Tomislav Ilić (ZAA): Nećete dugo čekati na novi album

Marta meseca, na 10. rođendan benda, kruševački ska/dub/punk/jazz sastav ZAA objavio je novi singl “Closer”, predstavio novu pevačicu Anđelu Ilić i tako najavio novo, kako kažu, peto po redu poglavlje u svojoj karijeri. Tom prilikom smo pored spota objavili i osvrt rok hroničara Ivana St. Rizingera pod naslovom „ZAA u 5 poglavlja i 10 godina postojanja".

Jasno je koliki je podvig čitavu deceniju baviti se ovim poslom u ovoj zemlji te smo poželeli da priču o grupi ZAA malo proširimo, a dodatan povod je i album koji je u pripremi. Danas je sa nama Tomislav Ilić, basista benda. Pa, krećemo sa razgovorom...

HC: Deset godina rada je lep jubilej. Kako se bend menjao i sazrevao svih ovih godina?
Toma: Svako od nas se bavi različitim vrstama i sferama muzike. Generacijski smo razvučeni kao čitaoci Politikinog zabavnika, te kako smo mi uticali jedni na druge tako nam se i muzika menjala. Kao kada učiš o drugoj kulturi, samo što ovo ide u oba smera tj. učenje je obostrano, tačnije višestrano. Sazrevanje je oblik (nikad konačan) tih uticaja ili finalizacija pesama, njihovo izvođenje, tišina posle završenog posla. Zriš kad varničiš u interakciji sa drugim osobama, a sazriš kada više varnica nema a plod je jestiv.

HC: Darka, Tamara, Milena i Sanja su obeležile rad vašeg benda. Sada je na mestu vokala Anđela. Svaka od pevačica ostavila je svoj trag. Kako vi vidite vreme provedeno sa njima? Na koji način je svaka od njih obeležila rad benda?
Toma: Sa svakom od njih je pre svega bilo zadovoljstvo raditi. Sve imaju različit temperament, način pevanja i odnos prema samoj muzici, te je naš pristup za svaku od njih morao da bude drugačiji. U svemu tome smo se i mi prilagodjavali njima, što je uvek korisno, jer otkrivate nove puteve kojima dolazite do pesme. Svaki drugi pristup je po nama besmislen, jer smo mišljenja da treba iskoristiti svaki potencijal koji je na raspolaganju. U zavisnosti od rada koji su uložile uložile u bend, kao i od talenta, svaka je prikazala svoju individualnost u svakom smislu te reči. Pozdrav za cure !

HC: Kako ste došli do Anđele i šta mislite, po čemu se izdvaja od dosadašnjih pevačica?
Toma: Anđelu smo upoznali po preporuci, u međuvremenu na You tube - u smo čuli njen snimak sa nastupa i pozvali je u studio. Na drugo pitanje bi ipak trebao neko neutralan da odgovori ali pokušaću, jer ste pristojni. Samim tim što je peta pevačica po redu, zadatak joj time nije olakšan, naprotiv mora u sebi da pomiri svaku prethodnu i da nađe način da zvuči kao ona sama. Za sada se odlično snalazi.
Boja kose joj je svakako unikatna!

HC: Svaka promena postave, pogotovu prepoznatljivijih članova poput pevača/pevačice predstavlja udarac za bend. U smislu, bend je pod dodatnom lupom javnosti kako će se novi član snaći. Vi ste uporno gurali svoju priču a zanimljivo da su sve pevačice do sada bile prihvaćene od strane publike.
Toma: Konstatacija ti je na mestu! Dovoljno je da jedan član nije tu ili da je zamenjen nekim drugim, pa da se čuje da to pre svega nije isti zvuk benda. Ponavljam, prilagođavanje sadašnjem trenutku, tražiti novu mogućnost, što da ne i novi smisao, nama je nit vodilja. Milan Mladenović je to jedanput opevao:
„Kako sačuvati sebe od promene?
- Samo putem promene“.
Strah da ćeš na taj način izgubiti individualnost je glupost, a već sam rekao da je pre svega strah! Ako publika to prepoznaje kao osobinu benda onda aplaudiram i kažem: Bravo!

HC: Delovati iz provincije je jednom bendu ipak prepreka više. Vi ste svakako uspeli da je preskočite i predstavljate koncertno jedan od najaktivnijih bendova. Koji su sve izazovi sa kojima se suočavate kao bend?
Toma: 200 km od Beograda, akcenat, snobizam koji ti kaže da si iz provincije, zaboravljajući da time sebe poredi sa starim Rimom u čijem centru su se odigravale gladijatorske borbe na smrt, stvarni provincijalizam sredine u kojoj živimo, kultura naše zemlje koja nije sigurna da li da se vrati pre Hrista ili da ide ka njegovom ponovnom dolasku na zemlju, mi sami, svi drugi, „bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti“, nerazumevanje različitosti kao i istosti...

HC: Obzirom da pevate na engleskom jeste li pokušali da probijete granice regiona (sem koncerata u Salcburgu, Pragu i Bugarskoj) i da se konkretnije i aktivnije usmerite i predstavite Zapadu? Mislim pre svega na saradnje sa izdavačima, promoterima, festivalima...
Toma: Brate moj, šta sve nismo radili, haha. Šalim se, naravno, mada možda i ne toliko. Potpunim muzičkim zaluđenicima marketing je podvala. Teško je raditi samo jedan posao punim srcem i beskrajnom žrtvom, a kamoli dva tako oprečna zanimanja. Tako da je to pitanje za naše marketinške magove i poziv da pomognu ne samo nama nego desetinama naših bendova koji zaista zaslužuju da se za njih čuje. Gandalfe, javi se !

HC: Novi singl „Closer“ je predstavljen. Dokle se stiglo sa novim albumom i kada bi on mogao da se pojavi?
Toma: Za sada imamo ceo album zabeležen kroz demo snimke. Više od pola tih pesama ćemo izvoditi na narednim koncertima. Singl, što mu i sama reč kaže se radi pojedinačno, zasebno. Ne bih se usudio da prognoziram datum, ali nećemo ni mi, ni vi čekati dugo na objavljivanje albuma. Jesen je baš lepo godišnje doba!

HC: Na kraju ovog razgovora recite mi - da li su očekivanja koja ste imali pre 10 godina ispunjena i nadmašena?
Toma: Ispunjena i nadmašena već u prve dve godine postojanja benda. E onda se vidik proširi i očekivanja se promene. Kao kod skoka u vis, gde podižeš visinu iz dana u dan, iz godine u godinu. Ja sam recimo kupio bass gitaru samo da bih skinuo Cliff Burton - a kad svira Anesthesia - ju (Metallica - Kill em all). Kada sam to postigao, zagledao sam se i u druge vrste muzike na tom instrumentu. Bitno je da se krene i pozdravio bih sve klince koji sviraju i poručio bih im: „Deco, nemojte da vas lažu, nikad nije kasno da uzmete instrument u ruke i svirate. To govore oni za koje je već kasno.“

Intervju vodio Nenad