Nekako svaki novi album Alice In Chains poredim sa “Dirt”, albumom koji je ušao u legendu rok muzike i koji je takvo remek-delo da je malo albuma u istoriji rokenrola koji mogu da mu priđu. To poređenje baš i nije fer, jer bi to bilo kao da ste nezadovoljni svakom utakmicom vašeg omiljenog kluba u kojoj nije pobedio sa 6:0.
 

Ovo je (tek) šesti dugosvirajući album Jerry Cantrella i družine, a treći sa novim (realno, odavno nije novi) pevačem i ako delovanje benda delimo na albume sa Layne-om Stayle-om i Williamom DuVall-om onda moram reći da je ovo najbolji album u drugoj fazi benda. Album je u celini i celosti komponovao, aranžirao i tekstove napisao Jerry Cantrell, oduvek “tata” u bendu, osim pesme “So Far Under” koji je u potpunosti delo pevača. Udeo u stvaranju pesama basiste Mike Inez-a i bubnjara Sean-a Kinney-a nije bio veliki, tek u tri pesme su učestvovali u komponovanju. Zato su svirački deo odradili fenomenalno i ritam sekcija je precizna, tačna i čvrsta. I dalje je neminovno poređenje DuVallovog pevanja sa Stayle-jem, mada je neumesno, jer je čovek u bendu od 2006. godine! A otpevao je fenomenalno celu ploču, uz, naravno, podršku “tate” Cantrella koji je jedan od najboljih pevača back vokala na čitavoj sceni.

“Rainier Fog” je odlična kolekcija pesama. Deset ih je stalo u 54 minuta što je nekako, prosečno trajanje AIC ploča. Album otvara već veliki hit “The One You Know”, pesma na tragu velikih Alice In Chains pesama, “Man In The Box” ili “Angry Chair”. Naslovna, “Rainier Fog” ima odličan solo, a “Deaf Ears, Blind Eyes” izvrstan riff. Da ne bih secirao svaku pesmu posebno, reći ću da još samo da se oseti da je “So Far Under” DuVallova pesma, jer je osetno mračnije atmosphere, a najveselija i nekako najpevljivija “Never Fade” i sigurno će postati koncertni hit na nastupima Cantrella i družine. Dakle, ovo je vrlo homogena ploča bez izrazito slabijeg momenta i sigurno je vrh u novijem periodu rada benda. Sve ono što je krasilo Alice In Chains ranije - sjajne melodije, vokalne harmonije i gorki tekstovi su tu.  Kvalitet muziciranja nikad nije bio sporan, a produkcija je na nivou kao i obično. Rekao bih da su u nekim pesmama bubnjevi trigerovani, ali to bi trebalo da potvrdi neko muzički potkovaniji od mene. Ja sam samo običan slušalac (istina, sa popriličnim iskustvom) ali mogu da prepoznam kvalitet. A na ovom albumu ga ima… u izobilju.

Zoran Popnovakov