Marko Milivojević (EKV): Magi i Milan su mi govorili kad sviramo da sam put po kome oni idu | INTERVJU
Helly Cherry
Marko Milivojević je bubnjar Ekatarine Velike (EKV) - jedne od najznačajnijih i najuticajnijih grupa na prostoru bivše Jugoslavije, svirao je na albumima Dum dum i Neko nas posmatra i na live albumu Kao u snu. Kao bubnjar sa najdužim stažom u EKV-u osnovao je grupu Krug (EKV tribute) sa kojom energija Ekatarine Velike nastavlja da živi.
Kako je došlo do osnivanja benda Krug?
Kako je došlo do osnivanja benda Krug?
Milanovim odlaskom i raspadom EKV počele su da se organizuju tribine i svirke širom bivše Jugoslavije, a 2005. godine je u Splitu na Gripama održan veliki koncert kao omaž EKV na kome je gostovala gotovo cela novotalasna scena. I ja sam svirao par pesama a utisak koji sam odatle poneo naveo me da sa prijateljima muzičarima koji mi bez ustezanja često govore da su poštovaoci benda obrazujem nešto kao društvo muzičara okupljenih u - Krug EKV.
Tvoj bend Krug se razlikuje od drugih EKV trubute bendova upravo i po tome što si ti dugo bio član grupe EKV, da li ta činjenica donosi očekivanja da sa svakim nastupom bend Krug na neki svoj način prizove iz prošlosti tu upečatljivu energiju Ekatarine Velike?
Moje zadovoljstvo proizlazi iz snage i vanvremenosti EKV - ja radim potpuno isto ono što sam radio pored Magi Bojana Milana, ne prevodim ne zamišljam samo nastavljam palim dobre vatre da ponovo igramo oko njih.
Kada uporediš nastupe Kruga i nastupe koje si imao u grupi EKV, kakav je tvoj utisak po pitanju reakcija publike, da li nove mlađe generacije drugačije doživljavaju iste pesme?
Kada smo kao EKV nastupali - za nas i publiku to je bila sadašnjost. Pokušavali smo da je rasklopimo i prikažemo kako čovek istim rečima može da misli o ljubavi, ratu, lepoti i mržnji. Pokušali smo da pokažemo put ka buđenju i pročišćenju. Za publiku je to sada prošlost, od domaćeg filma koji doživljavamo lično postao je strani u koji želimo da proniknemo.
Kako je izgledao tvoj dolazak u EKV?
Mi kad smo krenuli nismo stali. Bez proba smo imali prve svirke. Sve se odmah uklopilo. Turneje su nas zbližile, povezali smo se i više se nismo rastajali. Bili smo kao ponosna porodica probranih rođaka.
Kako su izgledala snimanja albuma Ekatarine Velike u kojima si učestvovao i da li se u studio ulazilo uvek sa jasnim planom ili ste prilikom samog snimanja dosta eksperimentisali?
Snimanja smo dočekivali sa velikim oduševljenjem, kao recimo odlazak na more ili skijanje, kad treba da pokažemo šta smo sve smislili i pripremili. Najteža su bila za mene jer snimanje albuma uvek počinje i završava odmah, snimanjem bubnjeva. Bubnjar mora prvi da stavi na traku sve događaje koje će kasnije instrumenti da oboje. Za mene bi sve počelo i bilo gotovo već prvog dana.
Kakvih se situacija sa nostalgijom setiš kada razmišljaš o Milanu i o Magi kao o najistaknutijim članovima EKV-a i kao o svojim prijateljima koji su prerano otišli?
S ljudima koje izgubiš je drugačije od onih koje ispratiš. Sećanja ostaju ali i blede. I nikad ne zaokružiš utiske o osobi, ne uđu u mentalne fioke. Neupakovani, kao od juče, nije ti se javio, ostalo nezavršeno. Više su kao snimljene trake misli, često ih puštam one me vaspitaju.
Da se ovim pitanjem vratimo u dalju prošlost: sa koliko godina si već znao da ćeš zasigurno biti muzičar i kako si to pokazivao?
Ja sam iz umetničke porodice, muzičari, slikari, arhitekte, fotografi. Genetski talenat me opečatio i potpuno mi obeležio život. Govorim sve muzičke jezike od džeza, roka, klasične, stare, elktronike. Imam poseban ton na svim instrumentima koje sviram, munje i laseri mi izlaze iz ruku, čujem unapred, mislim trodimenzionalno, Magi i Milan su mi govorili kad sviramo da sam put po kome oni idu i izveštavaju šta vide.
Šta znači kada bubnjari kažu da bubanj ume da govori?
To je muzički jezik o kom sam pričao. Zaista govori i svi instrumenti to mogu. Na dobošu odsviram tihi uznemireni korak, na čineli istovremeno izvedem padanje stakla, na timpanima potom pad tela na zemlju - eto drame sad sam je izmislio. Takođe, u muzičkim frazama kriju se fraze govora a većina instrumenata je konstruisana da podražava ljudski glas na ovaj ili onaj način.
Kakvi su planovi po pitanju nastupa Kruga u narednom periodu?
Krug će svirati u Beogradu 2. 11. pa polazi na turneju po BiH, gde od 14. 11. sviramo u Zenici, Tuzli, Sarajevu i Mostaru.
Marka Milivojevića intervjuisao Dragan Putnik
Tvoj bend Krug se razlikuje od drugih EKV trubute bendova upravo i po tome što si ti dugo bio član grupe EKV, da li ta činjenica donosi očekivanja da sa svakim nastupom bend Krug na neki svoj način prizove iz prošlosti tu upečatljivu energiju Ekatarine Velike?
Moje zadovoljstvo proizlazi iz snage i vanvremenosti EKV - ja radim potpuno isto ono što sam radio pored Magi Bojana Milana, ne prevodim ne zamišljam samo nastavljam palim dobre vatre da ponovo igramo oko njih.
Kada uporediš nastupe Kruga i nastupe koje si imao u grupi EKV, kakav je tvoj utisak po pitanju reakcija publike, da li nove mlađe generacije drugačije doživljavaju iste pesme?
Kada smo kao EKV nastupali - za nas i publiku to je bila sadašnjost. Pokušavali smo da je rasklopimo i prikažemo kako čovek istim rečima može da misli o ljubavi, ratu, lepoti i mržnji. Pokušali smo da pokažemo put ka buđenju i pročišćenju. Za publiku je to sada prošlost, od domaćeg filma koji doživljavamo lično postao je strani u koji želimo da proniknemo.
Kako je izgledao tvoj dolazak u EKV?
Mi kad smo krenuli nismo stali. Bez proba smo imali prve svirke. Sve se odmah uklopilo. Turneje su nas zbližile, povezali smo se i više se nismo rastajali. Bili smo kao ponosna porodica probranih rođaka.
Kako su izgledala snimanja albuma Ekatarine Velike u kojima si učestvovao i da li se u studio ulazilo uvek sa jasnim planom ili ste prilikom samog snimanja dosta eksperimentisali?
Snimanja smo dočekivali sa velikim oduševljenjem, kao recimo odlazak na more ili skijanje, kad treba da pokažemo šta smo sve smislili i pripremili. Najteža su bila za mene jer snimanje albuma uvek počinje i završava odmah, snimanjem bubnjeva. Bubnjar mora prvi da stavi na traku sve događaje koje će kasnije instrumenti da oboje. Za mene bi sve počelo i bilo gotovo već prvog dana.
S ljudima koje izgubiš je drugačije od onih koje ispratiš. Sećanja ostaju ali i blede. I nikad ne zaokružiš utiske o osobi, ne uđu u mentalne fioke. Neupakovani, kao od juče, nije ti se javio, ostalo nezavršeno. Više su kao snimljene trake misli, često ih puštam one me vaspitaju.
Da se ovim pitanjem vratimo u dalju prošlost: sa koliko godina si već znao da ćeš zasigurno biti muzičar i kako si to pokazivao?
Ja sam iz umetničke porodice, muzičari, slikari, arhitekte, fotografi. Genetski talenat me opečatio i potpuno mi obeležio život. Govorim sve muzičke jezike od džeza, roka, klasične, stare, elktronike. Imam poseban ton na svim instrumentima koje sviram, munje i laseri mi izlaze iz ruku, čujem unapred, mislim trodimenzionalno, Magi i Milan su mi govorili kad sviramo da sam put po kome oni idu i izveštavaju šta vide.
Šta znači kada bubnjari kažu da bubanj ume da govori?
To je muzički jezik o kom sam pričao. Zaista govori i svi instrumenti to mogu. Na dobošu odsviram tihi uznemireni korak, na čineli istovremeno izvedem padanje stakla, na timpanima potom pad tela na zemlju - eto drame sad sam je izmislio. Takođe, u muzičkim frazama kriju se fraze govora a većina instrumenata je konstruisana da podražava ljudski glas na ovaj ili onaj način.
Kakvi su planovi po pitanju nastupa Kruga u narednom periodu?
Krug će svirati u Beogradu 2. 11. pa polazi na turneju po BiH, gde od 14. 11. sviramo u Zenici, Tuzli, Sarajevu i Mostaru.
Marka Milivojevića intervjuisao Dragan Putnik