Škotski sastav Alestorm nastupio je sinoć (28.11) u Domu omladine Beograda, koji je posetio u okviru Skalstorm turneje, na kojoj su članovi ovog benda zajedno sa islandskim sastavom Skámöld.


Islandski viking/folk metal bend Skámöld sam ovog puta slušala "na slepo", kako bih tokom njihovog nastupa stekla utisak o bendu. Iako se, slušajući instrumentale ovog sastava, jasno čuje da je u pitanju folk metal, ono što odudara od žanra jeste vokal, koji nije ono što standardno čujemo u folk metalu - izvorni vokal ili growl - već zvuči kao da je izolovan sa nekog thrash metal albuma i spojen sa folk podlogom. Ova kombinacija svakako jeste neobična, ali zvuči nesvakidašnje, a tekstovi na islandskom zaista doprinose sveopštem utisku.

Otkriće i nastup ovog benda su za mene svakako bili highlight večeri. Sastav ima odličan scenski nastup, interakcija sa publikom im je sjajna, te je to dovelo do toga da publika, iako je većinski došla zbog Alestorma, skandira njihovo ime.

Nakon što je Skámöld napustio binu, publika je jednoglasno pevala pesme grupe Queen, koje su puštane u pauzi, dok se na bini polako podizao rekvizit na naduvavanje u obliku žute gumene patkice, a članovi Alestorma mahali publici sa balkona Amerikane.

Alestorm je na binu izašao dočekan ovacijama publike koju su većinsko činile mlađe generacije sa piratskim kapama. Naravno, kako je publika već bila zagrejana nastupom Skámölda, sve je od starta pucalo od energije. Tokom prve dve do tri pesme vokal se nije dovoljno čuo od prejakog basa, ali, kako to obično biva, problem je brzo rešen i zvuk je bio po standardu koncerata koje organizuje MH. Ukoliko niste bili željni šutki koje su trajale tokom celog koncerta i stajali nazad, bliže toncu, ono što ste imali prilike da čujete bio je kristalno jasan zvuk.

Ono što sam očekivala od Alestorma je da mogu da pariraju energičnosti svojih pesama, ali se to nije desilo. Naspram pesama koje su odlično izvedene i koje teraju na pokret i pevanje, pojava benda na bini mi je bila prilično mlaka. Mislim da je ovom mom utisku najviše doprineo Eliot Vernon, klavijaturista ovog sastava, koji deluje toliko flegmatično da ne znam kako je završio u energičnoj Alestorm atmosferi.

Publika je, druge strane, nadoknadila sve propuste benda. Iako je prostor bio tek polupun, ljudi su bili glasni, šutke ne prestane i jednoglasno su pevane pesme poput "The Sunk'n Norwegian" i "Mexico", a, ironično, najbolje i naglasnije ispraćena bila je obrada pesme "Hangover", Taio Cruza.

Nakon odsviranog glavnog dela nastupa, bend se vratio na binu i koncert priveo kraju pesmama "Drink", "Wolves of The Sea" i "Fucked With an Anchor", tokom kojih smo u publici imali wall of death, sedanje u formaciju broda i vozić, baš kao onaj standardan uz Bajaginu pesmu "Moji drugovi".

Publika je bila vidno zadovoljna održanim koncertom, a svima je dodatni razlog za zadovoljstvo bilo to što su mogli da upoznaju članove benda koji vole, jer su članovi Alestorma odmah nakon koncerta izašli u hol među publiku, kako bi se slikali i pricali, što je bio sjajan i prizeman čin koji je zaokružio kompletno veče.

Jelena Ostojić