Gipsy Kings oduševio ukupljene Nišville-a 2018.

Nišville 2018. godine ove godine je završen sjajnim nastupima sastava iz celog sveta - Rusije, Litvanije, Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Francuske i - Srbije.


Poslednje festivalsko veče otvorio je jedan od najstarijih ruskih i evropskih dixileand sastava - Ural Dixilend Band, nakon čega je usledio nastup litvarnskog Kestutis Vaiginis Quartet. Oko pola deset, usledio je nastup američke grupe Black Art Jazz Collective.

Tridesetak minuta iza 22h, na Sky stage-u je počeo nastup kineskog sastava Li Xiaochuan Quintet. U muzikom smislu, nastup je predstavljao odličnu mešavinu i ravnotežu istočnjačke i zapadnjačke muzike. Posebno mi se dopao nastup Chenchu Rong, koja je svirala na jazz vibraphon-u, koja je maestralnim solažama pokazala svoje umeće.

Paco Baliard, Nišville 2018, Earth Stage

Pola sata pred ponoć na Earth stage-u je krenuo nastup francuskog sastava Gipsy kings. Najpre, treba reći da je plato niške Tvrđave bio ispunjen do poslednjeg mesta, što na tribinama, što na parteru. Malo je reći da su od samog početka izazvali oduševljenje publike koja je đuskala i iz sveg glasa pevala neke od njihovih najpoznatijih hitova. Među njima bile su pesme Bem, Bem, Maria, Baila me, Djobi djoba, Bamboleo, Vamos a bailar, Volare, A mi manera (My Way), Sin ella, Un amor,  Vamos a bailar, instrumental Inspiration i druge. Svaka naredna pesma izazivala je veće aplauze i još burnije reakcije.

Grupa Gipsy Kings, u toku izvođenja instrumentala Inspiration. Foto: Predrag Popović

Na kraju nastupa, Ivan Blagojević, direktor Nišville a, uručio je Paco Baliardu, jednom od osnivača grupe Gipsy Kings najviše priznanje ovog festivala - Nagradu Šabana Bajramovića za fuziju jazza sa drugim muzičkim pravcima.

Direktor Nišville Jazz Festivala Ivan Blagojević uručio je Paco Baliardu, jednom od osnivača grupe Gipsy Kings najviše priznanje ovog festivala - Nagradu Šabana Bajramovića za fuziju jazza sa drugim muzičkim pravcima.
Foto: Predrag Popović
Želeći da odaju priznanje Šabanu, na sceni su im se pridružili članovi orkestra Fejata i Nebojše Sejdića, sa kojima je sastav Gipsy Kings ranije sarađivao, i sa dobitnicima priznanja odsvirali dve numere posvećene Bajramoviću. Zajednički nastup trajao je još dodatnih desetak minuta.

Verujem da je publika, nakon nešto više od sat vremena njihovog nastupa, bila mnogo boljeg razpoloženja i punog srca.

Oni koji su ostali do samog kraja, imali su priliku da na Sky stage-u čuju Najda South Side Orchestra predvođen frontmenom Dejanom Najdanovićem.

Nakon završetka nastupa Najde, posetio sam na kratko Midnight stage na kome je nastupao italijanski DJ Jazzcat čiji je set bio mešavina latino ritmova, sambe i jazz-a.

Sveukupni utisak o festivalu

Već godinama unazad, Nišlije su navikle da avgust bude rezervisan za brojna kulturna dešavanja. Među njima, dva festivala izazivaju naveće interesovanje - Festival glumačkih ostvarenja i Nisville Jazz Festival. I dok se za prvi mora sačekati još koju nedelju, Nišvil je ove godine krenuo od samog starta avgusta. Preciznije, od petka 03. avgusta 2018. godine i trajao je deset dana, održavajući, pritom, jednak kvalitet i umetnički izražaj.

Idući korak dalje, Nišvil je proširio svoj domet a svoj program obogatio različitim sadržajima. Najpre, tu je bio pozorišni festival koji se po drugi put organizuje - International Nišville Jazz Theatre Festival, a posetioci su mogli da uživaju u predstavama iz Beograda, Grčke, Egipta, SAD-a, Francuske, Rumunije. U periodu od 03.-12. avgusta, umetnici su mogli da prisustvuju radionicama Antonisa Diamantisa, Kathy Randels, Xiao Ying, Brigitte Cirla, da ćaskaju međusobno na platou ispred Hamama. Pozorišni festival bio je, uslovno rečeno, podeljen na dva dela - prvi namenjen široj populaciji i drugi namenjen deci, pa su tako i najmlađi mogli da uživaju u predstavama koje su igrane na bini Jazz for Kids.

Čini mi se da je pozorišni program Nišville-a, u suštini, poslužio kao kao svojevrstan uvod, ne samo u jazz već i u Festival domaćih glumačkih ostvarenja, čime se ostvaruje zanimljiva i efektivna veza između ova dva kulturna dešavanja. Naročito u svetlu najave internacionalizacije glumačkog festivala. U tom smislu, ova funkcionalna veza je jako zanimljiva jer posetiocima Niša, među kojima je mnogo stranaca, ostavlja utisak kosmopolitskog grada koji ima bogatu kulturnu ponudu. Čak i u vreme leta, kada se kulturna dešavanja, uglavnom, svode na minimum. Ne mogu sa sigurnošću tvrditi da je ovo bila namera organizatora. Ali, i ako nije, organizatori u svakom slučaju zaslužuju pohvalu i podršku zbog značajnog poboljšanja kulturnog života Niša u letnjem periodu.

Nekoliko dana kasnije, počeo filmski program festivala - Nišville Movie Summit koji je obeležen brojnim dokumentarnim filmovima kao i nastupom grupe Laibach, o čemu smo već pisali. U toku ovog programa, na osam lokacija, publika je mogla da uživa u oko 100 filmova među kojima su bili dokumentarci o Mariji Kalas, Grace Jones, Billu Evansu, Davidu Bouviju, Whitney Houston, sastavu Morisej... I sve ovo bilo je dostupno besplatno.

Kao i prethodne, i ove godine je Nišville imao umetničku kolonizaciju u vidu Art to go Jazzy. Okupljajući likovne umetnike iz zemlje i inostranstva, Nišvil je omogućio da se na jednom mestu okupe raličiti likovni izrazi, doprinoseći time multikulturalnosti i interaktivnosti umetnika. Ovome dodajemo i festival stripova - Striporama.

Pored pozorišnog, Nišville je ove godine krenuo i sa zanimljivim književnim programom - Nišville Jazz&Book’s Session koji je okupio neke od naših nacionalnih i lokalnih najpriznatijih autora poput Ivana Tokina, Zorana Ćirića, Ognjena Aksentijevića, Bojana Ilića Bokerinija i ostalih. 

Iz ovoga se sasvim jasno zaključuje da je Nišvil prerastao okvire jazz festivala. Okupljajući na jednom mestu različite umetničke izraze, on je sebe profilisao u pravi umetnički festival. U tom smislu, on jeste festival festivala. I zato je poželjno, ne - potrebno, posetiti i iskusiti sve programe i sve umetničke izražaje i sadržaje koje Nišvil nudi; a ne samo muzički. Treba iskusiti Nišvil u potpunosti. Tek tada se može steći slika o različitostima 

Sasvim je jasno da Nišville iz godine u godinu iznova uspeva da svojom kreativnošću, inovativnošću sadržaja i predanošću - zainteresuje publiku. Iznova nalazeći načine da privuče širu publiku, koja će, posećujući neke segmente festivala, makar imati priliku da čuje manje ili više afirmisane izvođače jazz-a, fusion-a, soul-a, blues-a. I, možda, će ta publika otkrivajući drugačiju muziku, kulturu i senzibilitet, zapravo otkriti i sebe. Znam, jer govorim iz ličnog iskustva - i sam sam pre desetak godina, ako se ne varam 2007. godine, otkrio i Nišvil i jazz i znam kako i koliko je on uticao na mene.

I, u tom smislu, Nišville jeste mogućnost koja se pruža; alternativa današnjoj primitivizovanoj realnosti koja nam dolazi iz mainstrem medija. Zato Helly Cherry, koji se i sam bavi alternativnoj i underground umetnošću, na svojim stranicama pruža mogućnost da se ta alterativa probije!

Do narednog Nišvila, čitajte HC i slušajte što više kvalitetne muzike.