Gost 12. Festivala srpskog filma fantastike bio je tridesetčetvorogodišnji francuski glumac i kaskader Ala Safi koji se publici predstavio sa dva ostvarenja – kratkometražnim filmom Point Zero i naučno-fantastičnim trilerom Pretnja iz svemira (Incoming). Njemu je ove godine pripala i nagrada za specijalni doprinos horor žanru. On nam je otkrio kako je ušao u svet filma, kako je postao deo Holivuda i o svom rediteljskom debiju.
 

Koji je to ključni momenat bio koji te je uveo u svet filma?

Reč je o nizu događaja. Počeo sam da se bavim borilačkim sportovima još kao dete. Zatim sam usavršavao svoje akrobatske veštine i počeo da radim kao kaskader što me je uvelo u svet glume. Teško bi bilo izdvojiti jednu stvar. Takođe, nekoliko filmova koje sam gledao kao dete je mnogo uticalo na mene i tada sam poželeo da budem neko drugi i da se igram sa karakterima. Mislim da sam oduvek gajio strast prema filmu.

Kako si došao do Holivuda?

Moj prvi internacionalni film je bio sa Džekijem Čenom. On je tražio glumce u Parizu, gde ja živim. Tražio je glumca za vrlo malu ulogu. Prijavio sam se na audiciju i on je imao priliku da vidi moje fizičke sposobnosti. Pozvali su me odmah sledećeg dana. Tada sam ga lično upoznao i završio u jednoj od glavnih uloga u filmu Kineski zodijak. To je bila polazna osnova za sve što je usledilo. Dobio sam agenta u inostranstvu i krenuo da idem na audicije za velike filmove od kojih su većina bili holivudska produkcija. Rad sa njim je bio sjajan, gotovo da se stvorio otac-sin odnos.

Imao si priliku da budeš deo nekoliko velikih filmova, kao što su Doctor Strange, Murder on the Orient Express, Outcast i drugim. Kako je to izgledalo raditi sa čuvenim rediteljima i glumcima?

Bilo mi je zastrašujuće u početku, pre svega zbog jezika, jer nisam tako poznavao engleski. Jedno je kada govoriš jezik, a drugo je kada se osećaš sigurnim da možeš da razgovaraš sa svima njima. Desilo se to da sam počeo da radim sa glumcima koje sam od ranije voleo i cenio njihov rad – Džekijem Čenom, Madsom Mikelsenom, Nikolasom Kejdžom. Oni su me inspirisali za ceo život. Srećom, oni su divni ljudi i učinili su da mi bude lako. Meni je isprva trebalo jedno sat-dva da prestanem da se tresem i krenem da radim sa njima. Vremenom sam postajao sve sigurniji. Vodila me je misao zašto sam tu i na koji način mogu da doprinesem ulozi koja mi je poverena.

Igraš i u naučno-fantastičnom trileru Pretnja iz svemira (Incoming) koji je sniman u Srbiji sa ovdašnjom filmskom ekipom. Kakvo je bilo tvoje iskustvo na ovom filmu?

Bilo je vrlo kratko. Imali smo samo dve nedelje da završimo snimanje i bilo je vrlo intenzivno. Uslovi u kojima smo radili su nas ujedinili i zbližili i to je bilo najintimnije iskustvo u mojoj karijeri. Ljudi sa kojima sam svakodnevno radio bili su sjajni i strast koju je pokazala srpska ekipa je fantastična. Čuo sam za to i ranije, a onda sam imao priliku da se i sam uverim. Samo dvoje-troje ljudi je bilo iz Amerike, ostali glumci i filmski tim su bili iz Srbije i moram reći da je ovo moje najbogatije iskustvo do sada.

Da li imaš omiljeni filmski žanr?

Mnogo volim drame. Volim i komedije. Mislim da drama ili komedija u određenom kontekstu, bilo da je reč o horor žanru, akcionom filmu, mora da ima dobru priču koja je ispričana sa strašću. Lično gledam najrazličitije vrste filmova i naučio sam sve da ih cenim.

Uskoro ćeš ući i u rediteljske vode...

Oduvek sam želeo da se nađem u ulozi reditelja. Mislim da su gluma i režija vrlo bliski jer su posvećeni pripovedanju priče na različit način. Film koji planiram da režiram i u njemu igram glavnu ulogu je veliki izazov za mene, a reč je o The Actor’s Vow, priči o glumcu koji odlazi na audicije. To je karakter koji zaista razumem. Godinama sam maštao o režiji i bio prilično uplašen, ali mislim da sam sada spreman. Trenutno tražimo novac, ali scenario je spreman i veliki deo tima sa kojima sam ranije radio je spreman da je priključi. Sve je još uvek u ranoj fazi, a reč je o međunarodnom projektu koji će biti na engleskom jeziku. Radnja se dešava između Francuske i Engleske.

Pored ovog autorskog prvenca, kakve još planove imaš u budućnosti?
   
Sledeće godine ću snimati dugometražni nezavisni film. Scenario je jako dobar i priča je vrlo savremena. Radnja se dešava u Avganistanu i reč je o jednom tamošnjem paru i Talibanima. Reditelj je iz Švajcarske i to će biti njegov prvi igrani film. On je dugogodišnji novinar i dokumentarista i jako dobro zna o čemu govori. To je moj glavni projekat koji će uskoro krenuti da se snima, trenutno je u fazi pripreme.

Tokom snimanja filma Incoming i Festivala srpskog filma fantastike imao si priliku da upoznaš Beograd. Kakvi su ti utisci?

Prva stvar koju sam primetio je otvorenost ljudi i druželjubivost. Prvi dan kada sam izašao iz hotela svi su se trudili da mi pomognu da se snađem. Čini mi se kao da su ovde ljudi bliži jedni drugima i da nema maski. Takođe, arhitektura je vrlo zanimljiva. Razlikuje se od jednog bloka do drugog, mnogo različitih perioda može se videti na jednom mestu. Jako mi se dopala Kalemegdanska tvrđava i pogled sa nje. Ali, moram da budem iskren, ipak sam video malo i želim da istražim grad mnogo više. Sigurno ću ponovo doći u Beograd.