Program drugog dana - 12. oktobra, ovogodišnjeg jesenjeg Indirekt showcase-a u Beogradu, započeo je u prostorijama SAE Institute-a. Seriju panel diskusija otvorila je ona o digitalnom marketingu od 11 časova. Govornici su bili: Danijela Rakić (Srpska asocijacija menadžera), Ljiljana Zdravković (PR i pevačica grupe The Bite), Danijel Farkas (Tegla.rs/Darwin Media) i Igor Vidović (Exit Festival). Razgovor je vodio Vuk Stevanović iz sastava Ljubičice. Nakon toga se diskutovalo o digitalnoj distribuciji muzike, a o tome su par reči imali da kažu Đorđe Trbović (IDJ), Dejan Bošković (Phonofile Balkan), Marko Simić (Tempo Digital) i Siniša Lukić (Kaseta Digital). O tome kako dovesti svoj bend na showcase festival, od 14 sati su pričali Sara Gigante (Charm Music Serbia), Maciej Madejski (Sideways), Cariva Sava (Mastering The Music Business), Katarina Epštajn (Radio Beograd) i Nicolas Frick (FYI Agency). Najveću pažnju privukao je panel sa nazivom Self-Release Or With A Records Label? na kome su govorili Ilija Milošević ispred Universal Music Serbia, Petar Janjatović – Dallas Reords, Relja Milanković – Bassivity Digital, Milan Stanković – SevdahBaby i Milovan Bošković – Zemlja Gruva. Ovog puta u ulozi moderatora našao se Dejan Bošković. Od 17h, na kraju konferencijog dela, Bucharest Showcase Festival je imao svoju prezentaciju.


Muzički deo programa se od druge večeri odvija na tri lokacije. U Soul Society prostoru, odnosno starom Bitefu, svirali su Ivatu iz Rusije, Vera Jonas Experiment iz Mađarske i Bullet For A Badman iz Beograda. Nažalost, zbog poklapanja nastupa nisam uspeo ispratiti niti jednog od navedenih izvođača. Prva stanica bila mi je Atom Akademija, gde sam otišao ne bi li čuo sastav The Siids iz Rijeke (Hrvatska). U pitanju je dvojac – Stanislav Grdaković i Darko Terlević. Momci proizvode jako kvalitetnu muziku na liniji indie rock, po čemu Rijeka postaje nadaleko poznata s obzirom na količinu bendova iz ove branše, i elektro pop. Dok jedan udara u pedove, drugi svira gitaru, pa dok ovaj prvi opet palicama lupa po indijanerima, ovaj preko sinta švrlja sa efektima i kontoliše matricu. Veličanstven i upečatljiv zvuk, koji je nažalost jako malo ljudi čulo, tj. ako izumemo mene, prijatelje iz ostalih grupa, tonca i konobare – niko. Ostaj žal zbog toga jer su zaista fenomenalni, a izvedba je bila kao da je milion ljudi ispred njih, a ne nas desetak.

Moj muzički itinerer me je nakon Cara Dušana, odveo u Dobračinu ulicu, gde se nalazi epicentar showcase-a, Dorćol Platz. I dalje je trajao nastup verovatno najvećeg inostranog imena ovogodišnjeg Indirekta. Lucia joj je ime, ima 24 godine i dolazi iz susedne nam Rumunije. Na bini nije bila sama, već joj je u pomoć pritekao momak na bubnju, još jedan na bas gitari, potom laptopu i dve devojke - jedna u vokalnoj pratnju, druga za violončelom. Jako prijatna muzika, soul-pop-indie tipa. Lucia ima izvaredan glas i prava je šteta, kao i kod The Siids, a nakon nje i The Black Room, što je pažnja ono malo publike bila usmerena van stejdža. Devojka se uljudno zahvalila svima koji su je ispratili i uz pesmu To Gold se oprostila.

Bilo je negde oko 22.30 kada su se još jedni Riječani popeli na binu. Grupa se zove The Black Room i svira alternative/garage/indie rock. Još jedan vrlo kvalitetan sastav koji se našao u programu jesenjeg Indirekta. U svojih četrdeset pet minuta aktivne svirke uvrstili su blizu deset numera. One koje su meni najveću pažnju privukle bile su Tear, Drums and Kisses sa albuma prvenca ,,In This Town Lies A City’’ iz 2016. i Eye For An Eye sa EP-ja sa početka ove godine ,,After Dark’’. Inače u bendu imaju dve gitare, bas i bubanj i izuzetno su navežbani, a uz to i energični, kako putem razglasa, tako i putem stasa, tj. na stejdžu.

Nešto duža pauza i eto poslednjeg benda večeri u prostoru Dorćol Platz-a. Virvel. Ovaj četvoročlani beogradski sastav postoji od 2000. godine i iza sebe ima nekoliko albuma, EP izdanja i singlova. Uspeli su već prvim rifovima da ekipu sa šanka i stolova dovedu ispred bine. Jedini su kojima je to pošlo za rukom i odmah se osetilo poboljšanje, što se same atmosfere tiče. U post/alternative/indie rock (pa i dream) sagu od sat vremena Tijana Drobac i ekipa nas je povela oko 23 i 45 numerom Dani. Lepo je bilo njima na stejdžu, ali je lepo bio i fanovima ispred. Posebnu radost prisutnih izazvale su kompozicije Poslednji svedok, Idemo u kraću šetnju moramo da razgovaramo i na posletku Iz Sibira. Publika je htela još, pa su se vratili i odsvirali još nekoliko pesama za konačni kraj u 00.50. Dobra svirka, šteta što su dimni efekti, kojih je bilo previše, u pojedinim momentima odvlačili pažnju i kvarili sliku. No i pored toga, vidno su svi bili zadovoljni onim što je Virvel prikazao.

Ostao je još jedan dan, ponovo na četiri lokacije, sa brdo interesantnih govornika i panela, te muzičara, bendova i zvukova. Tu smo.

Nemanja Mitrović Timočanin