Španski građanski rat je izvršio uticaj na celu jednu generaciju. Konflikt je eskalirao 1936. i trajao do 1939. godine. Rat se vodio između Druge španske republike i fašističkih snaga Franciska Franka, generala koji je predvodio pobunu koja je trebalo da ponovo uspostavi monarhiju i vojnu diktaturu, u čemu je najzad i uspeo 1939.

Mnogi intelektualci širom sveta su na ovaj rat gledali kao na akt nasilja vojske nad slobodnom voljom naroda. Nacionalističke snage koje je predvodio Franko svoje ljudstvo su pronalazile u španskim kolonijama, kao što je Maroko, i na jugu zemlje, dok su  republikacni držali severni i centralni deo Španije. Ideološka podela između desničarskih nacionalista i levičarskih republikanaca podelili su i svet takođe, budući da je konflikt eskalirao i među drugim državama koje su podržavale jednu od te dve strane.

Internacionalni dobrovoljci postali su simbol republikanske borbe, i među njima su bili mnogi pisci, pesnici, novinari, slikari, čak i filmski reditelji. Neki su se borili u rovovima, a neki su vodili rat protiv nacionalističke propagande, pokušavajući da obezbede podršku i razumevanje sveta. Mnogi su poginuli na barikadama Madrida i u bitkama širom Španije. Onima koji su preživeli, ovo iskustvo je često zauzimalo centralno mesto u njihovom radu. Ova lista predstavlja pisce i spisateljice koji su učestvovali u ratu na strani Druge republike.
 

1. Federiko Garsija Lorka

Lorka je bio ugledan pesnik i pisac drama u predratnom periodu. Upravljao je putujućim pozorištem koje je obilazilo sela po Španiji, promovišući društvenu jednakost time što je dovodilo teatar u ruralne oblasti. U julu 1936, uhapsila ga je nacionalistička milicija u streljala. Postoje mnoge teorije u vezi sa Lorkinom smrću, budući da je on dominatno bio apolitična figura, ali i otvoreni simpatizer Republike.

Njegova smrt obeležila je rapidno pogoršanje odnosa između Republike i rastućih nacionalističkih organizacija, kao što su španske Falange. Rat je izbio samo tri dana nakon njegovog smaknuća, čime je njegovo ubistvo ostalo u senci misterioznosti, jer nikada nije utvrđeno šta je bio pravi razlog ubistva Federika Garsije Lorke, niti je njegovo telo ikada pronađeno. U pesmi koju je napisao 1929, Lorka je opisao svoju smrt i skoro proročki predskazao misteriju koja ga je okruživala:

Onda sam shvatio da sam ubijen.
Tražili su me po kafeima, grobljima i crkvama
… ali me nisu našli.
Nikada me nisu našli?
Ne. Nikada me nisu našli.

2. Džordž Orvel

Erik Artur Bler, poznatiji po svom pseudonimu Džordž Orvel, autor modernog klasika “1984”, preživeo je svoja formativna iskustva u Španiji. Stigao je tamo 1936, spreman da se bori protiv fašizma, ali je ubrzo shvatio da se front koji se borio protiv Franka sastojao od slabo povezanih frakcija sa dubokim ideološkim razlikama. Među njima su bili komunisti, socijalisti, anarhisti, trockisti, lenjinisti i drugi. Orvel je bio obučavan za policajca pre Španije i radio je za Indijsku kraljevsku policiju u Burmi.

Brzo je napredovao u službi i uskoro je postao asistent okužnog nadzornika za grad Siriam. Njegova obuka mu je pružila prednost u Španiji i ubrzo je postavljen za kaplara u Republičkoj vojsci. Franko je u suštini uspeo da odvoji bivšu vojsku od države, tako da ljudi koji su branili Republiku retko su bili profesionalni vojnici, a mnogo češće radnici, seljaci i inozemni volonteri.

Pošto se neko vreme borio na frontu, Orvel je upao u frakcionaške rasprave 1937, pa je čak i proglašen za fašistu od strane Komunističke partije Španije, koja je bila pod direktnim uticajem sovjetske tajne policije, NKVD-a. Oni su u Španiji pokušavali da pretvore republikanske snage u marionetsku vojsku koja bi jedino branila interese staljinističkog Sovjetskog saveza, a ne interese Republike. Ovo je izazvalo mnoge progone među Republikancima, i generalno razočaranje u Sovjetski savez od strane boraca.

Pošto je bio tako oklevetan, i pošto je posvedočio tako slepom rivalstvu među frakcijama, Orvel se razočaran vratio u Britaniju. Njegovi potonji romani bili su refleksije ovih iskustava, u kojima je opisivao totalitarne režime kroz alegoriju.

3. Artur Kestler

Kestler je bio pisac mađarko-jevrejskog porekla, koji se predstavljao kao engleski novinar tokom građanskog rata u Španiji. Tamo je završio 1936. kao Kominternin agent, skrivajući identitet svojim novinarskim akreditivima. To je iskoristio da se infiltrira u štab generala Franka i da uradi intervju s njim. Kestler se pretvarao da je veliki simpatizer Franka i njegove politike, kako bi zadobio njegovo poverenje.

Tokom intervjua, Kestler je prikupio dokaze da nacistička Nemačka i fašistička Italija direktno podržavaju Franka i njegovu vojsku tako što šalju volontere, naoružanje i ostalu opremu. Posle ovog otkrića, razotkriven je i denucniran kao špijun, pa je jedva uspeo da pobegne iz štaba.

Sledeće godine, Kestler je opet bio u Španiji, kao ratni izveštač. Nacionalističke snage su ga uhvatile u Malagi i osudile na smrt. Umesto da ga streljaju, upotrebili su ga kao veoma vrednog zarobljenika u razmeni, kada je oslobođena žena najboljeg nacionalističkog pilota, koju su uhvatile malo ranije republikanske snage. Posle Španije, Kestler se, poput Orvela, razočarao u Staljina i njegovu pomoć španskoj Republici, koja je zapravo postala značajan faktor u njenoj propasti. Napisao je i roman u kojem osuđuje staljinizam “Tama u podne” 1941.

4. Andre Malro

Malro je bio francuski novelista, teoretičar umetnosti i kasnije, ministar kulture Francuske. Njegovo učešće u Španskom građanskom ratu počinje 1936, kada mu je prepušteno  da pomogne reorganizaciju republikanskih vazdušnih snaga. Većina pilota se pridružila Franku i odnela avione sa sobom.

Francuska vlada se ponudila da pošalje neke stare avione u pomoć Republikancima, ali ti zastareli modeli su često bili bez naoružanja. Francuska je htela da sačuva svoju neutralnu poziciju u ratu, pa je stoga pružala veoma ograničenu pomoć, iako su mnogi francuski državljani bili umešani u rat i zagovarali su učešće u njemu kod kuće.

Malro je bio lično posvećen španskoj borbi, i nastupao je bez ikakve pomoći svoje vlade, iako je tvrdio da ga Francuska direktno sponzoriše, čime je prekidao tvrdnje o neutralnosti. Postao je jedan od istaknutih lidera u ratu i Španci su ga veoma poštovali i voleli. Tokom 1938. putovao je po Sjedinjenim Državama i prikupljao sredstva za ovu stvar. Te iste godine je objavio roman “Čovekova nada”, o svojim ratnim iskustvima.

5. Džon Dos Pasos

Godine 1937, uticajni američki modernistički pisac Dos Pasos zatekao se usred građanskog rata, na strani Republikanaca. Bio je posmatrač i dopisnik, kretao se po ruralnim oblastima. Dos Pasos se divio običnom španskom narodu na selu i tome kako su se odupirali siromaštvu i ekstremno lošim životnim uslovima tokom rata. Radio je sa Ernestom Hemingvejem na filmu pod naslovom „Španska zemlja“, koji je režirao holandski dokumentarista Joris Ivens.

Promenio je svoje poglede na učešće sovjeta u ratnom konfliktu pošto je njegov prijatelj Hoze Robles bio optužen za izdaju i streljan. Robles je bio republikanski intelektualac i prevodilac koji je Dos Pasosa prevodio na Španski. Posle ovog događaja, prekinuo je svoje odnose sa Hemingvejem koji je branio mišljenje da je rat čin viteštva. Posle ovog razočarenja, napisao je sledeće:

„Mišljenja sam, naročito posle mog puta u Španiju, da se građanske slobode moraju braniti u svakoj situaciji. Siguran sam da je uključivanje GRU (tajna sovjestka vojna agencija) metoda od strane komunista učinilo isto toliko štete koliko su njihovi tenkisti, piloti i iskusni vojnici učinili dobra. Problem sa svemoćnim tajnim policijama u rukama fanatika, ili bilo čijim rukama, jeste u tome što jednom kada se pokrenu, ne mogu se zaustaviti dok ne iskvare celokupno telo politike. Bojim se da se upravo to događa u Rusiji.“

6. Ernest Hemingvej

Hemingvej je postao poznat po tome što je prikazao svoje iskustvo ratovanja u I sv. ratu u svojoj knjizi “Zbogom oružje”. U Španiju je poslat kao dopisnik Severno-američke novinarske agencije 1937. Skupa sa Jorisom Ivensom i Džonom Dos Pasosom, napravio je film “Španska zemlja”.

Hemingvej je opsadu Madrida, kasne 1937. godine, proveo pišući svoju dramu “Peta kolona”, dok je grad bombardovan. Napustio je Španiju posle te bitke, ali se vraćao još dva puta tokom 1938. Prisustvovao je bitki za Ebro, koji je bio jedno od poslednjih republikanskih uporišta i bio je među poslednjim engleskim i američkim novinarima koji su napustili Španiju, upravo pred sam, neizbežan poraz.

7. Ema Goldman

Ikao se nije bavila pisanjem proze, Ema Goldman je postala ikona feminističkog pokreta širom planete. Rođena je u Rusiji, ali je emigrirala u SAD, gde je bila veoma poznata po svojim govorima tokom radničkih štrajkova. Njena politička orijentacija je bila anarhizam i došla u Španiju kako bi pružila podršku anarhističkoj revoluciji koja se odvijala tokom rata.

Živela je u komuni i bila je zadužena za englesku verziju “Informativnog biltena”, zvaničnog glasila španskih anarhista. Nju je, kao i mnoge druge, ponela ideja da će klasne razlike između bogatih i siromašnih napokon biti zbrisane. Godine 1937, anarhisti su oformili koaliciju sa Republikom. Goldman je ovaj čin smatrala izdajom jednog od glavnih principa anarhizma – distanciranje od svih državih struktura.

Pisala je da je saradnja sa komunistima u Španiji “poricanje naših drugova u Staljinovim koncentracionim kampovima”. Sovjetski savez je, sa druge strane, odbio da šalje oružje anarhističkim snagama i poveo kampanju baziranu na dezinformacijama protiv njih po Evropi i SAD.

Pa ipak, Ema Goldman je ostala lojalna anarhističkim ciljevima i povukla se u London gde je počela zvanično da predstavlja pokret.

8. Tristan Cara

Jedan od najuticajnijih nadrealističkih pesnika i osnivač dadaizma Tristan Cara, Rumun poreklom, borio se na strani Republikanaca u nekoliko navrata tokom građanskog rata. Živeo je u Francuskoj kada je rat izbio i 1937. je učestvovao u odbrani grada Madrida tokom opsade Frankovih snaga.

Pošto je preživeo tu opsadu, napisao je zbirku pesama pod nazivom “Pokoravanje južnih regiona”. Neke od ovih pesama su bile uključene u publikaciju pod nazivom “Pesnici sveta brane španski narod”.

Kako je rat bivao sve više i više preplavljen stranim političkim intervencijama i optužbama za izdaju, Cara je preduzeo ambivalentniji stav prema Komunističkoj partiji Španije. Često je iznosio neprimerene izjave koje su ga činile nepoverljivim u očima komunista.

Sa druge strane, bio je poznat po tome što je sprovodio partijske direktive koje je davao Staljin, budući da je on bio jedan od arhitekata neformalnog suđenja slikaru Salvadoru Daliju, koji je optužen da je Hitlerov simpatizer. Ubrzo posle Španskog građanskog rata, Francusku su okupirali nacisti. Cara se pridružio pokretu otpora i proveo je ceo rat krijući se.

9. Ilja Erenburg

Erenburg je bio sovjetski novinar i pisac koji je došao u Španiju kao repoter i završio kao borac. Pre toga je živeo u Parizu i družio se sa slikarima kao što su Pablo Pikaso, Amedeo Modiljani i Diego Rivera, gde je vršio uticaj na političku radikalizaciju francuske intelektualne elite.

Budući da je bio prijatelj mnogih na evropskoj levici, Erenburgu je povremeno dopuštano od strane Staljina da posećuje Evropu i da sprovodi kampanje za mir i socijalizam, pošto su veze između Evrope i Sovjetskog saveza bile klimave. I on je takođe bio prisutan tokom opsade Madrida i borio se zajedno sa Tristanom Carom.

Erenburg je postao kontroverzna figura tokom II svetskog rata, jer je zagovarao sprovođenje genocida nad nemačkim narodom i podržavao je silovanja koja su sprovodili sovjeti u okupiranoj Nemačkoj.

10. Pablo Neruda

Poznati čileanski pesnik Pablo Neruda bio je na diplomatskoj poziciji u Barseloni. Tamo se sprijateljio sa Federikom Garsijom Lorkom. Kako je Španiju sve više zahvatao građanski rat, Neruda je postajao političan po prvi put. Njegovo iskustvo u španskom građanskom ratu i ono što je za njim usledilo su ga pomerili od fokusiranosti na privatan rad ka smeru kolektivne obaveze.

Pošto je Lorka streljan, Neruda se posvetio borbi protiv fašizma. Imajući u vidu njegove govore i ono što je pisao, Neruda je svoju podršku pružio španskoj Republici, objavivši zbirku pesama “Španija u mom srcu” 1938. Izgubio je svoj položaj konzula, zbog političke militantnosti.

Kada je Republika izgubila rat, Neruda je izveo smelu evakuaciju oko 2000 izbeglica iz Španije, uglavnom boraca, i njihovih porodica, sačuvavši ih od sigurne nacističke odmazde. Pomogao je da im bude obezbeđen siguran politički azil u njegovoj domovini, Čileu.

Tekst: Nikola Budanović
Izvor: warhistoryonline.com/Glif
Prevod: Danilo Lučić