Drugog dana festivala, potrudio sam se da ispratim i ostale sadržaje Nišville-a. Prva stanica bila je poseta Jazz Museum-u, postavci koja se nalazi u nekadašnjem hamamu, odmah nakon ulaska u Tvrđavu. Ova postavka sumira sve ono što je do današnjih dana Nišville pa smo mogli da vidimo postere i promotivne materijale festival još od 1998. godine, tron na kojem je sedeo legenda soul-a Solomon Burke, u toku nastupa na Nišville-u, još 2010. godine, par nedelja pre njegove smrti, stare radije, jukebox-ove kao i slike i radove koji su predstavljeni prethodne godine na Nišville-u.

Odmah po izlasku iz muzeja, na istoimenom stejdžu, krenuo je nastup pirotske grupe Rusty Strings. Odatle, svratio sam na kratko, najpre do dela niške tvrđave posvećenom stripu a onda se spustio do štanda Agencije za bezbednost saobraćaja koja ove godine sprovodi akciju pod nazivom "Um na drum - u kolima bez alkohola". Na njihovom štandu smo simulirali kako izgleda voziti pijan i stekli prilično dobar utisak kako alkohol utiče na naša čula te igrali video igrice voženja automobila. Budući da smo bili uspešni u igricama koje su pripremili za posetioce, dobili smo i nagrade. Posetioci su mogli da vide i prilično realistične maske povrede, a ko je želeo - mogao je i sam isprobati kako ta maska izgleda. U svakom slučaju, najvažnije je da zapamtimo da kada pijemo - ne vozimo. 

Na susednom, Youth stage-u, odličan nastup imao je sastav OutFly.

Što se tiče glavne festivalske bine, drugo veče otvorio je jedan od najboljih poljskih sastava Wojcinski/Szmanda Quartet, nakon kojeg je nastupio švajcarski sastav Vein Trio. Inače, ovo nije bio put da ovaj sastav nastupa na jazz festivalu u Srbiji. Pre Nišville-a, 2013. godine nastupili su na Novosadskom jazz festivalu. Usledio je nastup Dmitry Baevsky, ruskog jazz saksofoniste čiji je nastup imao snažne uticaje hardbop-a. 

Oko 22h, krenuo je nastup bračnog para Omara i Rachel Z. Hakim. Rachel Z je jazz i rock pijanista i klavijaturista, i smatra se jednim od najuticanijih i najsvestranijih izvođača svoje generacije sa fokusom na jazz, jazz fusion, alternative rock i klasični rock, dok je Omar Hakim producent i bubnjar sa sličnim interesovanjima uz dodatak pop-a i funk-a. Do sada je radio sa nekim od najpoznatijih imena današnjice kao što je legenda jazz-a Miles Davis, David Bowie ali i sa mainstream autorima kao što su Sting, Madonna, Mariah Carey i Celine Dion.

The Manhattan Transfer, foto: Predrag Popović

Headline drugog dana festivala bio je američki sastav The Manhattan Transfer, jedna od najpopularnijih i najuticajnijih vokalnih jazz grupa današnjice, koji su nastupili na Earth stage-u. U muzičkom s mislu, njihova muzika je mešavina brazilskog jazz-a, rhythm and blues i pop musike. Ovaj četvoročlani sastav, u pratnji svog benda, je totalno razvalio svojim energičnim i maestralnim nastupom. Iako se radi o grupi koja postoji od 1972. godine, članovi grupe su se potrudili da daju sve od sebe, čime su pokazali, poput jučerašnjeg nastupa Lazara Tošića, godine nisu bitne i ne treba da budu izgovor da se ne da maksimum. U trajanju od nekih pedesetak minuta, publika je imala priliku da ćuje različite načine pevanja počevši od a capella, preko jazz vokalizacije (inače, njihovog omiljenog načina pevanja), i vokalizacije uopšte, do sketovanja, što je naišlo na jak prijem kod niške publike. Mogli smo da čujemo njihove verzije pesama A-tisket A-tasket Ella-e Fitzgerald, kao i Falling Julee Cruise, koja je široj publici poznata kao naslovna numera serijala "Twin Peaks". Pored ovih, mogli smo da čujemo i par pesama njihovog novog albuma Junction, među kojima je bila i pesma Sometimes I Do.

Nakon njihovog nastupa, ovom sastavu je uručena nagrada Car Konstantin za izuzetan doprinos jazz-u. U znak zahvalnosti na ovoj nagradi, ali i na samo insistiranje publike, vratili su se na bis i odsvirali još dve pesme.

Sa početkom četrdeset pet minuta iza ponoći, usledio je nastup sastava The Juke Joint Royals, iz Austrije, na Sky stage-u. Ovaj sedmočlani sastav proglašen je za jedan od najboljih austrijskih rhytm and blues sastava, sa fokusom na muziku 40-ih i 50-ih godina prošlog veka, kombinujući R&B sa klasičnim rock-om. Svojim razigranim i veselim nastupom, može se reći da su nastavili dobru atmosferu koju je pre toga napravio The Manhattan Transfer, tako da su The Juke Joing Royals naišli na dobar prijem kod ovdašnje publike. U par navrata sam video i pojedine parove koji su plesali jive i RnR uz njihovu muziku (full disclosure, među njima je bio i potpisnik ovih redova :).

Rut Koleva, foto: Predrag Popović
Na kraju ovog festivalskog dana, nastupila je bugarska pevačica Ruth Koleva u pratnji svog benda. Koncert je krenuo oko 01:40 na Earth stage-u, doneo je potpuno drugačiji senzibilitet u odnosu na prethodne izvođače pa je muzika bila mirnija (što je i logično, budući da je bilo prilično kasno), senzitivnija i, na trenutke, prilično senzulana. Uglavnom je pevala na engleskom jeziku ali je pojedine pesme otpevala na bugarskom jeziku, obraćajući se publici na svom maternjem jeziku. Jakog, moćnog i kvalitetnog glasa, uz suptilne pokrete, suvereno je vladala scenom, prenoseći i nesebično deleći sa publikom svoja najdublja i najiskrenija osećanja.

Moram priznati da je Rut, meni lično, bila pravo otkrovenje ove festivalske večeri i prava je šteta što je njen nastup bio isuviše kasno, i što je manji deo publike imao prilike da je čuje. 

Takođe, treba pomenuti i da je sinoć, na verandi RHMZ-a, počeo Nišville Jazz&Book's Session na kojem su učešće uzeli pesnici i pisci Miodrag Raičević, Dragoljub Đorđević, Zoran Ćirić, Velimir Kostov, Srđan Gagić, Ognjen Aksentijević, Danijel Čavić. Na pomenutoj lokaciji, večeras će na radionici "R U Tokin to Me?" sa početkom u 20:30 o jazz-u govoriti Ivan Tokin, Milan St. Protić, Goran Stanković, Jelena Mladenović a od 22:30 počinje radionica "Možete preći ulicu Kralja Stefana Prvovenčanog" u toku koje će Goran Živković, Nikola Todorović, Ivica Živković, Bojan Ilić Bokerini govoriti o niškoj bit poeziji.