Po rođenju odmah u boj

Kada se pročita jedna ovakva knjiga, kao što je Konan “Rođen na bojnom polju”, obično se postavi pitanje o čemu pričati. Da li o bogatoj istoriji Konana? Čekaj o kojoj istoriji, o istoriji radnje unutar Konanovih priča ili o istoriji samog serijala? Da li da počnemo od tvorca ovog neustrašivog Simerijanca, Roberta Ervina Hauarda ili možda od Konanovog rođenja?

Zaista duga tradicija svih segmenata ovog strip junaka, koji se prvi put pojavio u jednom od brojeva časopisa Werid Tales decembra 1932. godine. Njegov tvorac Robert E. Hauard, čitav život je proveo u divljem Teksasu i unutar njega je napravio neverovatni, novi svet. Napravio je nove bogove, one kojima su se molili svi od ljubitelja Konana do novih tvoraca bezbrojnih priča o ovom varvarinu, scenarista i crtača. Novim svetom, negde između Simerije, Esirije, Akvilonije, zemalja Vanira koračale su i odrastale generacije čitalaca. Koračao je i bezbrojan svet novih scenarista i ctača, stvarajući svoje likove i priče.

Kada se prelistavaju stranice EseGese junaka Velikog Bleka, vidi se u njemu nešto Konanovsko. Vidi se to da je on neumoljiv ali pravedan. Ne možemo ove priče povezati tek tako, niti ih možemo svrstati u iste kategorije. Mada, imaju mnogo toga zajedničkog u samom karakteru likova. Blek uleće u desetoricu crvenih mundira,  bez kompromis, bez straha i strepnje, kao i Konan kada se suprotstavlja neprijateljima. Konan pljačka, pljačka i Blek. Konan se ne plaši koplja u leđa, ne plaši se ni Blek engleskih bajoneta. Blek, u smislu svoje telesne građe, je neusklađen sa radnjom baš kao i Konan. U čemu se taj nesklad ogleda? Oni skaču i penju se po drveću, okretni su i brzo trče, veoma su gipki i hitri u baratanju sa oružjem. Samo telo im je identično, samo što je Konan prekriven ožiljcima njegovog neizvesnog života. Odeća im je prilagođena vremenu ali i tu su negde slični. Konan ima veoma kratke gaće i kada je zimsko doba krzneni prekrivač preko leđa, a Blek je prilično golišav, sa krznenim prslukom i crvenim pantalonama. Obojica nose čizme.

Elem, da se mi vratimo na knjigu “Rođen na bojnom polju”. Ovu skupinu priča o Konanovom odrastanju nam je donela izdavačka kuća Darkvud.  Scenario potpisuje Kurt Bjusik, a crtež Greg Rut i Keri Nord. Tu u naravno i kolorista Dejv Stjuart i Ričard Strakings koji je radio unos teksta.

Prilikom napada Vanira, Konanova majka tokom bitke rodila je sina, njega samog, zauvek obeleženog da odrasta u krvi bojnog polja na kojem se rodio. Ratnički san doneo mu je slavu još od malih nogu kada je postao najmlađi lovac. U svemu je napredovao, surovi bog Krom dao mu je životni put ratnika i pokazao gde mu je mesto i čemu će da teži.


Konan se morao suočiti sa večitom ljudskom potrebom za liderstvom, nasleđenom još od prirodnih ljudskih vremena. Mada, gde ćeš prirodnijeg mesta za život od Simerije. Goli krš i jalova zemlja svuda oko. To je zemlja večne noći i tame. To je mesto gde se smrt rađa, a život umire.

Time što se rodio u jeku borbe, što je poprskan pljačkaškom krvlju, Korm ga je prokleo da ne sme da voli. Šta više cela radnja, odnsono glavni motiv zapleta jeste taj kada se Konan zaljubi u lepu čarobnjakovu kći i tako uvede celo selo u propast, celu zemlji, sav narod.

Akvilonci su došli i pičvajz je mogao da počne. Slušajući priče svoga dede Konahta, rođen na bojnom polju sanjao je ovakve bitke. Ulazio je u njih pre vremena i nije dozvoljavao nikome da ga prevari. Izmenio je način borbe kakav su poznavali Simerijanci i pobedio je. On uvek pobeđuje. Da, na kraju uvek pobeđuje.

Nije on samo varvarin, mnogo je više od toga. Ali ne dozvoljava da taj varvarski duh izađe iz njega. Robert E. Hauard, Konanov tvorac smatrao je varvarizam prirodnim stanjem kod ljudi. Nije branio varvarizam, ali je ovako o njemu govorio: “Civilizovani ljudi su neuglađeniji od divljaka, jer ne moraju strahovati da će im neko razbiti glavu zbog njihove nepristojnosti”.

Konan je od varvarina i pljačkaša dospeo do kralja. Prolazio je taj put teško i platio je dobro taj ulazak na mesto predmeta legende. Postao je legenda i božanstvo.

Morao je da ode, ali se više nikada u svoju rodnu Simeriju nije vraćao, kao što je to posle svakog pohoda i pljačke morao da uradi njegov deda.

Na kraju ovog bogatog integrala nalazi se galerija skica i objašnjenja crtača Grega Ruta. Najzanimljivija od njih jeste svakako ta kako je pronašao model za Konana, bebu iz stomaka.

- Moj najstariji sin, Emet, poslužio mi je kao model na finalnoj skici za naslovnu stranu osme epizode, kaže Rut, uz izvinjenje sinu.

Takođe, Rut je predočio da je najteži posao bio da prirodno i nenametljivo predstavi Konanovo odrastanje, ali mu je svakako bilo zadovoljstvo raditi tako nešto.

Poenta u crtanju Konana jeste, baš ono što se nalazi u knjizi, a to je blato i krv na licu i telu i eto Konana. 

Miloš Simić