Alpha Strategy – The Gurgler
Helly Cherry
Alpha Strategy je kanadski The Mars Volta na morfijumu, nešto kao post-punk, stripped-down noise rock ili kako god vam padne na pamet, jer se u njihovoj muzici toliko malo stvari dešava, da je vrlo teško uhvatiti nit šta su zapravo, a u toj oskudici zvuka opet stvaraju neku svoju ličnu i intimnu kakofoniju.
Osnova drugog albuma su definitivno bubnjevi, koji se pojavljuju ili u precizno odmerenim ritualnim ritmovima, ili se s vremena na vreme ubaci koji neočekivani udarac, bez ikakvog plana ili predumišljaja. Na bubanj se nadovezuju disonantne gitare, sa čestim eksperimentima u vidu tegljenja žica i stvaranja interesantnim noise tonova. Tek možda na jednom ili dva mesta, pojavi se koja melodija ispraćena dobovanjem bubnja i minimalističkom podrškom druge gitare i basa. Vokal je prisutan, ali odmeren, pa se tek s vremena na vreme oglasi više kroz melodičnu naraciju nego kroz pevanje.
Tu negde na sredini albuma, u numerama Parada i The Gurgler, stvari počinju da se dešavaju malo ozbiljnije, više je gitara, ritmovi su koncizniji i poletniji, tako da sredina čini vrh energičnosti i kontrolisanog besa koji se može osetiti kroz album.
Za ovaj bend sam prvi put čuo upravo kad sam dobio priliku da ih preslušam i napišem osvrt na album, pa sam naknadno saznao da su čak sedam puta gostovali u Srbiji, a svega četiri ili pet puta zbirno u zemljama oko nas, tako da je očigledno ovaj žanr izuzetno cenjen u našim underground krugovima.
Sve u svemu, album je interesantan, iako mi je bilo malo teže da ga svarim jer nisam navikao na tu ogoljenost i razvodnjenost zvuka u mnogim post- žanrovima. Verujem da i nije namenjen za ležerno slušanje nedeljom popodne, već za uživo izvođenje u nekom underground klubu, gde ekipa ima mnogo više prostora za eksperimentalne egzibicije i beskrajne jam sešne koji nastaju iz ovih numera kao polaznih tačaka.
Tihomir Škara
Osnova drugog albuma su definitivno bubnjevi, koji se pojavljuju ili u precizno odmerenim ritualnim ritmovima, ili se s vremena na vreme ubaci koji neočekivani udarac, bez ikakvog plana ili predumišljaja. Na bubanj se nadovezuju disonantne gitare, sa čestim eksperimentima u vidu tegljenja žica i stvaranja interesantnim noise tonova. Tek možda na jednom ili dva mesta, pojavi se koja melodija ispraćena dobovanjem bubnja i minimalističkom podrškom druge gitare i basa. Vokal je prisutan, ali odmeren, pa se tek s vremena na vreme oglasi više kroz melodičnu naraciju nego kroz pevanje.
Tu negde na sredini albuma, u numerama Parada i The Gurgler, stvari počinju da se dešavaju malo ozbiljnije, više je gitara, ritmovi su koncizniji i poletniji, tako da sredina čini vrh energičnosti i kontrolisanog besa koji se može osetiti kroz album.
Za ovaj bend sam prvi put čuo upravo kad sam dobio priliku da ih preslušam i napišem osvrt na album, pa sam naknadno saznao da su čak sedam puta gostovali u Srbiji, a svega četiri ili pet puta zbirno u zemljama oko nas, tako da je očigledno ovaj žanr izuzetno cenjen u našim underground krugovima.
Sve u svemu, album je interesantan, iako mi je bilo malo teže da ga svarim jer nisam navikao na tu ogoljenost i razvodnjenost zvuka u mnogim post- žanrovima. Verujem da i nije namenjen za ležerno slušanje nedeljom popodne, već za uživo izvođenje u nekom underground klubu, gde ekipa ima mnogo više prostora za eksperimentalne egzibicije i beskrajne jam sešne koji nastaju iz ovih numera kao polaznih tačaka.
Tihomir Škara