuka, Jutarnji Program, Žikina Šarenica i Gruvanje (RTV).

Bend čine: Sandra Grubić- vokal, Nemanja Bulatović- Bas gitara, Nikola Vidojević- Bubanj, Nikola Mišić- Električna gitara i Marko Mićanović- Električna gitara.

Album možete poslušati i kupiti na njihovom bandcamp profilu a spotove pogledati na njihovom YouTube kanalu.

Ovaj intervju se u najvećoj meri bavi debi albumom a neka od pitanja su postavljana u skladu sa tekstom pesama.

foto: Luka Radulović
HC: Otkud naziv Dingospo Dali? Meni prva asocijacija pada na gospodina Salvadora Dalija. Da li sam u pravu?
Digospo Dali: Jesi. To smo već negde pominjali ali ponovićemo. Smislii smo naziv po hitnom postupku pred našu prvu svirku u Gavezu 2011. godine posmatrajući ogroman poster gospodina Daija u studiju kod Petrovića u Bigzu (koji je ubrzo nakon toga ukraden iz studija i briše mu se trag). Dingospo Dali nam je lepo zazvučalo i rešili smo da to zadržimo.

HC: Da li mislite da nam se sve ovo dešava jer smo okruženi samo telima i licima sa maskama?
Digospo Dali: Pa ne baš. Pre će biti da su tela i lica sa maskama baš "to" što nam se dešava ili pak neka posledica. Hladni smo, indiferentni, sve obavljamo robotizovano, bez strasti, samo tela, bez emocija. A najgore od svega je kad postaneš svestan te činjenice. E u tom trenutku spoznaje nastaje ludilo i o tome govori pesma.

HC: Pesma „Koža“ govori o prostituciji, o tom surovom svetu trgovine ljudima. Iskren da budem mene je tekst baš iznendio ali i prilično dopao. Šta je bio povod i inspiracija za pesmu?
Digospo Dali: Ženska lepota i sve dobre i loše strane koje nosi sa sobom. Žensko telo je stavljeno u prvi plan kao jedini put ka uspehu. Time je obezvređeno. Žene su postale alat za seksualne porive. A pesma je imaginacija onoga kako to izgleda kad se ode u ekstrem. Sve u pesmi je izmišljeno verovatno iz straha ili gađenja od takvog odnosa prema svom telu.

HC: Kakav je osećaj kada znate da vaša muzika inspiriše na kreativnost. Konkretno vaša pesma „Koža“ bila je inspiracija umetnici Mileni Nićić da naslika sliku koja je potom bila postavka izložbe „Crtanje među podzemnim redovima“. Šta možete reći o tome.
Digospo Dali: Doživeti svoje delo kao inspiraciju drugog umetnika je uzajamno otkrivanje, upoznavanje drugoga kroz sebe, upoznavanje i samog sebe. Milena Nićić je svojim crtežima krunisala neraskidivu vezu između muzike i slikarstva, što je naposletku ovekovečeno izložbom i akustičnim svirkama gde smo svi potpuno dobrovoljno, sa uživanjem i od srca predstavili sve ono što Milena inspirasana nama oseća i ono što mi osećamo inspirisani njom. Milena Nićić pored toga što ima neverovatan talenat za slikarstvo ima i moć da muziku učini opipljivijom i vidljivijom. Osećaj povezanosti međusobnim stvaralaštvom je apsolutno neprocenljiv.

HC: Uradili ste i intervju koji je objavljen u enciklopediji „Rokenrol u kandžama interneta“. Velika čast za vas imajući u vidu da su objavljena dva dela enciklopedije kao i da je u pripremi treći deo kao i da su i encikopediji uvrštena mnoga velika imena naše rokenrol scene. Pa hajde da pitanje bude u tom maniru: „Da li je sada u ovom modernom svetu sa svom tom tehnologijom koji koristimo jednom bendu lakše da uspe i dođe do popularnosti u odnosu na ranije periode kada su informacije bile nedostupnije a komunikacikija i marketing mnogo teži i komplikovaniji?“
Digospo Dali: Pa opšti je utisak da je teže. Prosto je previše svega, previše muzike na internetu, previše bendova, more društvenih mreža ,more sajtova za muziku, čovek prosto ne zna odakle da počne. S druge strane, ako izbaciš nešto "senzacionalno", tvoj klip može preko noći da skupi milione pregleda, što znači da je možda lakše doći do informacije ali je teže biti originalan. A rokenrol danas definitivno nije pojava i ne privlači pažnju kao nekad. Možda jednostavno svako vreme ima ono svoje „nekad je bilo bolje" pa tako i mi čeznemo za nekim vremenima u kojima nismo živeli. Bilo kako bilo - „Ko traži, taj će i naći!". Mi se jednostavno vodimo time i smatramo da je to univerzalno za svako vreme.

HC: Politikin zabavnik je ostao jedini štampani časopis koji i dalje kupujem. U broju 3473 /2018 izašao je tekst u kome je Digospo Dali muzička preporuka pod obavezno. Kakav je osećaj izaći u časopsu koji postoji skoro 80 godina i koji je namenjen svima od 7 do 107 godina i koji se po svom konceptu razlikuje od svih časopisa i magazina?
Digospo Dali: Posebno smo ponosni na to. Velika nam je čast naći se u Politikinom Zabavniku i naročito nam je drago što tekst napisan o nama nosi jednu dozu posvećenosti, razumevanja i ljubavi prema našoj muzici. Tih dana nam je zvonio telefon i stizale su nam poruke od prijatelja koji su nam čestitali i iznova nam saopštavali vest da smo izašli u Politikinom Zabavniku, kao da nam je rođendan :D.  Zaista je velika stvar za nas :)

HC: Imam utisak da Dingospo Dali hoda drugačije zato tako dobro i zvuči, zar ne?
Digospo Dali: Hehe :) Pa ceo album se vrti oko koncepta „drugog sveta“- sveta naših unutrašnjih svetova. Danas se zahteva da budeš izvanredan apsolutno u svemu: fizički atraktivan, da pišeš provokativne tekstove, da poseduješ vrhunsku opremu, da praviš koncertne spektakle... Ne ispunjavamo baš sve te uslove, nemamo čak ni muzičku školu završenu, a od opreme da ne nabrajamo šta sve nemamo :D. Ali u moru tih „originalnosti“ neko je našu „običnost“ prepoznao kao originalnost što je nama jako drago. Mi svakako težimo da budemo raznovrsni, da se ne ograničavamo ni žanrovima ni materijalnim stvarima i da pružamo što više možemo u muzici, s onim čime raspolažemo ali prvenstveno nam je bitno da se mi osećamo dobro i da nam taj put kroz muziku bude nesmetano hodanje (sa strane), makar polako, samo da je sa uživanjem.

HC: Omot albuma treba dobro da se zagleda. Da li je to glava devojke (žene) na operacionom stolu? Plastična operacija? Novi imidž, lepša koža za neki drugi svet?
Digospo Dali: „Glavna inspiracija mi je bila kontrast. Plastična žena na operaciji, operišu joj mozak, dok ona misli o boljem svetu...“ (Stefan Gajić- dizajner omota). To je neki kratak opis omota. Ono što je nama bitno je da može da se tumači na više načina. Kao i naša muzika u suštini...

HC: Na čemu se trenutno radi?
Digospo Dali: Trenutno radimo na drugom albumu. Več imamo gotovih 5 pesama. Uskoro spot a nakon toga snimamo ostalih 5 i do kraja 2019. trebalo bi da album bude gotov. Spremamo se i za koncert u Hali Sportova, koji je zakazan za 7. decembar gde ćemo nastupiti kao predgrupa grupi Mando Diao. U slobodno vreme smišljamo pesme za treći album :)

HC: Koji srpski bend bi trebalo da bude predgrupa velikim The Cure na Exitu 2019?
Digospo Dali: Pa mi! Ko drugi?! :)

HC: Muzika za preporuku. Film za preporuku. Knjiga za preporuku.
Digospo Dali:
Muzika:
Evo, recimo, prošlog petka je bio odličan izbor bendova: Mali Albert i Seven Mouldy Figs u Jazz Baru; Vizelj, Klotljudi i Prototip u Elektropioniru; Bolesna Štenad, Navi ne obećava i Divlje svinje u Sabeernom Centru. Naravno da nismo stigli sve da slušamo ali dosta toga smo ispratili. Naša preporuka je jednostavno pratite eventove, idite na svirke ( nije sve na jutjubu), niste svesni kakve ćete bendove otkriti na svirkama.
Film:
Jedva čekamo film Bohemian Rhapsody posvećen grupi Queen, nadamo se da će nam ispuniti očekivanja. Kada je reč o filmovima generalno preporučujemo da se poseti Kinoteka ili bioskop Zvezda jer tu je očuvan duh biospkopa, ta mesta nisu iskomercijalizovana i tamo je uživanje gledati bilo šta. Predlažemo i neku seriju tipa Mr. Robot, Castle Rock, Black Mirror. Serije su trenutno uzele maha i svašta može da se nađe.
Knjiga:
Šimon Tsubota "Poslednji trag hiperboreje"
Boris Mladenović "Smešna muka"
To su neke knjige koje trenutno čitamo i preporučujemo. Ali podrazumeva se da je osnovna stvar čitati svetsku književnost i dela velikih svetskih pisaca svih pravaca, od Stivena Kinga pa do Dostojevskog. Spisak je ogroman, pa navalite... Preporučujemo da pratite eventove po Beogradu

Intervju uradio Miljan Ristić a.k.a eXperiment