Poslednji put smo sa bendom Quasarborn razgovarali marta prošle godine. Tada je prvi album bio u pripremi a u međuvremenu bend je izbacio nekoliko spotova i na koncu, album je izašao kao kruna dugogodišnjeg rada. Čini se da se rad isplatio obzirom da je bend do sada nailazio na pozitivne kritike i da ih u andergraund medijima ima dosta.  
Iskoristili smo priliku i sa Lukom Matkovićem popričali malo o tome šta se sve izdešavalo od prošlog intervjua. Fokus je, očekivano, bio na albumu, njegovom nastajanju i konceptu. Nismo ni zaobišli uzore, stvaralački proces i spotove.


Imam utisak da ste svakom detalju na albumu prišli vrlo studiozno. Koliko vremena je prošlo od ideje do realizacije albuma? Prvi spot je izašao još početkom prošle godine, zato pitam.
Odlično pitanje, i veliki problem za nas. Od kako smo Tihi i ja počeli da sviramo zajedno imamo situaciju u kojoj se stare ideje prekasno realizuju. Prve ideje koje su završile na ovom albumu su začete još 2008. godine, a poslednja pesma je sasvim završena 2014. Onda to treba navežbati, pa i snimiti. Već vam postaje jasno da postoji gomila novih ideja za sledeći album!

Album je konceptualan i tekstualno povezan što je tipično za prog bendove. Koliko ste vi zapravo progressive band ?
U odnosu na čiste treš bendove smo prilično progresivni, ali u odnosu na progresivne bendove, prilično smo „cigla-malter“. Može se reći da smo „ničija deca“ po tom pitanju.

Da li je Orvelova ili Hakslijeva distopija naša realna budućnost? Kako to sprečiti?
Ja bih pre rekao da je to naša sadašnjost. Samim tim se nameće odgovor na drugo pitanje – nemoguće je. Istorija se konstantno menja po želji moćnika, oni koji imaju nešto da kažu bivaju ućutkani, a industrija zabave jača svakim danom. Neko je lepo rekao: te knjige je trebalo da budu upozorenja, a ne uputstva...

Spotovi su vam takođe, vrlo profesionalno urađeni. Može li se uopšte danas jedan bend održati bez (kvalitetnih) spotova?
Danas je ljudima sposobnost pažnje jako opala. Moraš im čačnuti sva čula kako bi ih uopšte zainteresovao. Zato je svakako potrebno da svako muzičko delo propratiš nečim vizuelnim. To ne mora uvek biti visokokvalitetni spot, može biti i jednostavna animacija, poput vizualizacije za naš singl „Blood Honey“.


Za sviranje vaše muzike treba prilično dobro vladati instrumentima. Obično kad neka grupa dobije epitet „technical“ to znači da su u pitanju odlični muzičari. Da li je neko od vas završio muzičku školu? 
Đorđe i ja smo započeli nižu muzičku školu, ali smo izbačeni... Ja sam bio previše nemiran, trčao po učionici i skakao, a on je svirao „Master of Puppets“ od Metallice na ispitu i time šokirao veće.

Koliko često vežbate?
Tihi i ja vežbamo kad god nam vreme to dozvoli. Tomas, pošto je „najmlađi“ na svom instrumentu, trenutno vežba non-stop, a za Đoleta bih rekao da ni ne vežba, samo svira, i komponuje. Nije lako uskladiti ovaj aspekt bivanja u bendu sa poslovima i svakodnevnim obavezama.

Imate li neke „uzore“? Ko je najviše uticao da „Odyssey To Room 101“ dobije baš ovakav oblik?
Uzora je jako mnogo, i svima su oni jako različiti... Pogotovo u poslednje vreme se to raširilo do granica besmisla. Ali u vreme nastajanja Odiseje, na mene su najveći uticaj imali treš metal bendovi poput Anthraxa, Kreatora, Forbiddena, Slayera, zatim je veliki uticaj imao The Stone,  pa Iron Maiden, Decapitated, a i komercijalniji bendovi poput Avenged Sevenfold.

Normalno je da svako od vas u bendu sluša različitu muziku (ili nije?), ali koji je vaš Najmanji Zajednički Sadržalac? U kojoj tački se spajaju vaši muzički ukusi?
Uh, ovo je baš teško pitanje. Kako je vreme odmicalo, postajali smo sve različitiji. Mislim da ne postoji nijedan bend koji baš volimo sva četvorica. Možda eventualno,... Metallica?


Da li planirate da dođete u NS da održite samostalan koncert? Ima li ideje i planova o promotivnoj turneji?
Promotivnu turneju smo počeli da organizujemo, a zakazana su već četiri koncerta, tri u Nemačkoj i jedan u Holandiji. Što se tiče dolaska u Novi Sad, on nije isključen, ali još uvek nemamo ništa konkretno u planu. Svakako će biti još dosta koncerata, a uskoro ćemo objaviti i datum nastupa u Beogradu.

Interesujete me na koji način komponujete pesme? Imate li neki određeni „ritual“, način ili „ rutinu“ ili pesme nastaju kako vam dođe inspiracija?
Što se prvog albuma tiče, to je uglavnom bilo na meni. Ja bih kod kuće snimio nekakav demo snimak pesme, pa bih prosledio ostalima koji bi nakitili koliko mogu. Međutim, sada smo malo promenili način stvaranja, te smo baš nedavno Tihi i ja napisali pesmu prosto džemujući na probi. Svakako, stvar je od slučaja do slučaja.

Šta imate da poručite mlađim bendovima? Šta nikako ne smeju, a šta bi trebalo obavezno da urade da bi postali ozbiljan bend kao što ste vi?
Rekao bih da bi trebalo da batale iluzije o „rokenrol načinu života“. To je možda pošlo za rukom dva, ili tri benda, ostali lažu! Za bend je potrebno da budeš vredan, radiš naporno i ulažeš dosta vremena i novca. Kao i za bilo šta drugo u životu u čemu želiš da budeš uspešan.

Želim vam svu sreću u daljem radu i hoću na kraju da vam kažem da ste pomerili granice srpskog metala i opasno se približili, ako ne i pridružili vrhu svetskog. Svaka vam čast na ovako kvalitetnom albumu...
Hvala veliko! Dajemo sve od sebe, a najbolje tek dolazi!

Intervju vodio Zoran Popnovakov