Prikaz stripa “All Star Supermen – Među zvezdama” Granta Morisa, Frenka Kvajtlija i Džejmija Granta u izdanju Darkvuda


“Supermen je mrtav” – jedan od najtežih naslova koje je objavio čuveni Dejli Planet. Ova informacija uzdrmala je srca mnogim građanima Metropolisa i nikome nije bilo lako prihvatiti tu činjenicu. Ono što je još gore, ovu vest je napisao lično Klark Kent, dotrčavši u redakciju i poput Filipidesa, uneo svoju poslednju vest pre nego što je pao.

Supermena su prešli, njegova dobrota je učinila to da je otišao predaleko kako bi spasao one koji su bili pod njihovom zaštitom i to ga je koštalo života. Ali on se suprotstavio nekome veoma bitnom, Crvenom suncu koje je jedan od najvećih protivnika njegove snage. Time je otišao u smrt, ali smrt pobeđuje. Smrt ga je odvela u legendu, gde će živeti večno (nastavci koji dolaze će pokazati da je ipak pobedio i samu smrt, pa je l’ on Supermen ili nije).

Naravno, ovo napisano u zagradi se nagoveštava i u samom stripu Granta Morisa i Frenka Kvajtlija “All Star Supermen – Među zvezdama”. Za ovaj strip digitalni tuš i kolor radio je Džejmi Grant. Supermen se susreće sa svojim naslednicima iz različitih epoha koje predstoje.

Kvajtli, Morison i Grant je dvojac kojeg poznajemo iz stripa “Mi 3”, iz priče o psu, mački i zecu, savremenim mašinama za ubijanje i kvožedne zločine. Na ovom stripu su radili 2004. godine, a već sledeće su počeli rad na “All Star Supermen” u naredne tri godine i objavili 12 epizoda.

“All Star Superman” jeste filozofija Supermena u jednom integralu, kako ga je izdala izdavačka kuća Darkvud prošle godine. Prosto se u njemu prozire sve što su radili Šuster i Sigel, kao i mnogi posle njih. Sada već osamdeset godina Supermena, čitav jedan čovekov životni vek, Supermne odoleva starenju i svakodnevnim nedaćama koje opsedaju njegov Metropolis, njega i građane. Osamdeset dugih godina, od kada su ga Šuster i Sigel strvorili, onako snažnog i otpornog na metke, kako sa naslovnice iz juna 1938. godine diže i razbija automobile, onakav, što bi se kod nas reklo “Hitlerovski auto”, do modernih telefona, savremene tehnologije i najjačih oružja vasione. Sve ovo je stalo u knjigu o kojoj govorimo i tada se postavilo pitanje, koje je otvoreno i teško da će ga iko zatvoriti - da li je potrebno bilo toliko dugo raditi na Supermenu? Možemo se zapitati i ovo, da li je neophodno bilo oživeti Supermena? Neminovno je da je odmah nakon njegove smrti, Leks Lutor počeo da pravi gluposti, da uništava svet koji je živeo sigurno, niko ne kaže da je živeo u miru, ali je bio siguran jer je tu uvek bio Supermen.

Da ne ulazimo u rasprave zbog čega je Kal El morao biti ubijen, odnosno, zašto je DC doneo odluku da se uradi takav jedan serijal, svakako je čitaocima širom sveta Supermenova smrt pala teško. Ono što je jedino tačno jeste to da su izmišljeni građani Metropolisa identično reagovali kao i stvarni Supermenovi ljubitelji. Svet  se na podjednak način suočio sa njegovom smrću i prava istina je to da nakon njegove smrti, više ništa neće biti isto.

Miloš Simić