Vacuum je bend osnovan 2014. godine u Zaječaru i čine ga: Dejan Nikolić – gitara, Marko Ranđelović – Bass (pre njega basista je bio Željko Dinić) i Ivan Andrejević (bubnjevi). Vacuum svira instrumentalnu muziku koja je miks alternativnog roka, panka, fanka i elektronike. Objavili su album simboličnog naziva „Prologue“ 2015. godine za hrvatsku izdavačku kuću Slušaj najglasnije Zdenka Franjića, da bi godinu dana kasnije objavlili i elektronsko izdanje albuma za Nocturne Media. Nastupali su širom Srbije, a na 52. Zaječarskoj Gitarijadi bili su predgrupa Partbrejkersima i Billy Idol-u. Vacuum možete poslušati na njihovom YouTube kanalu ili poručiti album preko iTunes-a dok čitate ovaj razgovor sa Dejanom Nikolićem, gitaristom benda. 
 

HC: Vacuum stvara instrumentalnu muziku. Da li odsustvom reči tj. samo muzikom uspevate da iznesete sve ono što bend ima da kaže?
Dejan: Nadam se da uspevamo. Ideja Vacuuma nije od samog početka bila da se bavi instrumentalnom muzikom, već smo pokušavali da pronađemo adekvatnog pevača. Pošto nismo uspeli u tome, odlučili smo da nastavimo kao instrumentalni trio.

HC: Imajući u vidu činjenicu da ste sredovečni ljudi i da vaše baratanje muzičkim instrumentima potvrđuje da ste u muzici dugo a da je Vacuum relativno mlad bend, koje su vaše preteče Vacuuma? Šta je bilo pre Vacuuma?
Dejan: Pre Vacuuma je bilo mnogo bendova, mnogo pokušaja da se nađe adekvatan muzički izraz, ali je Vacuum ono što smo sva trojica svih tih godina tražili u muzici.

HC: Kada se kaže instrumentalna muzika meni je prva asocijacija na jazz, jer je jazz u najvećoj meri instrumentalna muzika, ali Vacuum je mnogo agresivnija i čvršća muzika. Mislim da ima malo instrumentalnih bendova čvršćeg zvuka poput Vacuuma. To vas u neku ruku čini i jedinstvenijim i originalnijim. Ali nije li to teži put imajući u vidu činjenicu da ljudi (masa) teže stereotipnosti i jednobraznosti?
Dejan: Svakako je teži put, ali s obzirom na to da smo dugo u muzici i da imamo dosta godina, nismo više spremni ni na kakve kompromise niti podilaženja publici, jer je muzika naš hobi i ne očekujemo ništa, osim da se dobro zabavimo. Muzika nas je održala svih ovih godina sveopšteg ludila oko nas i, kada bismo to uprljali, onda sve ono što je iza nas ne bi imalo nikakvog smisla.

HC: Gde crpite inspiraciju za svoju muziku?
Dejan: Iz života.

HC: Naslovi instrumentala su na engleskom jeziku. To vašu muziku čini dostupnijom čitavom svetu imajući u vidu činjenicu da odsustvo tekstova neće praviti te jezičke barijere. Da li je to i bila namera?
Dejan: U neku ruku jeste, mada je mnogim stvarima, kao i imenu albuma kumovao naš dobar drugar i poznati knjaževački pevač Darko Micić, koji je imao ideju da uz muziku koju sviramo napravimo neku vrstu performansa, gde bi on između instumentala pričao priču i pravio uvod u svaku stvar, posle čega bi smo je mi i odsvirali. Ideja je odlična, ali je iz nekog razloga nismo realizovali, mada, ko zna, možda to nekad i uradimo.

HC: Naziv vašeg prvenca je „Prologue“. Da li ste tim naslovom hteli da poručite da je to samo početak, uvod u nešto mnogo veće, opširnije, grandioznije, da ima još mnogo toga da pokažete i stvorite?
Dejan: Svakako da, jer su bendovi u kojima smo ranije svirali bili žanrovski različiti, a ono što je u stvari i spojilo nas trojicu je ljubav prema čvrstom i minimalističkom izrazu.

HC: Zaječar je poznat po zaječarskom pivu, Gitarijadi na kojoj ste ove godine i nastupali, ali pre tri godine u Zaječaru je pokrenut novi festival pod nazivom Outhide na kojem ste takođe nastupali 2017. godine. Šta mislite o festivalu Outhide. Hoće li i on vremenom postati prepoznatljiva karakteristika Zaječara?
Dejan: Ja iskreno mislim da hoće, ako to već i nije. Outhide radi ekipa mladih entuzijasta, ali na vrlo profesionalnom nivou, tako da iskreno mislim da vreme radi za njih.

HC: Nekada davno Angus Jang, gitarsta velikog AC/DC dao je definiciju za muziku koju stvara: „To je orgazam koji doživljava gitara dok vodim ljubav sa njom“. Koja bi bila vaša definicija muzike koju stvarate?
Dejan: Hm..., možda priča o životu, ali bez reči, ili krik protiv gluposti koja nas okružuje.

HC: Šta biste poručili klincima koji imaju nameru da se bave alternativnom muzikom.
Dejan: Da to rade bez kompromisa i ne očekuju ništa za uzvrat, jer će se u suprotnom mnogo razočarati.

HC: Muzika za preporuku. Film za preporuku. Knjiga za preporuku.
Dejan: Teško pitanje. Mogao bih da nabrajam do beskonačnosti, pogotovo što se muzike i filmova tiče, ali evo npr. muzika: Captain Beefheart Safe as Milk, Minutemen Double Nickles on the Dime, film: Nebo nad Berlinom, knjiga: Martin Buber Ja i ti. 

Intervju pripremio Miljan Ristić a.k.a eXperiment