Sickter: Ozbiljno shvatamo našu muziku
Helly Cherry
Sickter je alternativna rok trojka nastala krajem 2017. Godine u Negotinu, spajanjem tri individualaca sa ciljem pravljenja iskrene muzike u kojoj možete čuti svaku njihovu emociju. Žanrovski se trude da budu neodrađeni, pa se u njihovoj muzici mogu naći različiti uticaju. Bend su na početku činili Filip i Nikola, i uz intenzivnu potragu naišli su na Vladimira koji se sjajno uklopio u bend. Bend funkcioniše iz Niša, sa tim da Vlada živi u Negotinu.
 |
| foto: Kristina Perović |
Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?
Ideja za bend se javila kada smo Filip i ja počeli da pišemo pesme za koje smo skontali da su previše drugačije da bi ih uvrstili u bilo šta što smo do tog trenutka radili. Shvatili smo da su nam te pesme interesantne i hteli smo da omogućimo i publici da ih čuje. Mi našu muziku iskreno volimo i ozbiljno je shvatamo, a muzika je takva da svako u njoj može čuti ono što mu se sviđa ili ne sviđa. Tako da ostavljamo ljudima mesta da je tumače na način na koji žele.
Motivi i filozofija benda...
Motivi i stvari kojima smo opčinjeni se konstantno menjaju. U radu na prvom albumu glavni motiv nam je bio voda. Voda u nekom metaforičnom smislu. Naime, probali smo da bolesti 21. veka kao što su depresija, šizofrenija i drugi razni mentalni poremećaji približimo ljudima jer se svako od nas sa njima suočava. A vodu smo videli kao idealnu materiju za predstavljane svega što se u čovekovoj glavi sakuplja u tim trnucima. Album je snimljen, i prethodiće mu par singlova. Trenutno smo fokusirani na live nastupe, jer je u tome svrha rokenrola.
U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
U velikoj meri je oba. U jednom smislu jeste način izražavanja i iskazuje naš trud da to što želimo da kažemo ljudima, na neki način i učinimo. A sa druge strane u ceo taj muzički snošaj sa publikom svakako je uključena velika količina energije, i to nam je jako bitno.
Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Teško je okupiti prave ljude, i taj proces traje. Iz tog razloga nam je bilo potrebno godinu dana od formiranja benda do zvaničnog početka sa radom, ali kontamo da smo sad našli sve potrebne činioce i da je sada samo nebo granica.
Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Glavni problem predstavlja to što Vlada živi u Negotinu, a nas dvojica u Nišu, pa je čak i najobičnija proba zahtevna egzibicija. Ipak trudimo se i uspevamo da taj problem prevaziđemo. Ceo album je gotov, materijala za novi imamo na pretek, a kreće i klupska sezona svirki pa se problemi zaboravljaju.
Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Smatramo da se u našoj muzici može pronači bilo ko, bio to profesor fakulteta ili beskućnik. Tako da određenu ciljnu grupu nemamo. Naša muzika je pre svega muzika za ples i vrlo smo ponosni što smo uspeli mračne teme da upakujemo u lep papir.
Ideja za bend se javila kada smo Filip i ja počeli da pišemo pesme za koje smo skontali da su previše drugačije da bi ih uvrstili u bilo šta što smo do tog trenutka radili. Shvatili smo da su nam te pesme interesantne i hteli smo da omogućimo i publici da ih čuje. Mi našu muziku iskreno volimo i ozbiljno je shvatamo, a muzika je takva da svako u njoj može čuti ono što mu se sviđa ili ne sviđa. Tako da ostavljamo ljudima mesta da je tumače na način na koji žele.
Motivi i filozofija benda...
Motivi i stvari kojima smo opčinjeni se konstantno menjaju. U radu na prvom albumu glavni motiv nam je bio voda. Voda u nekom metaforičnom smislu. Naime, probali smo da bolesti 21. veka kao što su depresija, šizofrenija i drugi razni mentalni poremećaji približimo ljudima jer se svako od nas sa njima suočava. A vodu smo videli kao idealnu materiju za predstavljane svega što se u čovekovoj glavi sakuplja u tim trnucima. Album je snimljen, i prethodiće mu par singlova. Trenutno smo fokusirani na live nastupe, jer je u tome svrha rokenrola.
U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
U velikoj meri je oba. U jednom smislu jeste način izražavanja i iskazuje naš trud da to što želimo da kažemo ljudima, na neki način i učinimo. A sa druge strane u ceo taj muzički snošaj sa publikom svakako je uključena velika količina energije, i to nam je jako bitno.
Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Teško je okupiti prave ljude, i taj proces traje. Iz tog razloga nam je bilo potrebno godinu dana od formiranja benda do zvaničnog početka sa radom, ali kontamo da smo sad našli sve potrebne činioce i da je sada samo nebo granica.
Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Glavni problem predstavlja to što Vlada živi u Negotinu, a nas dvojica u Nišu, pa je čak i najobičnija proba zahtevna egzibicija. Ipak trudimo se i uspevamo da taj problem prevaziđemo. Ceo album je gotov, materijala za novi imamo na pretek, a kreće i klupska sezona svirki pa se problemi zaboravljaju.
Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Smatramo da se u našoj muzici može pronači bilo ko, bio to profesor fakulteta ili beskućnik. Tako da određenu ciljnu grupu nemamo. Naša muzika je pre svega muzika za ples i vrlo smo ponosni što smo uspeli mračne teme da upakujemo u lep papir.