Živeo Sabljar i svetska revolucija!
Helly Cherry
Posle ovog prosvetljujućeg koncerta imam da izjavim pod punom odgovornošću – cela srpska hip-hop scena sa njihovim buntovnim i tzv. socijalnim tekstovima na čelu sa Beogradskim Sindikatom je “go kurac”. Dža ili Bu stanje u ovoj bolesnoj državi opisuju bolje nego svaki rijaliti, bolje nego svi politički i drugi “psihoanalatičari”. Tekstovi koje mi je Sabljar izgovarao u lice (a stajao sam na pola metra od njega, jer volim da na koncertima budem u prvim redovima), a nije da ih nisam čuo ranije, udarali su tačno gde treba jer je učinio da mu bezrezervno verujem. Iako je poznato da nije neki pevač, što za žanr muzike Dža ili Bu i nije preko potrebno, njegovo sugestivno i direktno pevanje mi je otvorilo oči. Dža ili Bu su jedan od poslednjih bastiona bunta u Srbiji. Ma koliko to izgledalo majušno i beznačajno ovaj bend to radi iskreno i ozbiljno, i na tome im skidam kapu…
 |
| foto: Goran Stepančev |
A sad malo o koncertu… Šamrok je bar u centru Novog Sada i ima dugu tradiciju održavanja živih svirki. Sinoć je bio prepun, malo jer je upad bio džabe, malo jer je pivo više nego odlično, a najviše jer Dža ili Bu dugo nisu svirali u Novom Sadu.
Sabljar i ekipa su krenuli oko 23 časa i nisu stali do jedan iza ponoći. Dva sata iskrene i znojave svirke naterale su ljude na cupkanje i skakanje i izmamile im osmehe na lice. Šta ćete više od koncerta?
Počeli su sa “Drug Tito se krije u pećini”, pa su svirali “Fliperaški san”, “Dobre Stvari”, “Glumac”, “Rasprodaja” i još dvadesetak pesama do poslednje kojom su odali poštu velikom Tusti, “Za Tebe” i ceo Šamrok je pevao “Srce radi bi-bam-bam-bam”. U međuvremenu su horski pevali i “Stampedo” čije bih stihove “Ljudi su stoka i vođu traže, veruju svemu sto im se kaže, i vodi ih strast, želja za slavom i retko misle svojom glavom“ ovde naveo kao tačnu dijagnozu Srbije danas. “Ja sam Vip, vozim džip gutnem trip, klinke pip” je posvećen onima koji umišljaju da su neko i nešto samo jer imaju para koje naravno, nisu pošteno zaradili. Po običaju “Živeo Staljin” i “pesma koja se ne sme pominjati” su izazvali ogromno oduševljenje i euforiju apsolutno celog auditorijuma u Šamroku. Negde desetak minuta pre jedan završili su svoj nastup, ali na nagovor jednog upornog fana ispunili su mu želju i odsvirali “Aljasku”, a na kraju i “Kraljica pica-parka”.
Bend koji je žanrovski prešao put od opskurnog panka do ozbiljnog garažnog rokenrola dokazao je svoju veličinu koja daleko premašuje broj pregleda na YT kanalima (ionako je poznato da majmuni sa estrade navlače i kupuju broj pregleda) i broj prodatih diskova. Dža ili Bu su ozbiljan i vrlo značajan bend srpskog rokenrola i to nije zaključak samo posle ove klupske svirke.
Sve u svemu, dobio sam više nego što sam očekivao, jer je ovo bio više nego iskren nastup benda koji svira preko tri decenije i mogli su komotno da odrade ovu svirku kao neku vrstu tezge, a dali su nam ogromnu količinu iskrenosti, energije i znoja. Bravo, momci!
Sabljar i ekipa su krenuli oko 23 časa i nisu stali do jedan iza ponoći. Dva sata iskrene i znojave svirke naterale su ljude na cupkanje i skakanje i izmamile im osmehe na lice. Šta ćete više od koncerta?
Počeli su sa “Drug Tito se krije u pećini”, pa su svirali “Fliperaški san”, “Dobre Stvari”, “Glumac”, “Rasprodaja” i još dvadesetak pesama do poslednje kojom su odali poštu velikom Tusti, “Za Tebe” i ceo Šamrok je pevao “Srce radi bi-bam-bam-bam”. U međuvremenu su horski pevali i “Stampedo” čije bih stihove “Ljudi su stoka i vođu traže, veruju svemu sto im se kaže, i vodi ih strast, želja za slavom i retko misle svojom glavom“ ovde naveo kao tačnu dijagnozu Srbije danas. “Ja sam Vip, vozim džip gutnem trip, klinke pip” je posvećen onima koji umišljaju da su neko i nešto samo jer imaju para koje naravno, nisu pošteno zaradili. Po običaju “Živeo Staljin” i “pesma koja se ne sme pominjati” su izazvali ogromno oduševljenje i euforiju apsolutno celog auditorijuma u Šamroku. Negde desetak minuta pre jedan završili su svoj nastup, ali na nagovor jednog upornog fana ispunili su mu želju i odsvirali “Aljasku”, a na kraju i “Kraljica pica-parka”.
Bend koji je žanrovski prešao put od opskurnog panka do ozbiljnog garažnog rokenrola dokazao je svoju veličinu koja daleko premašuje broj pregleda na YT kanalima (ionako je poznato da majmuni sa estrade navlače i kupuju broj pregleda) i broj prodatih diskova. Dža ili Bu su ozbiljan i vrlo značajan bend srpskog rokenrola i to nije zaključak samo posle ove klupske svirke.
Sve u svemu, dobio sam više nego što sam očekivao, jer je ovo bio više nego iskren nastup benda koji svira preko tri decenije i mogli su komotno da odrade ovu svirku kao neku vrstu tezge, a dali su nam ogromnu količinu iskrenosti, energije i znoja. Bravo, momci!