„Svetioničar: Pritajeno zlo“ drugi je tom sage „Svetioničar“ niškog pisca Mladena Đorđevića. Pre svega, vredi napomenuti da naziv nema nikakve veze sa popularnim serijalom filmova „Resident Evil“ i da je radni naslov romana bio „Unutrašnji neprijatelj“, ali da je nekako ime „Pritajeno zlo“ preovladalo, o čemu je autor više pisao na kraju romana, u obraćanju čitaocima. Za one koji nisu upućeni, „Svetioničar“ je zamišljen kao jedna knjiga, ali je u dogovoru sa izdavačem, „Otvorena knjiga“, pisac materijal podelio u tri toma. Tako se „Pritajeno zlo“ direktno nadovezuje na dešavanja iz prvog dela, „Vesnici oluje“. Stil je blago promenjen, slobodno možemo reći unapređen, dok je neo-noar ovog puta podloga, a horor građa. Knjiga i dalje ima neo-noar crte, atmosferu i likove karakteristične za taj pravac, ali je obogaćena hororom, koji ovog puta nije prisutan samo u tragovima.


Kada pričamo o hororu, moramo odmah razgraničiti o kojoj „vrsti“ se ovde radi. Kako je Mladen Stanisavljević, jedan od autora romana „Jezomor: Portret troprstog slikara“, i veliki poznavalac tog žanra naglasio, horor koji se pojavljuje u ovom delu najbliži je onom koji je prepoznatljiv za Ligotija, a u pojedinim trenucima i majstora ovog žanra, Haurda Lavkrafta. Šta to znači? Znači da konačno, posle mnogo vremena možemo očekivati roman sa pravim hororom, sa „kosmičkom stravom“, bez modernih plastičnih iteracija koje se zasnivaju na „slash i gore“ scenama. Pojedine scene će oduševiti prave ljubitelje ovog žanra i pružiti im dosta trenutaka uživanja. Međutim, Mladen je pre svega bio umeren pri svom pisanju, ni u čemu nije preterivao, pa tako ni sa hororom, ali to ne znači da ga nema dovoljno. Onoga čega ima dovoljno jeste akcije, budući da je skoro cela knjiga napisana tako da deluje kao da ste u konstantnoj jurnjavi sa vremenom, iako to nije zaista slučaj. Kao i horor, i akcija je kod Đorđevića drugačija, nekako starovremena, skoro pa odiše pečatom velikog Alfreda Hičkoka.

Mladen je dosta pažnje posvetio stvaranju likova i to se primećuje što više vremena provodite sa njima. Čitalac ima mogućnost da se saživi sa Elenom ili Benom, i da sa njima pretražuje senovite kutke Vranolujnog i tame koja se nadvila nad gradom. Ali nisu samo Ben i Elena ti koji su fenomenalno napisani. U ovom tomu srećemo neke nove likove, kao što je Lao, nemilosrdni ubica i senka vođe kineske kriminalne organizacije, Min Kuei. Tu su i Blekvudovi, porodica koja živi na imanju nedaleko od Vranolujnog, i koju proganjanju sopstveni demoni prošlosti. Celokupan utisak je da je ovo delo koje dugo nije viđeno na ovim prostorima. Tu pre svega mislim na miks žanrova, stil kojim je delo pisano, kvalitet stvaranja likova, ali i držanja pažnje tokom cele knjige. Nema ni jedne stranice koju želite da preskočite. Ono što je mene fasciniralo je činjenica da sam o delu mislio i onda kada nisam čitao, vrteo u glavi šta se sve dešavalo na prethodinim stranicama i odlagao sve obaveze samo da bih što pre držao knjigu u rukama i pratio detektive Elenu i Bena, svakog na svom zadatku.

Što se radnje tiče, sledi kratak sinopsis:
Ben i Elena, dugogodišnji prijatelji suočili su se sa nečim većim od njih samih u prvom tomu. Sada, na početku druge knjige, nalazimo ih na sasvim suprotinim stranamja grada. Ben je na misterioznom imanju Blekvudovih, sablasnom zamku koga su mnogi stanovnici Vranolujnog zaboravili. Istražujući misterioznu smrt mladog Martina Stranda put ga je doveo tu, do porodice koju proganjaju demoni prošlosti, Kob. U mračnim hodnicima se krije više nego što ukućani žele da priznaju dok se čini da se vreme oko i unutar zamka drugačije ponaša. Ben će biti bačen pred velika iskušenja, i samo ga detektivski insktinkt i poslednji trzaju ljudskosti mogu spasiti.

Elena, poslednja stanica časti policije, u potrazi za „krticom“ našla se u gnezdu najopasnije otrovnice, Min Kuei. Ozloglašena vođa Trijada šalje je na zadatak da istraži  nestanak braće koja su stizala sa dalekog istoka i ispita brod kojim su putovali a koji je u luku uplovio bez i jednog člana posade. Koju tajnu krije korporacija Atrejus – Iridani, i jesu li povezani sa crkvom Jedinstva, ili je to samo trik neprijatelja kojim želi da skrene pažnju sa sebe?

Kada se Ben i Elena konačno ujedine saznaćemo i koju tajnu krije svetionik Đavolji rog i napušteno ostrvo Maglor. Do tada, zapamtite, prvo pravilo pri sklapanju ugovora sa đavolom glasi: ne činite to.

Darko Stanković